Znamenitosti Singapura: Merlajon

Pravo je vreme da se pozabavimo onim što su znamenitosti Singapura, sad kad vas je prošao prvi šok od svih zabrana i obilnih kiša (iz prethodnog teksta o zanimljivostima o Singapuru).

Ovo je ostrvska zemlja, koja se nalazi na krajnjoj tački poluostrva na kojem je severno Tajland. Ispod vas, na 137 kilometara južno, nalazi se ekvator, a vodeno prostranstvo ispunjavaju indonežanska ostrva. Na nešto više od 700 kvadratnih kilometara, Singapur je jedna od retkih pravih gradova-država u svetu, a stanovništvo čini najmanju naciju u jugoistočnoj Aziji.

Singapur istorija

Pre nego što su došli Evropljani, ostrvo je bilo poznato kao malajsko ribolovačko selo na obroncima reke Singapur. Kasnije, 1819. godine, kompanija „Britiš ist Indija“ ovde je otvorila svoje trgovačko uporište, koje je korišćeno kao strateška stanica na putu začina.

Singapur je postao jedan od važnijih komercijalnih i vojnih centara Britanskog carstva i srce britanske moći u jugoistočnoj Aziji. Za vreme Drugog svetskog rata grad su okupirali Japanci, što je Vinston Čerčil nazvao „najvećim britanskim porazom“. Odmah posle rata, Singapur je sasvim pao pod vlast Britanaca, da bi se 18 godina kasnije, kada se izborio za nezavisnost, pripojio Malaji, Sabau i Saravaku, odakle nastaje današnja Malezija.

Ipak, Singapur se posle dve godine potpuno otcepljuje od Malezije i postaje nezavisna republika – 1965. godine.

Od tada, grad-država cveta. Direktne strane investicije i vlast koja je širila industrijalizaciju na planu holandskih ekonomista, stvorili su državu okrenutu modernizaciji, ekonomiji, elektronizaciji, petrohemiji, turizmu i finansijskim uslugama. Singapur je među najbogatijim zemljama sveta po godišnjem priraštaju.

„Mali narod“ koji tamo živi, broji tek nepunih pet miliona, što su dva Beograda! Iako je Singapur pun raznolikosti, pa i po nacionalnoj strukturi, ipak Kinezi čine većinu od oko 80 odsto, te je stanovništvo većinom budističke vere, dok je engleski usvojen kao zvaničan jezik.

Znamenitosti Singapura

Naziv Singapur proizašao je iz malajskih reči “singa” (lav) i “pura” (grad). Prema malajskim analima, grad je dobio ime u 14. veku kada je princ Sang Nila Utama sa Sumatre, pošto se ukotvio na ostrvu posle morske oluje, prvi put video čudnu zver na obali.

Jedan od Utaminih prvih poverenika je životinju nazvao lavom. Pošto je princ bio oduševljen time što se zver pokazala u svoj svojoj lepoti i pride bila prijateljski raspoložena, osmotrila princa i otišla u miru, Utama je odlučio da ostrvo nazove “gradom lava”.

Novija istraživanja, međutim, pokazuju da lavovi nikada nisu živeli na ostrvu, uključujući i azijsku vrstu lava. Smatra se da je princ verovatno video tigra, i to malajskog tigra, ali da su ga njegovi podanici pobrkali s lavom. Ipak, legenda je preživela.

Pošto je pride sa svih strana opasan vodom, grad je vremenom uzeo i sirenu kao simbol, koja se nekako spojila s lavom. Prepoznatljivo, reklo bi se mitološko stvorenje, danas je glavni simbol Singapura, koji ćete naći na svim suvenirima. Ono što je Ajfelova kula za Francusku i Pariz, to je takozvani Merlajon (od engleskih reči “mermaid” – sirena, i “lion” – lav) za ovu ostrvsku zemlju.

Ne čudi što je Merlajon postao jedna od znamenitosti Singapura, zar ne?

U poznatoj marini, odakle se proteže bogati trgovački centar sa velelepnim modernim zgradama u staklu, nalazi se i statua-fontana Merlajona, a na obližnjem ostrvu Sentoza, koji predstavlja prirodni rezervat, pronaći ćete još jednu, ogromnu, koja nadgleda čitav Singapur.

Morski grad

Podaci kazuju da su prvi stanovnici na ostrvu ovde bili još u drugom veku naše ere, a da je ono bilo ogranak sumatranske imperije i nosilo javansko ime Temasek ili “morski grad”.

Zbog svog položaja, Temasek je brzo postao bitna trgovačka luka, kojoj je moć opala u 14. veku. Između 16. i 19. veka Singapur je bio deo malajskog sultanata Džohor. Za vreme malajsko-portugalskih ratova, u gradu su se ustoličile portugalske trupe, te je ova zemlja držala ostrvo do dolaska Holanđana u 17. veku. Ipak, stanovništvo su sve ovo vreme većinom činili ribari.

U januaru 1819. godine Ser Tomas Stamford Rafls iskrcao se na ostrvo i video njegov potencijal, strateško-geografski položaj, koji će biti ključan za trgovinu u jugoistočnoj Aziji. Rafls je potpisao ugovor sa sultanom Huseinom Šahom u ime kompanije “Britiš ist Indija”, kojim je dobio dozvolu da razvije južni deo ostrva u britanski trgovinski centar i uporište.

Do 1824. Singapur je i dalje teritorijalno bio pod kontrolom malajske vlasti, da bi te godine i zvanično postao britanska kolonija, kada su se Britanci proširili na čitavo ostrvo. Tada počinje ubrzani razvoj grada i dolazi sve više stanovnika.

U idućih 40 godina 100.000 ljudi je živelo na ostrvu!

Grad bez beskućnika

U to vreme je uspostavljen i plan grada, u kojem su etničke grupe imale svoje kvartove na jugu, a trgovina se uglavnom živo razvijala duž reke Singapur gde su dominirali kineski i indijski trgovci u autentičnim čamcima.

Malajci su se bavili ribarenjem i zajedno sa arapskim trgovcima i učenjacima naseljavali su jugoistočni deo reke, dok su tada malobrojni Evropljani utočište našli višlje uz reku. Kao i oni, i Indijci su većinom naseljavali unutrašnji deo, malo udaljeniji od reke, pa je tako nikla i “Mala Indija”, kvart koji i danas nosi to ime.

Šezdesetih godina 20. veka, singapurske vlasti su obezbedile stanove za sve etničke grupe, koji sada žive u zgradama u blizini svojih kvartova, čime je rešen i problem beskućnika.

Znamenitosti Singapura su i čuveni neboderi, po kojima je država poznata a gde idemo u sledećem tekstu.

Sledeći: CARSTVO VISOKIH ZGRADA (3)

Svi tekstovi SERIJE o Singapuru