Ah, Cinque Terre Italija! Jedna od najpopularnijih destinacija u ovoj zemlji – mada malo šta u Italiji nije popularno. Ako čežnjivo gledate šarene fasade primorskih kuća u ovih pet sela, imajte na umu da ih zapravo i nije tako teško posetiti. Bilo gde da se nalazite u okolini, pa obilazite provinciju Toskanu, Veneto ili ste u Đenovi i Milanu, imajte na umu da vozom lako možete da stignete do Cinque Terre. Autom je to još jednostavnije (bar do La Specije), a brodom možda i najlepše.
No, treba uzeti u obzir da je ovo jedna od onih destinacija gde turista ima u gomilama, gde ćete teško naći mesto da se na miru slikate, popijete kafu ili ćete možda morati da propustite i voz zbog gužve. Kažu da se ovde svake godine sjati oko 2,5 miliona turista iz sveta, dok u svih pet mesta živi tek četiri hiljade ljudi!
Cinque Terre Italija Mapa
CINQUE TERRE SELA
Cinque Terre na italijanskom bukvalno znači „pet zemalja“ a odnosi se na pet ribarskih sela u Liguriji koja su slična po arhitekturi, od kojih četiri izlazi na more, i pripadaju svojevrsnom nacionalnom parku. Unesko je ovu oblast 1997. proglasio kulturnom baštinom.
*U tekstu ćete prvo naći nekoliko osnovnih stvari o svakom od sela (i prizora koje očekujete), a onda i savete koji će vam pomoći da ovu oblast obiđete što jednostavnije.
Riomađore Cinque Terre
Za razliku od ostatka Italije, u selima Cinque Terre nemate tipične znamenitosti i kulturne spomenike. Ovde nema muzeja i velikih umetničkih dela, ali se zbog toga i ne dolazi – već isključivo zbog pogleda i šarenih fasada. Ipak, u selu Riomađore ćete naći Crkvu San Đovani i Crkvu San Lorenco, obe iz 14. veka, kao i zamak Riomađore iz 1260. odakle možete da uživate u pogledu na more.
Riomađore je prvo selo do koga se stiže od La Specije i specifično je po tome što ćete na Instagramu često naći fotografije sa vode, jer se kuće prostiru na obe strane uvale. Zanimljivo je što su ovo selo turisti prvo i otkrili, i to zato što ga je umetnik Telemako Sinjorini u 19. veku proslavio na svojim slikama.
Sa stanice se izlazi kroz dugačak hodnik u podnožju sela, a onda ćete se popeti između žutih i narandžastih zgrada do terase. Kada skrenete desno, izaći ćete na jedan od vidikovaca sa lepim pogledom na suprotnu liticu. Zamak i njegova terasa nalaze se preko puta.
Manarola Italija
Jedno od najpoznatijih sela u Cinque Terre Italija jeste Manarola, i to baš zbog lepog pogleda sa šetališta preko puta litice na kojoj se nalaze načičkane kuće živih boja. Tu je i poznati restoran sa baštom na uzvišici, odakle možete uživati u lepom pogledu na selo i da probate neke od italijanskih specijaliteta.
U maloj luci se nalazi malecko pristanište za brodiće, a u samoj uvali su raspoređeni restorani i trgić. Iako ovde nema tipične plaže, Manarola je popularna među kupačima.
Sa Riomađoreom je spojena takozvanom Stazom ljubavnika (Via dell’Amore), za koju treba proveriti da li je otvorena za pešačenje, a u samom selu može da se vidi stara crkva posvećena Svetom Lorencu i izgrađena 1338. godine.
KornIlija
Jedino selo u Cinque Terre Italija koje ne izlazi na more i zato je manje posećeno od ostalih. Nalazi se na uzvišici od oko sto metara iznad nivoa mora. Od železničke stanice može da se dođe stazom koju čini 377 stepenika (što ume da bude malo zahtevno tokom leta, iako sama staza nije teška), ali uz voznu kartu možete da se prevezete i minibusom koji ide na svakih petnaestak minuta.
Ovde ćete videti Parohiju San Pietro, izgrađenu u tipičnom gotskom ligurijskom stilu, i uske ulice i lukove između raznobojnih kuća. U KornIliji nema hotela, već samo soba i stanova za izdavanje. Na malom trgu ćete naići na stepenište i kafić, odakle se odvajaju staze ka crkvi sa desne strane, i ka mestu odakle ćete napraviti fine fotografije, sa leve.
Ja sam ovde kupila fokačo i farinatu sa pestom (i nekoliko kanola), i žurila na minibus dok su Željana i Duško već bili na stanici. (Testa su ostala topla skroz do Vernace.)
Vernaca Italija
U Vernaci je moralo da se provede više vremena. Železnička stanica se nalazi iznad grada a onda ćete prošetati do uvale. Dole je lep trg sa crkvom Santa Margerita di Antiokia, plaža puna kupača, dok na stepeništu sede turisti. (Tu smo i mi kasnije pojeli sladoled.) Na ivici se nalazi i zamak Doria sa poznatom kulom, koji je izgrađen u 15. veku zbog zaštite od gusara.
Kad se spuštate sa stanice, skrenućete desno uskim prolazom između zgrada i nastaviti levo da se penjete na stazu. Tu ćete čuvaru u kućici na ulazu pokazati železničku kartu da ne biste plaćali ulaz (i morate da budete u udobnoj obući za hodanje, ne u sandalama i papučama), i nastaviti da se penjete uglačanim stepeništem. Mislim da nigde nije bilo vrućina kao na ovoj stazi. Prvi hlad na usponu je bio naš! (To je ujedno bila i lepa pauza za ona testa iz Kornilije.)
Dok smo dolazili sebi od vrućine, nekoliko devojaka se spustilo sa staze. Jednoj su se tresle noge od napora i toplo nam je preporučila da se popnemo samo do malog vidikovca na krivini, jer dalje, kako reče, „nema šta da se vidi“. To smo i uradili, a taj pogled sa okuke je bio jedan od najlepših u Cinque Terre!
Monteroso al Mare
Poslednje selo i jedino koje se ne „stropoštava“ u morsku uvalu. Jeste da je najlakše dostupno, jer ne morate da se penjete i silazite iznova i iznova, ali je zbog toga i „najobičnije“. Ipak, najpoznatije je jer ćete ovde naći i „normalnu“ plažu, i to peščanu, a ne tek raštrkane stene u maloj luci.
U Monterosu ćete verovatno naći najveći izbor hotela i restorana. Dugačka plaža je načičkana suncobranima, ali se na kraju nalazi i Fegina, „slobodan“ deo peska gde možete da spustite peškir. Tik uz nju ćete videti i skulpturu Giganta, koji predstavlja Neptuna, boga mora.
Ako ste kao mi, za jedan dan obišli svih pet sela, ovde se treba odmoriti. Moram da priznam da mi više ni plaža nije bila na pameti, samo da malo sednem i popijem „makijato lungo“ (ili dva).
Ako u Cinque Terre dolazite zbog kupanja, Monteroso je svakako najbolja opcija. Ako ne, u ovom selu se ne morate dugo zadržavati.
Šta treba da znate
U Cinque Terre se dolazi od Uskrsa do novembra, dok je u julu i avgustu najveća gužva. Maj i septembar nisu loša opcija, mada možda nećete moći da se kupate u moru, dok je verovatno najbolje vreme da ovde provedete nekoliko mirnih dana – tokom zime. Ipak, jeste da ćete na hajking stazama i vidikovcima biti sami, ali takođe može da se desi da od pojedinih šetnji morate da odustanete jer će staze biti zatvorene zbog odrona i lošeg vremena.
Takođe, ovde se ne dolazi kolima. Stanovnicima je čak zabranjena upotreba automobila. To i ne čudi ako se zna da se ovuda do pre nekoliko decenija kretalo isključivo pešaka. Naime, do šezdesetih godina 20. veka Cinque Terre Italija bilo je potpuno nepoznato turistima a meštani su do sela dolazili samo peške ili čamcem!
SAVET: Staze za šetnju su popularne, ali treba proveriti da li su otvorene pre nego što se njima zaputite, i često su strme i uske. (Za pet kilometara između Vernace i Monterosa, na primer, trebaće vam čak dva sata, i to po vrućini!)
Nešto slično kao i za vreme dolaska, važi i za smeštaj. Izbegnite udarne mesece kada ima najviše ljudi. Zna se, recimo, da je u avgustu nemoguće naći stan ili sobu. „Bukirajte“ mesecima unapred ako planirate da odsednete u jednom od sela. Ni La Specia, luka iz koje ćete krenuti vozom, nije loša opcija jer je mnogo jeftinija po pitanju smeštaja. Od nje vam do Riomađorea, prvog sela, treba tek pet minuta vožnje vozom.
SAVET: Dnevna karta za voz u koji ćete moći da uđete i izađete koliko vam puta odgovora, to jest da izađete u svakom od pet sela i vratite se u La Speciju, košta 18,20 evra. Uz ovu kartu ne plaćate toalet na stanicama (koji inače košta jedan evro), prolazite na neke od staza za šetnju besplatno, a možete i da se dovezete minibusom do Kornilije.
Vozovi između stanica su česti, a od jednog do drugog sela stižete za oko pet minuta. Kad se na kraju dana provozate od „poslednjeg“ Monterosa nazad do La Specije, nećete ići duže od oko pola sata. No, najbolje je da čim siđete pogledate kada imate sledeći voz (ako planirate da posetite više sela u jednom danu), a obično idu oko tri-četiri puta u toku jednog sata.
SAVET: U La Speciji ćete sigurno čekati red za kartu, a one se kupuju isključivo za taj dan. Kartu treba da „otkucate“ i vodite računa da je uvek imate kod sebe. Ne samo da će vas upozoriti na krađu u vozu u onoj gužvi, već može da naiđe i kontrola kojoj ćete na jednoj od stanica pokazati kartu. Takođe, pokazujete je i svaki put kada biste da pređete na pojedine „hajking“ staze.
Od jednog do drugog mesta možete da se provozate i brodićem za oko 35 evra koliko košta dnevna karta. Na taj način ćete napraviti neke od najlepših fotografija, naročito kada je u pitanju Riomađore. Ali! Leti se otegne red, pa ma koliko da su brodići česti, stajaćete na doku bar pola sata, a zimi neke ture ne rade, a druge mogu da otkažu vožnju zbog lošeg vremena.
View this post on Instagram
Ako dođete preko leta, najlepše doba kada malo mine vrućina, a i „presuše“ horde turista, jeste predveče. Tada možete da uživate u pogledu, tišini i zvuku talasa. To zahteva da uveče ostanete malo duže u Cinque Terre ili da uzmete smeštaj u jednom od sela.
SAVET: I još nešto! Naravno da ovde možete da ručate pastu (ipak ste u Italiji), ali ako uzmete u obzir da, recimo, pesto sos potiče baš iz Đenove, glavnog grada Ligurije, iste provincije u kojoj se nalazi i Cinque Terre Italija, onda je prirodan izbor da ona bude baš sa ovim sosom.
Ili, još bolje – iz Đenove potiče i tanko slano testo koje se zove farinata i postalo je karakteristično za ligurijsku obalu, pa biste mogli da „omrsite“ brk i jednim ovakvim specijalitetom sa pestom. U ovoj oblasti se puno jede i fokača, a na vama je samo da odaberete s čim biste je jeli.
Sledeći: ZAŠTO JE LUKA U TOSKANI VAŽAN GRAD
Čitava serija PUTOPISA IZ ITALIJE
