Kapadokija putovanje donela je pregršt zanimljivih momenata, naročito što sam putovala autobusom od Antalije do tamo, pa sam puno toga videla usput.
Za divno čudo, nije nam trebalo puno vremena da od onog velelepnog karavanseraia gde nam je bilo poslednje stajalište, stignemo do Kapadokije. Vožnja autobusom se, ipak, sve skupa – otegla. Već drugi dan kako se satima truckamo kroz Taurus planine, i već su nam se svi unutrašnji organi izmešali i zamenili mesta.
Dok nam je vodič u autobusu davao osnovne informacije o Kapadokiji, pokušavala sam da napišem SMS mojima kod kuće. Uskoro, sa obe strane vozila pucao je pogled na šarmantne „dimnjake“, ostavljajući me otvorenih usta pred širinom ovog prizora.
Kapadokija putovanje
„Pre više miliona godina“, govorio je vodič: „Lava iz vulkana Erdžijes na istoku i Hasan na zapadu prekrila je ovu oblast i formirala ono što danas znamo kao Kapadokiju. Istorija ove oblasti počinje kada je ovde došao čovek, i to kada se lava ohladila pre više od 10.000 godina.“
Bila sam zadivljena prizorom i podacima koje sam čula. I dalje sam držala telefon u ruci, sa SMS-om na pola napisanim… Oni prirodni „dimnjaci“ bili su nadrealni, lepši uživo nego na bilo kojoj slici koju sam videla pre nego što sam krenula na put.
Eno i kamene formacije koja podseća na kamilu, na ulazu u ovu magičnu oblast, da nam poželi dobrodošlicu. Prošli smo kroz nekoliko sela… Pokušala sam da ipak završim onaj SMS u kojem je zasad stajalo: „Jel možeš da zamisliš da smo posle ovoliko truckanja, konačno stigli u…“
View this post on Instagram
Pogled mi je privukao putokaz na putu. Grad se zvao „Nigde“. (Na turskom, ovo specifično slovo „g“ sa akcentom se ne čita, to jest grad se zvao Nide, ali je to na srpskom bilo više nego simpatično.)
Završila sam svoj SMS: „Jel možeš da zamisliš da smo posle ovoliko truckanja, konačno stigli NIGDE!“
Sledeći: ZEMLJA LEPIH KONJA
Svi tekstovi SERIJE o Kapadokiji
