Velika džamija u Abu Dabiju :: Šta da obučete

A sada, jedna od atrakcija koju sam jedva čekala da vidim – velika džamija u Abu Dabiju.

Pogodilo se da sam naprasno odlučila da iz Dubaija sutradan odem u Abu Dabi. (Više o tome šta videti u Abu Dabiju imate u sledećem tekstu.) Lokalni vodiči iz „otvorenog autobusa“ (kojim dobijete popust ako odete i u Abu Dabi, kliknite na link), savetovali su da treba da budemo “propisno odeveni”, uz duge rukave i nogavice, dodavši da ćemo na ulazu u džamiju dobiti i marame.

Velika džamija u Abu Dabiju

Ovo se ne propušta! Ništa od nogavica i rukava nisam imala u koferu, jer sam ipak došla na „letovanje u Dubai“ uz visoke temperature koje ne trpe ni najtanju i najkraću moguću odeću. Molila sam prijatelja za bilo kakve pantalone i navrat-nanos pozajmila jedne, kao i mušku bluzu dugih rukava. Jeste da su stvari bile prevelike i da ću u njima prokuvati, ali ipak je u pitanju Velika džamija u Abu Dabiju, zar ne!

I jeste bilo previše vruće, i jesam se saplela nebrojeno puta jer su oko mene mlatarale predugačke nogavice, ali sam bar bluzu uspela da spakujem. Čak sam sebi čestitala što se dosetih da je tako samo izvadim iz torbe i navučem čim stignem do džamije. U torbi mi je bila i marama. Bila sam, dakle, potpuno spremna!

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

Stignem do ulaza u u Veliku džamiju u Abu Dabiju. Ljubazan Arapin me upućuje u garderobu gde „turisti uzimaju obavezne abaje za žene, i bele dišdaše za muškarce“.

„Hvala, gospodine. Imam sve što mi treba, tu u torbi.“

On se nasmeši i ponovi da „treba da krenem liftom sprat niže.“

„Ne, zaista, gospodine, imam sve što mi treba, u redu je.“

I dalje ljubazan, nasmejan, ali ovoga puta malo oštrijeg tona: „Razumem gospođice, molim vas budite tako fini i uđite u lift.“

Uđem u lift, šta ću. Siđem, ostavim „jedan od ličnih dokumenata“ i daju mi – kraću crno-plavu abaju sa kapuljačom, pošto već imam pantalone na sebi?!

Da sam kojim slučajem bila u tankoj letnjoj suknji (inače savršenoj za putovanje po ovoj vrućini), sledovala bi me duža abaja do poda. I ona bluza se ispostavilo da je bila beskorisna, ostala je spokovana, i teška. Zajedno sa maramom! Tako kabastu torbu sam vukla oko tri-četiri sata koliko sam provela u džamiji, potpuno bez potrebe.

Dođem nazad u Dubai i vratim odeću prijatelju.

„Nadam se da ti je bila od koristi“, kaže on.

Hm, a ja se setih one vrućine, mlataranja, vukljanja, ali istovremeno i – velikog čuda od belog mermera usred pustinje, i razvukoh usne u osmeh:

„Hvala, u svakom slučaju je vredelo.“

Sledeći: ŠTA VIDETTI U ABU DABIJU

Svi tekstovi SERIJE o Dubaiju