Dubai Deira je jedan od starih delova grada, gde možete da vidite tradicionalnije aspekte arapske kulture, odnosno nekadašnjih plemena i njihove zaostavštine.
Sećate se da smo iz „otvorenog autobusa“ kojim smo krenuli jer je najpraktičniji, videli dve-tri kupole džamija, od kojih se jedna ističe plavo-zelenim ornamentima, a vodič nam je tek naznačio da se „iza zgrada sa vaše desne strane“ nalaze najveća džamija u Dubiju, te šiitska, kao i indijska, ali se autobus tu maltene ne zaustavlja. A meni je oko otišlo baš na one šarene ornamente koji se moraju videti izbliza…
U okolini je, rekoše, i Muzej Dubaija (koji smo obišli u prethodnom tekstu), kao i stara rezidencija nekadašnjeg šeika u koju može da se uđe, te staro arapsko selo na otvorenom…
Dubai Deira
Obiđite Bastakiju
Ako vam se ne da da se ponovo truckate autobusom kome treba puno vremena da kroz gradske gužve stigne do Dubai Deire i Bur Dubaija, starih delova grada, metro je pravo rešenje. Izađete na stanici Al Fahidi – uz nezaobilaznu vodu, maramice, naočare – i posle pet minuta pešačenja, eto vas u parku Bastakije.
View this post on Instagram
Replika tipičnih niskih građevina sa širokim rešetkastim kulama kroz koje je pirkao vetar i rashlađivao dvorišta kuća, uskih ulica, prodavnica starih zanata u tradicionalnom okruženju, zatim se tu negde našla i kaligrafska radnja, mali Muzej kafe, velika bela džamija, hotel u prepoznatljivom starom stilu. Naići ćete i na ograđeno parče zida, kažu – to su ostaci onog autentičnog s kraja 19. veka koji je opasavao ovaj deo grada.
Bastakija je dobila ime po iranskoj oblasti Bastak, odakle su na samom početku 20. veka tamošnji stanovnici ohrabrivani raznoraznim, te i poreskim, povlasticama, a kako bi se nastanili ovde. Posle zanimljive šetnje, iako vrelina izbija i odozdo i odozgo, osvežite se uz kafu u jednom od (klimatizovanih) kafića uz sav šarm arapskog enterijera.
Dubai Deira :: Stari grad
Nedaleko odatle (iako to već deluje prilično udaljeno, s obzirom na eventualne kratke udisaje koje ste u stanju da učinite), nalazi se i Muzej Dubaija koji su vam preporučili. Kažu, smešten je u tvrđavi Al Fahidi iz 1787. godine i tu ćete naći sve što treba znati o istoriji i nasleđu Dubaija.
Tek da pomenem da su se oni koji godinama žive u Dubaiju a nisu Emiraćani, samo nasmejali na činjenicu da u ovom gradu nešto datira iz 18. veka: „Pa država ima tek 40 i nešto godina, sve što vidiš je skorijeg datuma, pola grada nije postojalo pre samo jedne decenije! Nekada je tu sigurno bila neka već građevina, ali teško da je opstala…“
(Iznad možete da kliknete na neku od tura ako su vam zanimljive, jer ćete lakše obići stari deo grada uz lokalne vodiče i druge turiste. Ako biste ipak da idete sami, evo linka i za audio vodiče, tako da ne propustite ništa da vidite u kvartu Dubai Deira. Biće potrebno samo da skinete aplikaciju na telefon i da uzmete neku od njihovih prilično jeftinih vodiča.)
Skeleti u muzeju
Al Fahidi tvrđava jeste postojala na ovom mestu, bila je rezidencija tadašnjeg vladara i bastion odbrane nedaleko od ulaza u Zaliv, a 1970. je renovirana i pretvorena u muzej.
Na ulazu smo se jedva izvukli iz grupe japanskih turista koji su se pomerali za po metar u tesno zbijenoj skupini iz koje su blicevi vrcali na sve strane…
Grupi dece se deo muzeja pod zemljom posebno dopao (više o tome u tekstu o muzeju u Dubaiju), a mene je privukao skelet muškarca i žene iz trećeg milenijuma pre nove ere, koji je iskopan u Džumeiri i, kažu, pronađen upravo tako, u zagrljaju.
Za muzej vam neće trebati više od pola sata. Osim ako povedete decu.
Dubai Deira :: Stari suk
Fino ste se rashladili, bar za to kratko vreme, pa se može dalje, u šetnju po vrelini i vlagi. Odmah pored muzeja pruža se dugačka džamija, ona najprostranija u Dubaiju koju su pominjali, sa sijaset malih kupola i visokim minaretom, okeraste boje.
Zađem u sporedne ulice, ne bih li našla onaj iranski hram, i već sam ušla u Stari suk, pravu malu arapsku pijacu u četvrti Dubai Deira, gde me prodavci presreću uz osmeh i pozive na čaj.
Jedan deo je natkriven gredama, dok drugi čine tek kratke uske ulice sa svim mogućim bojama haljina, šalova, stolnjaka, zavesa koji lelujaju ispred izloga.
Prodavac vam šarmantno prebaci šal preko ramena, pa morate da se zaustavite da biste mu ga vratili, a onda kreće pijačno ćaskanje…
„Samo gledam, hvala.“
„Dobro došli, uđite, evo pogledajte šta imamo unutra.“
„Ne hvala, možda drugi put.“
„Ne morate ništa da kupite, dopustite da se pohvalim maramama, boje su kao za vas…“.
View this post on Instagram
Iranska džamija
A onda se iza ćoška ukaže velika građevina, sva u plavo-zelenim pločicama, sa tipičnim šarama u obliku cveća i listova, velikom kupolom istih boja. Dominira među okolnim žućkastim i sivim zgradama, okružena automobilima, gradilištem, džakovima. Eto i iranske džamije!
Tačno preko puta vire i oble kupole još jednog muslimanskog hrama, okerastog, ali šarmantnijeg od većine onih koje ste dotad u Dubaiju videli.
Umorih foto-aparat dok se radnici i prolaznici smeškaju – opet sam izgleda zašla u uličice kojima turisti, po ovoj vrućini, retko kroče…
Taksi stanica brodića
Proverih satnicu „otvorenog autobusa“, trebalo bi da staje za koji minut ispred ulaza u Stari suk.
Planiram da siđem posle petnaestak minuta vožnje, kako bih otišla između ostalog i do Starog sela što i nije tako daleko, ali je klima uređaj u autobusu ovog momenta znatno primamljiviji od dalje šetnje.
Uskočim u autobus, onako zajapurena i mokre košulje, vodič me podseti da se nalazimo na Abra stanici drvenih brodića koji taksiraju preko malog zaliva, te da uz kartu „otvorenog autobusa“ može da se pređe na drugu obalu bez nadoknade.
Ali, to ostavljam za drugi put (kad se vratim iz Abu Dabija, tamo idem na kratko, što ćete naći u sledeća dva putopisa), jer planiram i krsterenje kroz Dubai Krik, oko kojeg je prvobitno i nastalo naselje.
Sledeći: KAKO SAM POSETILA VELIKU DŽAMIJU
Svi tekstovi SERIJE o Dubaiju
