Među Kapadokija zanimljivosti svakako spada i nekoliko detalja iz kratke istorije koji su mene fascinirali. Ali, da nastavimo putovanje, pa ćemo sve odjednom…
Prvi obrisi nestvarnih prirodnih tvorevina ukazali su se već na oko četrdesetak kilometara od karavanseraia. Pauza je dobro došla, sad bar imate snage da otvorite usta od zaprepašćenja pred ovim neverovatnim fenomenom. Kakav prizor!
Dok uživam u pogledu, ne mogu a da se ne osvrnem na bogatu istoriju ovog predela. Iščitavam redove o osvajačima od Hetita i Persijanaca naovamo. Prošli smo kroz ono mesto „Ni(g)de“ na putovanju u Kapadokiju (pogledajte prethodni tekst), a osećam da smo došli „negde“, i to sa velikim „N“.
Kapadokija zanimljivosti
Naziv Kapadokija je grčkog porekla, a u antičkom svetu obeležavala je veliku teritoriju u Maloj Aziji.
U vreme Herodota, Kapadočani su naseljavali svu zemlju od Taurus planina do Crnog mora. Južna geografska granica Kapadokije je upravo Taurus, istočna – reka Eufrat, severna – Crno more, dok je na zapadu opasavaju velika slana jezera u unutrašnjosti Male Azije.
Ova teritorija je najranije pomenuta u šestom veku pre n.e, a spominju je dvojica persijskih careva Darije Veliki i Kserks Prvi. Ime joj na persijskom jeziku glasilo „Katpatuka“, ali se smatra da je jasno da se ne radi o persijskoj reči, već grčkoj, kao i da „Kapadokija“ naverovatnije znači „zemlja lepih konja“.
View this post on Instagram
Kapadokija istorija
Kasnije je pod Persijancima Kapadokija bila podeljena. Vremenom se izdvojila oblast Pont, uz obalu Crnog mora, dok je ostatak Kapadokije u helenističko doba bio zvanično nezavisna država sa glavnim gradom Mazakom u drugom veku pre nove ere.
Zna se da je u vreme Hetita ova zemlja bila značajna i da se u njoj nalazila prestonica Hatuša u bronzano doba. Kapadokija je sačuvala izvestan stepen autonomije i pod Persijancima i imala je i lokalne vladare. Tako je Arijarat Prvi bio samostalni vladar u vreme Aleksandra Makedonskog, koji ga je zadržao na prestolu kada je osvojio Persiju. Nakon što je Aleksandar umro, Makedonci su razapeli Arijarata, ali je njegov sin ponovo uspostavio vlast.
View this post on Instagram
Zanimljivosti iz doba Rima
Jedan od njegovih kasnijih naslednika, Arijarat Četvrti, došao je u kontakt sa Rimom, prvo kao neprijatelj, a kasnije i kao saveznik u borbi protiv makedonskog kralja Perseja. Još kasnije, Kapadočani su pomogli Rimljanima u odbrani prestola Pergama, države koja je tada postajala rimska provincija Azija.
Rimski poredak je bio uspostavljen u Maloj Aziji, pa time i u Kapadokiji, posle Pompejevog pohoda 63. godine pre n.e. Uvučena u građanske ratove Rima i stavljajući se na stranu Pompeja protiv Cezara, a kasnije Marka Antonija protiv Oktavijana Avgusta, Kapadokija gubi samostalnost i car Tiberije 17. godine od nje pravi rimsku provinciju.
View this post on Instagram
Kapadokija će, ipak, imati najveći značaj za pravoslavne hrišćane, koji su ovu oblast naseljavali gotovo dva milenijuma…
Spustila sam knjigu. Tek sad ne mogu da se načudim gde sam došla!
Sledeći: MESTO GDE JE ROĐEN SVETI ĐORĐE
Svi tekstovi SERIJE o Kapadokiji
