Gde je bio Kolos sa Rodosa

„Pogledajte tamo, vidite ona dva stuba na čijim vrhovima se nalaze jelen i srna, na suprotnim stranama ulaza u malu luku? Eto, to je mesto gde je stajao Kolos sa Rodosa, jedno stopalo na jednoj strani, drugo na drugoj, dok su brodovi uplovljavali, prolazeći kroz njegove noge„, naznačio je naš vodič iz Odeon World Travel-a na Rodosu.

Pogledala sam gore. Zamislite samo kolosalnu bronzanu statuu visoku 31 metar! Posvećenu bogu Sunca, Heliosu. (Ne čini li vam se da me on prati gde god da se mrdnem po ostrvu? Samo pogledajte prethodne tekstove sa ostrva Rodosa i biće vam jasno.) Smatralo se da je ovo svojevrsno remek delo, kako u pogledu tehničkih dostignuća, tako i umetnosti. Dizajnirao ju je Kores iz Lindosa, grada na Rodosu gde se nalazila i čuvena umetnička radionica onog vremena.

Kolos sa Rodosa

Danas je nejasno da li se Kolos sa Rodosa nalazio baš ovde u luci, ili malo višlje uz obalu, među zidinama Starog grada kasnijeg datuma, gde je nekada stajao i hram boga Heliosa.

Bilo kako bilo, mogu samo da zamislim kakav je očaravajući utisak ostavljala ogromna bronzana statua koja je danju sva sijala pod sunčevim zracima, dok ju je noću bilo lako uočiti iz daleka, jer je u jednoj ruci visoko iznad glave Kolos sa Rodosa držao baklju.

Skulptura Kolosa sa Rodosa je urađena u čast pobede kad kraljem Sirije Antigonosom, i njegovim sinom Dimitriosom Osvajačem 305. godine pre nove ere. Antigonos, naime, nije bio zadovoljan odnosima koje je Rodos počeo da pravi sa egipatskim Ptolomejima, kojima je planirao da objavi rat, te je poslao svog sina, poznatog po tome da lako zaposedne svaki grad na koji baci oko.

Međutim, posle čitavih godinu dana opsade i iako je imao mnogobrojniju vojsku u odnosu na armiju ovog grčkog ostrva, čuveni Osvajač je odustao, pokupio se u sramoti i otišao, ostavljajući za sobom svo svoje oružje.

Šta su uradili Rodošani? Sve su prodali i rešili da taj novac investiraju u pravljenje jednog spomenika Heliosu za pamćenje, kao simbol svoje zahvalnosti bogovima što su bili na njihovoj strani u pomenutom ratu. Ovo je takođe bila prekretnica za ostrvo, jer je počinjala nova era za Rodos, koji je dostigao vrhunac u trgovačkim i pomorskim poslovima kakvim je malo koje ostrvo pre njega moglo da se pohvali.

Kako je Kolos sa Rodosa slomio kolena

Nažalost, kolosalna statua je stajala samo 66 godina. Za vreme jakog zemljotresa 266. godine pre nove ere, Kolosu sa Rodosa su pukla kolena i srušio se u more.

Bojeći se osvete bogova, Rodošani nisu uopšte reagovali, nego su ostavili delove statue da tako leže okolo, vekovima! Oni su sakljupljeni tek 653. godine naše ere, kada su došli Arapi i prodali ih jednom jevrejskom trgovcu.

Priča kaže da je Jevrejin morao da upregne čak 900 kamila kako bi prebacio svu parčad slomljene statue.

Rodošani su, ipak, vekovima bili poznati među Grcima i zapadnjacima kao „Kološani“. Toliko je bila jaka njihova povezanost sa ovim čudom antičkog sveta. Danas, na mestima gde su stajala Kolosova stopala, ponosno stoje dva stuba sa jelenom i srnom, slaveći posebnu vrstu ove životinje koja postoji samo na ovom ostrvu. Ne zna se kako je taj jelen uopšte dospeo ovde.

Veruje se da je još jedan umetnik koji je učio zanat u Lindosu, u istoj radionici iz koje je potekao i Kares, zapravo autor još jednog čuda antičkog sveta – Mauzoleja iz Halikarnasa (u današnjem Bodrumu u Turskoj)… Ostala sam bez reči. Koliko je samo ovo ostrvo bilo značajno u ono doba!

Brodovi u Trojanskom ratu

Poreklo ostrva i njegovog naroda je, prema mitologiji, više nego intrigantno. Ne samo da je Zevs izdigao hrid iz morskih dubina i tako napravio ostrvo Rodos koje je poklonio Heliosu, bogu Sunca, nego su i prvi stanovnici imali magične moći.

Mit kaže da se radilo o bićima nadarenim za obradu metala, koji su zapravo napravili srpasti mač bogu Kronosu i trozubac bogu Posejdonu. Deca Heliosa i himfe Rodos, takozvani Heliadi, isterali su ih kasnije sa ostrva.

S druge strane, istorija kaže da su prvi stanovnici došli iz Male Azije, a za njima Feničani, zatim Minojci sa Krita i Ahajci. No, tek kad su došli Dorci i osvojili ostrvo, razvili gradove Lindos, Jalisos i Kameiros, ostrvo je u stvari počelo da dobija na moći i bogatstvu. Pod vođstvom Tlepolemosa, Herkulesovog sina, Rodošani su učestvovali i u Trojanskom ratu sa svojih devet brodova.

Takođe, pomenuta tri grada su od 1.000. do 600. godine pre naše ere (a pre svih Lindos), osnovali mnogo kolonija na obalama Male Azije, Sicilije, Francuske i Španije. Ovi gradovi su kasnije udruženi sa Kosom, Knidosom i Halikarnasom, kada je napravljen takozvani dorski Heksapolis (iliti „šestograd“).

Međutim, za vreme Peloponeskih ratova, Dorci su 408. godine pre nove ere odlučili da snagu tri grada pretoče u jedan, da žrtvuju njihovo postojanje i razvoj zarad novog naselja koje će stajati na severoistočnom vrhu ostrva.

Taj grad je dobio ime Rodos.

Ah, ta istorija

I sad evo mene, putujem, u 21. veku nove ere, pokušavajući da izračunam koliko je to vekova i godina prošlo otkad je ovaj grad u kojem stojim, osnovan. Ljudi sa magičnim moćima koji su pravili Posejdonov trozubac. Ili devet brodova koji plove put Troje. Ma samo zamislite!

Zvonio mi je mobilni… Zvuk skroz izvan ovog sveta. Izvan sveta u kojem se trenutno nalazim. Samo sam ga ugasila, ne želeći da remetim energiju mesta, koje je nekada nadgledao Kolos sa Rodosa odozgo, gde su Feničani doneli prvi alfabet, odakle se devet brodova zaputilo u Troju, i gde su Dorci pravili planove da osnuju jedan novi, veliki grad…

Kako da neko reaguje na „toliko“ istorije, a pričamo samo o onome što se desilo pre više od 2.000 godina. Nisam još ni počela da se bavim onim drugim delom, kada je već nastupila takozvana hrišćanska era. Samo da čovek ostane bez teksta!

„Kad pogledate tamo, u liniji gde sunce zalazi, tačno sa ovog mesta u maloj luci Rodosa, setite se da se upravo tamo, preko puta, u Miri u Maloj Aziji, u četvrtom veku, rodio hrišćanski svetac i grčki sveštenik. Znaćete o kome govorim ako vam kažem da je poznat kao Sveti Nikola„, dodao je vodič.

I ponovo sam ostala bez teksta!

Sledeći: UPOZNAJTE (MALTEŠKE) VITEZOVE

Svi tekstovi SERIJE o ostrvu Rodos u Grčkoj