Novo lice u malom gradu
Niz istu ulicu u kojoj se nalazio „Zeleni venac“, kako mi rekoše, naći ću i jedini restoran koji u Ljuboviji radi. Više je, doduše, ličio na kiosk brze hrane, mali, sa staklenom vitrinom, roštiljem u ćošku, tri stola napolju i dva unutra. Ali, rekli su mi da je hrana „najbolja u gradu“. „Bolje je da […]
Vožnja duž Drine
Kad se malo udaljite magistralom prema Malom Zvorniku, počne da se promalja i Drina koju već kilometrima čekamo. Put loš, krpljen, trucka auto, ali nekako „kotrljate“. Tek kad uđete u Mali Zvornik zapravo počnete da uživate u pogledu. Ovaj gradić kao da se stropoštava sa obale u reku, a preko puta, na bosanskoj strani, isto […]
Još jedan „Zeleni venac“
Kad sam posle Banje Koviljače stigla u Ljuboviju, prvo sam tražila smeštaj. Čitav dan sam bila na putu, već umorna i od vožnje i kišice, koja je promicala usput. Grad je bio mali, a sećam se da sam ranije čitala o „starom, velikom hotelu“ koji je zatvoren godinama. Pa, naleteću već na nešto… I upravo […]
Nema Drine na vidiku
Ponovo smo se malo „izgubili“, jer smo krenuli „prečicom“ umesto redovnom magistralom. No, put izgleda nije bio „prohodan“ ni britanskom diplomati Endruu Arčibaldu Pejtonu koji je polovinom 19. veka na konju obilazio našu zemlju. Ali, svakako je bio oduševljen prizorom na prilazu Loznici: „Debelo busenje pokrivalo je pašnjake, stari hrast i nežne mladice unosili su […]
Banja koja leči
Isplanirala sam da posetim i Banju Koviljaču, a ovo je mala digresija pre sledećeg teksta kojim idemo kroz Loznicu do ove Banje. U vreme mog putovanja, srpske vlasti su već bile osnovale Centar za izbeglice (još 2008. godine) u Banji Koviljači. Država se zavetovala da će prihvatiti buduće tražioce azila. Niko tada još nije mogao […]
Freske u manastiru Tronoša
„Načelnik me ubedi da napravimo izlet u planinu Gučevo, i da najpre posetimo Tronošu. Peli smo se brzo i uskoro se izgubismo u šumama, a kroz tamnozelene hrastove i borove šume smo samo povremeno videli zlatnu ravnicu. Naše izvanredno društvance je jurilo uzbrdo i niz male udoline, kroz veličanstvene šume, dok ne dođosmo na vis […]
Put za Loznicu
Na putu od Kaone, nisam išla glavnim putem prema Tršiću, pošto je Loznica odavde na samo sedam kilometara, i to „prečicom“. Ali, ono što nisam znala jeste da je jedan deo puta u to vreme bio potpuno neupotrebljiv. Puno prašine, peska, šta li… Radovi na putu! Jedan nestrpljivi auto sa beogradskim tablicama je projurio pored […]
Istorija manastira Kaona
„Kroz najbogatiji kraj, koji čini deo nekadašnjeg Mačvanskog banata – koji je u ranijim periodima srpske i mađarske istorije mnogo puta bio izvor sukoba i sporenja – približismo se dalekim sivim brdima, koja su se postupno dizala sa horizonta i, gubeći svoje nerazgovetne oblike, otkrila lanac tako divotno neravan, da ubrzah korak, kao da ću […]
Uspavana živina u Kaoni
Iako naš britanski diplomata nije posetio Kaonu na putu za Loznicu, skrivenu šumom i krivudavim putem koji vijuga gore-dole, nama su savetovali da obavezno svratimo do manastira. „Mirno mesto“, rekli su nam, „divan hram usred proplanka u šumi“. To mi je bilo dovoljno! Manastir je osnovan u 14. veku, a prva crkva je ovde izgrađena […]
Tvrđava u Šapcu
Krenemo ranom zorom prema Savi, a usput šabačke zanatske radnjice, pa stvarno pruga (prođe i šinobus!), pa neka raskrsnica. Baš kako nam je objasnio saobraćajac! Začudilo nas je što ne možete bilo gde da izađete do reke, jer nema urađenog keja, nego je obala „rasparčana“ tako da na pojedinim mestima od rastinja ne biste ni […]
Bez turske kafe na Bairu?
I dalje se mogu videti različiti uticaji kultura u Šapcu – u centru preovladava šarm austrougarskih građevina, dok su male ulice prema Savi zadržale „šmek“ Orijenta. Grad je bio pod vladavinom oba carstva kroz istoriju. Na obali Save nalazi se čuvena tvrđava, sagrađena u 15. veku kada su ovu oblast Turci držali pod svojom kontrolom. […]
Prvi klavir u Srbiji
„Produžio sam do konaka ili državne zgrade, da predam svoja pisma. Bila je to velika zgrada građena u carigradskom stilu, koja bi svojim polukružnim prozorima i orijentalnim sobama mogla da zadovolji i na Bosforu. Kada sam ušao, uvedoše me u kancelariju pomoćnika načelnika. Na prvi pogled mogao sam da pomislim da se nalazim u nekoj […]
Put ka Šapcu
Tako je moje putovanje počelo. Pravac Šabac, na nepunih 90 kilometara zapadno od Beograda. Trebalo bi da prođem pored Obrenovca. U svakom slučaju, put vodi “pravo”, nema nekih velikih skretanja i u Šapcu bi trebalo da sam za nešto malo jače od jednog sata. Taman dovoljno vremena da unapred napravim plan. Moj britanski saputnik je […]
Bilijar u turskom Šapcu
„Kao da su mi pevale one male tice: ‘Putuj, putniče! Putuj po ovoj tvojoj otadžbini! Mala je ona, ali je veličanstvenija od najvećih carevina. To što gaziš nije samo zemlja, to je krv tvojih dedova i pradedova, njom je ona orošena. Jer, samo iz krvi može da udari ovaka bujina!’“, napisao je Janko Veselinović 1891. […]
Stopama Britanca kroz Srbiju
Ideju za ovo putovanje mi je zapravo dao Endrju Arčibald Pejton, britanski diplomata 19. veka, na čiju sam knjigu slučajno nabasala jednog od tih dana u biblioteci. On je putovao kroz “turske zemlje”, što je tada bio i veliki deo Srbije koja se i dalje borila sa oslabljenim Otomanskim carstvom. Pejton je išao od Beograda […]