Isplanirala sam da posetim i Banju Koviljaču, a ovo je mala digresija pre sledećeg teksta kojim idemo kroz Loznicu do ove Banje. U vreme mog putovanja, srpske vlasti su već bile osnovale Centar za izbeglice (još 2008. godine) u Banji Koviljači.
"Načelnik me ubedi da napravimo izlet u planinu Gučevo, i da najpre posetimo Tronošu. Peli smo se brzo i uskoro se izgubismo u šumama, a kroz tamnozelene hrastove i borove šume smo samo povremeno videli zlatnu ravnicu. Naše izvanredno društvance je
Na putu od Kaone, nisam išla glavnim putem prema Tršiću, pošto je Loznica odavde na samo sedam kilometara, i to „prečicom“. Ali, ono što nisam znala jeste da je jedan deo puta u to vreme bio potpuno neupotrebljiv. Puno prašine,
"Kroz najbogatiji kraj, koji čini deo nekadašnjeg Mačvanskog banata - koji je u ranijim periodima srpske i mađarske istorije mnogo puta bio izvor sukoba i sporenja - približismo se dalekim sivim brdima, koja su se postupno dizala sa horizonta i,
Iako naš britanski diplomata nije posetio Kaonu na putu za Loznicu, skrivenu šumom i krivudavim putem koji vijuga gore-dole, nama su savetovali da obavezno svratimo do manastira. „Mirno mesto“, rekli su nam, „divan hram usred proplanka u šumi“. To mi
Krenemo ranom zorom prema Savi, a usput šabačke zanatske radnjice, pa stvarno pruga (prođe i šinobus!), pa neka raskrsnica. Baš kako nam je objasnio saobraćajac! Začudilo nas je što ne možete bilo gde da izađete do reke, jer nema urađenog keja,
I dalje se mogu videti različiti uticaji kultura u Šapcu – u centru preovladava šarm austrougarskih građevina, dok su male ulice prema Savi zadržale „šmek“ Orijenta. Grad je bio pod vladavinom oba carstva kroz istoriju. Na obali Save nalazi se
"Produžio sam do konaka ili državne zgrade, da predam svoja pisma. Bila je to velika zgrada građena u carigradskom stilu, koja bi svojim polukružnim prozorima i orijentalnim sobama mogla da zadovolji i na Bosforu. Kada sam ušao, uvedoše me u
Tako je moje putovanje počelo. Pravac Šabac, na nepunih 90 kilometara zapadno od Beograda. Trebalo bi da prođem pored Obrenovca. U svakom slučaju, put vodi “pravo”, nema nekih velikih skretanja i u Šapcu bi trebalo da sam za nešto malo
„Kao da su mi pevale one male tice: 'Putuj, putniče! Putuj po ovoj tvojoj otadžbini! Mala je ona, ali je veličanstvenija od najvećih carevina. To što gaziš nije samo zemlja, to je krv tvojih dedova i pradedova, njom je ona
Ideju za ovo putovanje mi je zapravo dao Endrju Arčibald Pejton, britanski diplomata 19. veka, na čiju sam knjigu slučajno nabasala jednog od tih dana u biblioteci. On je putovao kroz “turske zemlje”, što je tada bio i veliki deo
Nakon svega što ste videli, čuli i iskusili, poslednjeg dana pokušate da sredite utiske – danas nema obilazaka i jurnjave. I zainatili ste se da popijete tu kafu na šetalištu, u bašti uz novine, pa makar skapali od vrućine! Doduše, inteligentno
Kada je u pitanju noćni život u Dubaiju, treba imati u vidu da to zahteva izvesno – planiranje unapred. Široka paleta restorana, kafića na „prometnim mestima“, odnosno najčešće u šoping centrima ili tik uz njih, nude veliki izbor i zadovoljiće
Dok smo fotografisali sve one džamije po Dubaiju, setim se da sam u jednom od dokumentaraca svojevremeno gledala kako je građena jedna velelepna, bela, u blizini Abu Dabija, te mi je još tada prošlo kroz glavu kako ću sigurno, ako me
Takozvani Dubai Krik, koji odvaja najstarije delove grada – Deiru i Bur Dubai, udomio je i prve naseljenike ovog emirata. Naime, nakon što su pripadnici plemena Banijas došli iz Abu Dabija, novi vladar Dubaija šeik Maktum bin Hašer al Maktum