Ažurirano u avgustu 2024.
Lisabon Portugal – konačno! Ne samo da je ovo bila moja prva poseta gradu, već i prvi dan koji sam ovde provela. Ono što se dogodilo pamtiću do kraja života a evo, prepričaću i vama.
Doletela sam u Lisabon Portugal iz Barselone. Bila sam nestrpljiva da dođem u grad sa aerodroma sam sela u autobus, što se ispostavilo kao vrlo praktična ideja. Hotel mi nije bio daleko od stanice na trgu Praca do Rosio.
Lisabon Portugal u sumrak
Još jednom, isto kao kada sam stigla u Barselonu, brzo se smrkavalo, palila su se ulična svetla, a ja sam šetala i vukla svoj mali crveni kofer preko Prace do Rosio (u novim „flamenko cipelicama“). Točkići na koferu su počeli da poskakuju po lisabonskoj kaldrmi. Skrenula sam u Ulicu Karmo (ili je to bila Ulica Ouro iliti „zlatna“?)…
Putovanje u Lisabon
Simpatična ulica se blago pela naviše, sva u kaldrmi. Sa obe strane su se nizale radnje, koje su u Evropi u principu sve slične, ali ipak ovde nisu bile „tipične“, verovatno zbog čitavog okruženja ili zgrada u kojima su se nalazile. Nije bilo previše ljudi napolju, taman toliko da ste svesni da ste u živom, pulsirajućem gradu, a da ne morate da se probijate kroz gomilu. Lisabon Portugal – kakva lepa atmosfera!
Sećam se mirisa okeana, ali i vlage. Podigla sam kragnu na svojoj jakni, bilo je prohladno. Nastavih uzbrdo uz zvuke svojih štiklica koje su lupkale po betonu. Osvrtala sam se kao izludela. „Samo da virnem…“ Toliko uzbuđena što ću sutra, ranom zorom, odmah da istrčim napolje i obiđem, eno – i Zamak Svetog Đorđa, i da se sjurim dole u Rua (ulicu) Augusta!
Lisabon Portugal :: Moje iskustvo
Slučajno se okrenuh ulevo… Da li je moguće, tamo je stajao Lift „Santa žusta“! Zanimljiva konstrukcija u „oblaku“ noćnog svetla. To je bila jedna od stvari koje sam svakako mislila da obiđem, da se popnem liftom i onda preko mosta-tunela prođem iznad zgrada i pređem na ono brdo desno od mene.
Lift je otvoren 1902. Konstruisao ga je Raul Mesniser du Ponsard, naslednik Gistava Ajfela. Ovaj čelični toranj visok je 49 metara. Bila sam zadivljena! Nikako da odvojim pogled, iako sam obećala sebi da ću sad samo da „virim“ okolo, pošto ću već sutra preko dana da se dam u obilazak. Čak sam se naglas i nasmešila, i dalje idući uzbrdo…
View this post on Instagram
A onda sam iznenada čula – TUP!
Možete li da verujete da sam glavom udarila u banderu, i dalje vukući svoj mali „damski“ kofer i pažljivo gazeći u onim svojim (ne tako visokim) štiklicama?! Izgleda da me je grad hipnotisao, toliko da sam izgubila glavu, bukvalno – i pravo u banderu!
Sledeći: ZAOSTAVŠTINA VELIKIH ISTRAŽIVAČA
Svi tekstovi SERIJE o Barseloni i Lisabonu
