* Imala sam tu sreću da Siriju proputujem sredinom 2008, tri godine pre nego što je počeo rat. Ovo je omaž Siriji i podsećanje na državu izuzetnog kulturnog nasleđa, uz svesrdnu želju da ponovo zavlada mir i da se zemlja brzo obnovi.
Alepo Sirija je grad na severu zemlje i pominje se, pored Damaska, kao jedan od najstarijih naseobina u svetu. Ovo je grad koji je bio pun tradicije i spomenika, odisao je istorijom, a pamti se još kao prestonica moćnog kraljevstva Jamkad iz 1780. godine pre nove ere, kada je pao pod vlast Hetita i kasnije drugih osvajača.
U četvrtom veku pre nove ere Alepo Sirija bio je poznat pod nazivom „Beroia“. Tada je i napravljen plan grada, odnosno raspored ulica, koji je i 2008. bio prepoznatljiv istočno od Antiohove kapije. Grad je bio od izuzetne važnosti za vreme Grka i Rimljana, da bi kasnije došli i islamski osvajači. U međuvremenu je postao nezaobilazan trgovački centar i stanica za hodočasnike na putu za Meku, i s pravom je vekovima nazivan „kapijom Azije“.
Alepo Sirija: Citadela iz 10. veka
U 10. veku je procvetao, a tada je izrađen i originalan plan za famoznu Citadelu, po kojoj je, između ostalog, grad i u moderno doba bio čuven.
Tvrđava je opisivana kao „najspektakularnija srednjevekovna građevina ovog tipa na Bliskom istoku“, a ona je i pre rata protivrečila zubu vremena i ponosno stajala na divljenje svakog posetioca kada je u pitanju Alepo Sirija.
Citadela se nalazi na brdu od oko 55 metara i dominirala je svojom impozantnom veličinom. Zbog specifičnog položaja, bila je unekoliko pretnja po vlast u gradu, jer je bila dovoljno odvojena da je mogla imati sopstvenu upravu, a opet u srcu naselja, tako da je morala da bude pod stalnom kontrolom. Jedno vreme je tvrđava imala i sopstvenog guvernera, koji je odgovarao čelniku grada.
U okviru Citadele nalazili su se vidljivi brojni svetovni i religiozni spomenici, koji su, nažalost, umnogome uništeni zemljotresom 1822. godine. Ali, i pre rata su mogli da se vide ostaci javnog kupatila iz 11. veka, Velike džamije koju je podigla muslimanska dinastija Omajada, kao i Kraljevske palate.
Tvrđava za 10.000 ljudi
Prvo što me se dojmilo na prilazu Citadeli, jeste dubok klanac koji odvaja utvrđenje od ostatka naselja, kao da se Citadela bezmalo nalazi na ostrvu.
Dugačak srednjevekovni most, koji je bio jedini put kojim je moglo da se uđe u utvrđenje, a onda vas dočekaju ogromna gvozdena vrata.
Sam klanac je dobio moderan izgled za vreme Ajubida, a iako su Mongoli grad poprilično uništili 1260. godine, on je ubrzo uspeo da „stane na noge“. Tvrđava je mogla da primi oko 10.000 stanovnika i bila je potpuno opremljena svim što bi građanima moglo da bude potrebno za svakodnevni život.
Ono što je 2008. moglo da se vidi, bila je građevina koja je takav izgled poprimila još početkom 13. veka i podignuta je na temeljima vizantijskog utvrđenja.
Neosvojive zidine
Da bi osvajači došli do odaja čelnika grada, trebalo je proći kroz kapiju na bočnom zidu gde nije moglo da se upotrebi bilo kakvo oruđe za razbijanje vrata zbog položaja ulaza.
Ako bi ipak nekako prvo prošli velika vrata na mostu i pokušali da obiju ovu kapiju, odozgo sa zidina bi se na njih sipalo ključalo ulje ili bacalo kamenje. Ako bi i ova prepreka bila pređena, trebalo je da napadači jedan po jedan prolaze hodnikom ka čuvenim odajama, gde bi ih branioci utvrđenja sačekali sabljama.
Osim ovih, gotovo kraljevski raskošnih i neosvojivih odaja, tvrđava je imala i kupatila, džamiju, pijacu…
Kad sam se ovde jednom našla, pokušala sam da zamislim kako je Alepo Sirija nekada čuvao jedan grad, na brdu, u jakom utvrđenju, potpuno bezbedan, sasvim opremljen svim što vam treba za život.
Dodirnem debele zidove i setim se da je ovo bila prestonica moćnog kraljevstva pre oko 4.000 godina!
Kad sam se popela u Citadelu, prošetala tvrđavom, bacila sam i pogled na ostatak grada. Tek se onda osećate moćno i svesni ste strateški važnog položaja samog utvrđenja, jer se dole pružao čitav Alepo Sirija – kao na dlanu!
Sledeći: ALEP PRE RATA
Svi tekstovi SERIJE o Siriji.
