Kad sam posle Banje Koviljače stigla u Ljuboviju, prvo sam tražila smeštaj. Čitav dan sam bila na putu, već umorna i od vožnje i kišice, koja je promicala usput. Grad je bio mali, a sećam se da sam ranije čitala o „starom, velikom hotelu“ koji je zatvoren godinama. Pa, naleteću već na nešto…
I upravo se tada i pojavila, u centru, predamnom, mala zgrada od fasadne cigle, delimično obojena u zeleno. Setih se one koju sam videla u Šapcu, zapravo malog hotela koji se tamo zvao „Zeleni venac“.
Imala sam sreće da tako brzo naletim na bilo kakav smeštaj. Jer, kasnije su mi rekli da, „otkad se zatvorio stari“, ovde više takvih hotelskih kompleksa nema. Može da se nađe smeštaj, u privatnim kućama ili ponekom motelu, ali je sve to delovalo komplikovano posle nekoliko sati neprekidne vožnje, stajanja, pa ponovo u auto, opet vožnja, kišica, a već se spušta i mrak.
No, uparkiram se ispred, hotelčić ima svoj parking, odlično! I ugledam znak iznad ulaza – Hotel „Zeleni venac“. Stvarno, još jedan?!
Čekaj malo, da ipak napravimo pauzu na minut! Malo je neobično da mi u Beogradu imamo popularnu pijacu pod istim imenom („Zeleni venac“), a koja je dobila ime prema kafani koja se tu nekada nalazila. To je bilo vrlo poznato mesto u 19. veku. Držala ju je jedna nemačka gospođa, a iznad ulaza je bio zakačen mali zeleni venac, napravljen od lima. Otud i naziv za čitavu oblast danas!
Ali ovde? „Zeleni venac“ je u Šapcu, kako mi rekoše, samo preuzeo ime od prethodnog vlasnika. A ovaj u Ljuboviji? Niko nije znao ništa o tome da mi kaže, pitala sam. Ipak, delovalo je kao da ovo ime ima neko bitnije značenje za čitav region. Mala misterija koja ostaje da se možda razotkrije neki sledeći put!
Sledeći: IZDAŠNA PRIRODA DUŽ REKE (14)
Svi tekstovi SERIJE Srbija 19. veka
