Blog Singapur i Long Bar doneće vam malo drugačije iskustvo, koje je i dalje neka vrsta istorijskog nasleđa.
Raznolikost Singapura je zaista specifična, toliko da vam se čini da morate da gledate na sve strane da ne biste nešto propustili. Tako sam nedaleko od samog centra, odmah iznad turističke i šoping zone, videla vilu koja kao da je iznikla iz podnožja visoke staklene zgrade.
Pojedine ulice krasiće red niskih zgrada u kolonijalnom stilu, dok već iza ćoška imate bujno zelenilo, malu tropsku šumu, a tik pored toga – nebodere.
Blog Singapur i Long Bar
Ne mogu a da ne pomenem još nekoliko četvrti koje su sve različite, a opet vrlo harmonično stoje jedna pored druge.
Pored Centralnog biznis distrikta, iznad reke se ukazuje i „Rafls plejs“, četvrt takođe posvećena poslovanju, trgovini i novcu, gde su zgrade sve redom bele. Na čudnom februarskom svetlu usred dana, dok je nebo preplavljeno oblacima, neobičan odsjaj se spušta na ovaj beli deo grada, koji deluje još belje.
Kad smo već kod zgrada posvećenih Raflsu, u Singapuru je moguće posetiti kuću u kojoj je lično ser Tomas Stanford živeo (više o Raflsu u prethodnim tekstovima), zatim stari parlament, kao i Vilu „Rafls“. U poslednjoj se nalazi jedan od najpoznatijih kafića u starom, kolonijalnom ambijentu – „Long bar“.
Ime, pogađate, kafić je dobio baš zato što se proteže od prizemlja – u kojem su poređani stolovi i stolice, a pored fontane u večernjoj toaleti stare „zapadnjačke“ hitove peva pevačica iz Azije – do prvog sprata, pa onda duž čitave terase.
Zapravo, sve to treba da prođete da biste stigli do prostora u drvetu gde se jede kikiriki iz džakova, dok se ljuske (koje vam krckaju pod nogama) bacaju na pod, i ispija se singapurski koktel iz izuzetno dugačkih čaša.
View this post on Instagram
Ovde je prvi put smućkan poznati singapurski Sling, i to 1915. godine, koktel koji i danas možete da probate. Atmosfera kafića podseća na ambijent iz filmova pedesetih godina.
Mesto je vrlo popularno među turistima i često ćete čuti da „ne možete da kažete da ste noć proveli u Singapuru, ako je niste probdeli u ‘Long baru'“.
Singapur Gde izaći
A opet, u odnosu na ovaj izlet kroz vreme (bar pedesetak godina unazad), na obližnjoj pijaci ćete naići na još raniju tradiciju.
Mesto na kojem se mešaju mirisi brze hrane, namirnice neobičnih oblika, neka pakovana čuda koja više izgledaju kao stvrdnuti sunđeri, a ne kao nešto što se koristi u ishrani, tajlandski kokos, pa mnogobrojne tezge suvenira, odeće malo lošijeg kvaliteta, falsifikata svih onih brendova koje možete da kupite u originalnim radnjama.
Ovaj deo grada predveče oživi kao košnica. Toplo preporučujem, ako vam trebaju razglednice ili suveniri, da prošetate među ovim tezgama, jer ćete ovde Merlajona naći na svim mogućim stvarčicama – od kaiševa do upaljača i privezaka za ključeve.
Ako vas zanimaju umetnost i muzeji, u ovom gradu je moguće naći sve – od Opere koju sam ranije pomenula, pozorišta, do singapurskog Muzeja umetnosti koji je smešten u kolonijalnoj zgradi, a koja je nekada služila i kao crkva.
Život ispod zemlje
Što se tiče transporta, ako vam se žuri idite metroom, ako ne – autobusom, jer ćete kroz prozor moći da vidite svu raznolikost ovog grada. Taksi je takođe lako dostupan, a vozači su pristojni. Ulazi u metroe su uređeni, čisti, pa se obično uz plavo osvetljenje spuštate pokretnim stepeništem na prvi nivo. Dole vas dočeka čitav mali tržni centar sa prodavnicama kozmetike, hrane, odeće, a sa svih strana se pružaju uski hodnici do stanica.
Kao i sve drugo, i metro je izuzetno dobro organizovan. I ovde su „mašine“ zamenile ljude, pa će vas aparat pitati dokle idete, naplatiće vam kartu, a vaše je samo da prođete kroz malu rampu. Uz vrlo jednostavnu mapu stanica i mesta za presedanje, ništa lakše nego preći s jednog kraja na drugi vozićima, koji se delimično kreću na otvorenom, dok kako prilaze centru, uranjaju u utrobu zemlje.
Nisu velike gužve, čisto je, nema preterane vike i guranja. I moram da priznam da sam bila iznenađena koliko su podzemni prolazi i stanice metroa čisti, a ljudi revnosni do te mere da svi uredno stoje na, za njih, obeleženim mestima.
Mimo turističke trase
Metroom sam se uputila i u jedan od znamenitosti Singapura, vrlo autentičan i možda jedan od lepših prizora u gradu, iako ga tada nije bilo u ponudi izleta preko lokalnih turističkih agencija. Na ulazu se plaća simbolična suma, a za razgledanje odvojite jedan dan ili bar čitavo popodne, jer Kineski i Japanski park u koje vas, između ostalog, vodim u sledećem nastavku, više su nego vredni pažnje!
Sledeći: KINESKI I JAPANSKI VRT (6)
Svi tekstovi SERIJE o Singapuru
