Namerno sam ostavila naslov „Zanimljivosti Prijepolja“ ovom tekstu, jer ćete u ovom gradu naći svakojake atrakcije, bilo da ste ljubitelj prirode, verskih spomenika ili srpske istorije. Kući ćete poneti lepe uspomene i nestvarne fotografije!
OD BEOGRADA: oko 290 kilometara
OD NIŠA: oko 300 kilometara
Kada se pomene Prijepolje, turistima iz Srbije prvo padne na pamet manastir Mileševa. Ali, na spisak mesta koja treba posetiti svakako treba dodati i Kamenu Goru, srednjekovni grad Mileševac u čijoj blizini su i „Savine isposnice“, te Kuran star 400 godina, a morate se popeti i do vidikovca na Sokolici ili do slapova Sopotnice. Sve su to zanimljivosti Prijepolja.
Zanimljivosti Prijepolja
Mene je kiša jurila u stopu tih dana dok sam obilazila zapadnu Srbiju, ali sam uprkos nadolazećim oblacima uspela da posetim veći deo znamenitosti koje ovaj grad nudi.
Manastir Mileševa
Manastir je zadužbina kralja Vladislava, sina Stefana Prvovenčanog i unuka Stefana Nemanje, koji je počeo da ga gradi 1218. godine. Veliku popularnost je stekao kada je 19 godina kasnije ovde preneto telo Svetog Save iz Trnova. Prema naredbi Turaka, kosti Svetog Save su 1595. odnete u Beograd i spaljene.
U manastiru je u 16. veku, takođe, radila štamparija. Ono po čemu je Mileševa, ipak, nadaleko poznata je svakako freska Belog anđela iz 13. veka. To je deo kompozicije „Mironosnice na Hristovom grobu“ i smatra se jednim od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Prvi satelitski video signal 1962. između Evrope i SAD sadržao je i sliku Belog anđela, kao pozdrav Evropljana Amerikancima. Isti signal je poslat i u svemir, a freska se pored slika sletanja na Mesec i Kineskog zida, i ovde našla kao poruka mira.
View this post on Instagram
U Mileševi sam bila i ranije, ali koliko god puta da dođete, opet ne možete da odolite, a da ne stanete ispred Belog anđela da se još jednom uverite da vas Arhangel Gavrilo stvarno gleda – pravo u oči. To je jedna od specifičnosti freske – gde god da se pomerite, taj pogled vas prati. (Kao što sam se i u pariskom Luvru uverila da i Da Vinčijeva „Mona Liza“ ima isti efekat. Pogledajte seriju putopisa Šta posetiti u Francuskoj.)
Na ovom mestu morate da se setite i nekoliko detalja koje ste sigurno ranije čuli o fresci, kao što je onaj da je bila prekrivena drugom slikom u 16. veku, te da je Beli anđeo zapravo otkriven tek u 20. veku prilikom restauracije manastira. Ili svim onim hvalama o savršenoj kompoziciji same slike, kao i čudima o kojima je izatkano narodno predanje vekovima unazad.
Ovde mi rekoše i da je moguće prespavati u manastirskim konacima, što sam kasnije i učinila (pogledajte tekst Zapadna Srbija Šta posetiti da biste pročitali detalje).
View this post on Instagram
Dok se mimoilazim sa brojnim turistima i pokušavam da još jednom uslikam sivkaste kupole uz brzu reku, iza leđa mi se izdiže visoko brdo, a na vrhu – stari grad.
Mileševac
Ostaci zidova nekadašnjeg srednjevekovnog grada nalaze se na izlazu iz kanjona Mileševke, u podnožju sela Hisardžik. Posle 1373. godine kada su posedi Nikole Altomanovića podeljeni između kneza Lazara i bosanskog bana Tvrtka, Mileševac je ušao u sastav bosanske države. Sam grad je nekada bio zaštita manastiru Mileševi, ali i trgovcima i karavanima. Zbog svog položaja, polovinom 15. veka postaje turska vojna baza.
Stari grad je poznat i po tome što se u neposrednoj blizini nalaze „Savine isposnice“, kao i džamija u kojoj se čuva 400 godina star Kuran pisan rukom.
Put jeste vijugav, strm, poželjno je da imate malo „višlji“ auto, ali je prizor koji se ukaže pred vama kada stignete – više nego vredan svake krivine i rupe koju ste prešli. Ovo svakako spada među zanimljivosti Prijepolja. Još je tog dana taman oblak obavijao zidine srednjevekovnog grada i okolna brda, pa je slika bila još nestvarnija. Čim se popnete uz teške zidine bude vam jasno zašto je ovo bilo strateški važno mesto – puca pogled na okolinu u svih 360 stepeni!
View this post on Instagram
Podno samih zidina beli se džamija. Radnici koji su u to vreme pravili prilaz starom gradu, bili su ljubazni da je otvore da bacim pogled na čuveni Kuran od četiri veka. I zaista deluje impresivno – velika knjiga koja leži na stalku, obasjana svetlošću malog prozora, a na stranicama elegantno arapsko pismo.
A onda se spustite putićem koji zavija oko brda, i izađete na odmorište s pogledom na kanjon, odakle dalje vodi staza do Savine pećine. Prođe vas jeza kada pomislite kako su monasi uopšte stizali do isposnice dok nije bilo uređene staze, koja danas ima i sigurnosnu ogradu. Ovde su se, kažu, i prepisivale knjige.
U pećini – izvor. Još jedna od zanimljivosti Prijepolja. Naime, predanje kaže da nevernici i svađalice ne mogu ovde da dohvate vodu, da im ona „izmakne“, mada postoji i varijanta koja kaže da izvor hoće da presuši ako sa njega piju grešnici. Postoji i uvreženo verovanje da je ova „Savina voda“ lekovita i da je naročito pomagala slabovidima.
Davidovica i Kumanica
Crkva posvećena Bogojavljenju podignuta je 1281. i zadužbina je monaha Davida, unuka Stefana Nemanje, te je po njemu i dobila ime. Manastir je bio aktivan sve do 17. veka. Posle turske najezde i rušenja, vernici su nastavili da se ovde okupljaju. Tokom arheoloških iskopavanja u 20. veku utvrđeno je da se pod crkvom nalaze temelji starije građevine, najverovatnije rimske bazilike iz šestog veka. U crkvi je pronađena grobna ploča, koja se na izvestan način vezuje za oca kneginje Milice, kneza Vratka. Otkriveno je i osam grobova za koje se veruje da su počivališta braće Jugovića, čija je tela posle Kosovske bitke tu navodno prenela kneginja Milica.
Manastir Kumanica sa crkvom posvećenom Svetom Arhanđelu Mihailu najverovantije datira iz 14. veka i kroz vekove je ostao poznat kao kultno svetilište. Ovde se nekada čuvalo Kumaničko Četvorojevanđelje, rukopis sa bogatim ilustracijama iz 16. veka. Vernici za ovaj manastir vezuju moći izlečenja i isceljenja, zbog čega mu u pohode dolaze i putnici iz inostranstva.
Nije mnogo važno da li ste pravoslavac ili čak vernik uopšte, kada dođete do ovakvih manastira koji datiraju iz 13. i 14. veka. Sama ideja da su građevine prevalile tolike vekove i da ih ljudi i dalje posećuju, mora da izazove izvesno strahopoštovanje, zbog čega i jesu prave zanimljivosti Prijepolja. Poseban doživljaj je što da biste došli do Kumanice, na primer, morate da pređete granicu sa Crnom Gorom, na putu za Bijelo Polje, a onda 10 minuta kasnije pređete most i opet ste na srpskoj teritoriji.
Ovde ćete se, kao i svi posetioci, umiti vodom sa česme i sesti da odmorite uz vanilice iz manastira, dok vam se iznad glave promaljaju strme stene, a podno manastira huči brza reka.
S druge strane, manastir Davidovica je sav ušuškan na lepom zelenom proplanku, oivičen planinama. Elegantno beličasto zdanje još jače dolazi do izražaja u ovakvom okruženju, dok vam kroz glavu prolazi da bi zaista bilo neverovatno da su baš ovde sahranjeni Jugovići, a vi se, eto, šetkate okolo i divite se pejzažu.
Za ljubitelje istorijskih spomenika treba napomenuti i da je u okolini Prijepolja, u selu Hrta, moguće videti i srednjevekovnu nekropolu iz 14. i 15. veka sa kamenim nadgrobnim obeležjima i ukrašenim pločama i sanducima. Ovaj tip spomenika kojih ima u dolini Lima i Drine su takozvani stećci, a ovde je lokalitet poznat kao „Grčko groblje“.
Sopotnica
Spomenik prirode Sopotnica nalazi se na 17 km od Prijepolja i na oko 1.000 metara nadmorske visine. Reka u izvorišnom delu pravi mnogo manjih vodopada sa kojih se voda skuplja u tri veća toka. Vodopadi su ovde visoki više od 20 metara. Zanimljivost ovog mesta su i vodenice ili valjarice, gde se nekada mlelo žito i valjalo sukno. Samo selo je poznato po jagnjetini, dobrom siru, rakiji, medu i domaćim pitama.
Posetila sam vodopade i ranije, ali sam ove godine opet jedva čekala da se do gore popnem. Ljubitelji pešačenja mogu da dođu finom stazom, a ja sam uživala u vožnji uzbrdo, dok sam se oduševljavala pogledom koji se pružao svuda okolo. Penjete se autom, a onda put naglo skreće ulevo, tako da deluje kao da će vam kola poleteti među oblake, iznad svih onih zelenih brda.
Gore vas onda dočeka huka vode, koja se sliva niz mahovinu, nestvaran prizor na vrh brda, uz pogled na stare vodenice. Pa kako da ne dođete dovde kad ste već u Prijepolju, samo pogledajte ovaj pejzaž! Sopotnica je svakako jedna od zanimljivosti Prijepolja.
View this post on Instagram
Kamena Gora
Ovo je, kažu, najlepše selo u prijepoljskoj opštini na nadmorskoj visini od 800 do 1496 metara. Od grada je udaljeno oko 20 km. Kamena Gora je prirodni rezervat i krasi je više od sto izvora, a proglašena je i vazdušnom banjom. Selom dominira viševekovni bor, za koji se veruje da je star oko 400 godina!
Kad mi je Milan iz lokalne turističke organizacije objašnjavao kako se ovaj bor poštuje u skladu sa starom srpskom tradicijom, te da su mu meštani vekovima davali mistične odlike, jedva sam čekala da vidim to čuveno drvo. Ispostavilo se pride da i Milanova familija potiče iz ovog kraja, te nisam mogla imati boljeg saputnika za obilazak.
Put vijuga uzbrdo, preko brojnih proplanaka, ali tek kada stignete do bora, shvatite kakvim ste pogledom počašćeni! Nižu se planine u daljini, poneki oblak kao da se naslonio na gustu šumu, a ispred – veliko, razgranato drvo. Ako vas već zanimaju zanimljivosti Prijepolja, ovde morate da dođete. Meštani toliko poštuju ovaj bor, da ne diraju čak ni granu koja opadne. Često ostavljaju „darove“, smotuljke koje okače o stablo.
Treba pomenuti da ćete u Prijepolju pronaći još mnogo drugih prirodnih lepota. Ovu oblast krasi planina Jabuka sa 1.300 metara nadmorske visine (na planini nema ni jednog jedinog stabla jabuke, a dobila je ime jer se „kroz prsten gađala jabuka“), zatim Jadovnik, pa planina Ozren od gotovo 1.500 metara (gde će vas uputiti da posetite selo Tičije polje, svojevrstan muzej na otvorenom), zatim kanjon Mileševke, kao i reka Lim, koja svojim brzacima nudi odlične uslove za pecanje i splavarenje.
View this post on Instagram
Grad Prijepolje
Grad se nalazi u jugozapadnom delu Srbije na tromeđi BiH, Srbije i Crne Gore. Prema popisu iz 2011. ima 36.713 stanovnika. Kažu da je ova oblast bila naseljena u rimsko doba, kao i da je bila u sastavu najstarije srpske države Raške. Grad se razvio na trasi nekadašnjih karavanskih puteva, koji su povezivali Carigrad, odnosno čitav Balkan, sa Jadranom. U prvim pisanim izvorima iz prve polovine 14. veka, Prijepolje se pominje kao trg manastira Mileševe. Od 15. veka vlast nad ovom oblašću preuzimaju Turci, a u 19. dolaze i Austrougari.
Ako budete dolazili iz pravca Nove Varoši kako sam ja išla, imaćete priliku da uživate u okolnim pejzažima. Kako je bilo rano i magla se još nije podigla, donekle mi se „ublažio“ utisak deponije pored koje sam prošla tik pred ulazak u grad, i to na samoj obali Lima. Ovaj gorući problem grad još nije rešio, a prosto je greota da ovakav prizor uopšte postoji, i ruži i zagađuje onakvu lepotu.
View this post on Instagram
No, da biste ušli u grad preći ćete reku Lim uz koju se i pruža naselje. Odmah će vam biti jasno da je smešten između planinskih vrhova. Uske strme ulice vode ka centru, a po arhitekturi je lako prepoznati istorijsko nasleđe grada. Ovde ćete naći kako pravoslavnu i katoličku crkvu, tako i džamiju. Kažu da je posle dolaska Austrougara, u gradu bila dvojna uprava. Oni su držali levu obalu Lima i tu sagradili kapelu, dok su na desnoj obali bili Turci.
Upravo su Turci krajem 16. veka izgradili Ibrahim-pašinu džamiju, koja je bila podignuta za potrebe vojske. Ona je obezbeđivala most na Limu i trgovački put. Ubrzo je oko džamije niklo naselje, a danas krasi sam centar grada. Prepoznatljivi simbol Prijepolja svakako je i Sahat-kula, koja takođe datira iz 16. veka. Čak je i turski putopisac iz 17. veka Evlija Čelebija, pored ostalog, pominje u svojoj knjizi.
Ako prošetate uz Lim, na obali ćete videti i skulpture u drvetu, na jednom mestu je to klupa sa motivima životinja, na drugom ukrašeno deblo. To samouki umetnik Golub Milanović, kako kaže, ukrasi svako drvo koje izbaci Lim, i to na licu mesta. U gradu danas ima gotovo 15 njegovih skulptura, koje on vredno održava, osveži i prefarba svakog proleća. „Kad čovek nešto voli, ništa mu nije teško“, kaže Milanović, pokazujući deblo sa čak 17 likova.
I za ljubitelje rakije se ovde nađe po nešto. Raspitajte se u turističkoj organizaciji za destileriju „Ognjene“, pa svratite u rakijski podrum gde možete degustirati 16 vrsta voćnih rakija i likera. Ovde se organizuju turističke posete, najčešće za najavljene grupe, i mogu da se probaju ne samo šljivovica ili kajsijevača, već i medovina, travarica, nanovača, kao i likeri od maline ili višnje.
Prijepolje smeštaj
Oni koji dolaze u Prijepolje, retko žele da budu smešteni baš u gradu, mada će se možda zbog ovog apartmančića sa odličnim pogledom predomisliti (kliknite na link). Turisti najčešće svraćaju zbog manastira Mileševe. Kao što sam ranije pomenula, ovde može da se prespava u manastirskom konaku a to ćete rezervisati direktno preko Mileševe. Ako biste neki malo drugačiji smeštaj a da ne budete mnogo daleko odavde, kliknite na link da vidite još jednu opciju.
View this post on Instagram
Okolina Prijepolja je izuzetno bogata prirodnim lepotama, pa nećete pogrešiti i ako se odlučite da spavate na Jabuci sa divnim pogledom na zelenilo. Možda više volite bungalove, kakav je ovaj koji se savršeno slaže sa okolinom u kojoj se nalazite.
Za šta god da se odlučite, nećete se pokajati a sve zanimljivosti Prijepolja koja smo pomenuli, moći ćete lako da obiđete, jer nisu toliko daleko jedna od druge.
Sledeća destinacija – Šeretska Ivanjica
Svi tekstovi rubrike NAJLEPŠA MESTA U SRBIJI
4 Odgovora
Zaista sjajno kulturno nasleđe. Ko bi rekao da ovaj kraj ima tako raznovrsnu baštinu, da čovek obilazi i uči! Od Kurana starog četiri veka do neverovatne freske srpskog manastira.
Prelepo❤️
Stvarno je tako, dok čovek ne krene da obilazi i istražuje, mnogo toga ostane skriveno. Ja se svaki put iznenadim kada dođem na neko novo mesto, i uvek mi prođe kroz glavu „šta bi bilo da nisam, ovo nikad videla ne bih“. 😀
Hvala najlepše, Dragana! <3
Jao, kakav je ovaj vodopad u Sopotnici! Boze,koje lepote! Još kažeš i da je na 1.000 metara nadmorske visine? Pa ja bih tamo ostala ceo dan. Pogled oduzima dah!????
Hehehe, tačno znam na šta misliš. Ako ti kažem da je malo falilo da ne odem ove godine do gore, jer se spremalo nevreme… Kad god sad pogledam slike, pomislim: „Pa, taman posla da nisam otišla!“ 😀
Hvala puno, baš mi je drago da ti se sviđa. <3