Tako je moje putovanje počelo. Pravac Šabac, na nepunih 90 kilometara zapadno od Beograda. Trebalo bi da prođem pored Obrenovca. U svakom slučaju, put vodi “pravo”, nema nekih velikih skretanja i u Šapcu bi trebalo da sam za nešto malo jače od jednog sata. Taman dovoljno vremena da unapred napravim plan. Moj britanski saputnik je proveo nekoliko dana u Šapcu, pa bih i ja mogla ostati da prenoćim…
Razmišljam i vozim. No, u jednom trenutku uvidim da je prošlo prilično vremena pre nego što sam stigla, hm – u neki deo koji se da prepoznati. Nisam baš obraćala pažnju… Jel trebalo negde skrenuti na putu za Šabac? Ne sećam se toga s mape!
Zapravo, čovek mora da bude koncentrisan ako ovuda ne prolazi često. Jer pored Obrenovca prolazi donekle širi put, za koji lako možete da pomislite da je glavni, a nije. Putokaz je bio sakriven, da li iza krošnji, semafora ili uličnim reklamama, ali – nije bio vidljiv iz auta. Zato sam i nastavila pravo, dok se oko 20 kilometara kasnije nije pojavio – Ub?! Kako Ub, kad je taj gradić skroz levo, evo, lepo piše na mapi!
“Trebalo je da skrenete iz Obrenovca, ne da nastavite istim tim putem kojim ste došli. Ali, ne brinite, nije daleko ni odavde. Sve vam je ovo na 10-20 kilometara udaljenosti. Znači, nastavite u Ub, i tačno na ulazu u grad, naići ćete na znak za skretanje desno za selo Banjane. To je na putu za Šabac”, rekao nam je jedan od prijatnih meštana.
Očito zabavljen činjenicom da se Beograđanka izgubila kako je izašla iz prestonice. I to posle manje od sata vožnje? U sopstvenoj zemlji?! Ala će ovo da bude simpatično ispričati kad se vratim kući!
Sledeći: PRVI KLAVIR I STAKLA NA PROZORIMA (4)
Svi tekstovi SERIJE Srbija 19. veka
