Vitezovi sa Rodosa

Vitezovi sa Rodosa su posebna tema kada dođete na ovo grčko ostrvo. A evo i zašto.

U organizovani obilazak smo krenuli od male Mandraki luke, simpatičnim šetalištem pored mora s jedne strane, dok se s druge pružala prometna ulica. Tu je stajala prelepa zgrada, Guvernerova palata, sa nizom šarmantnih lukova i dizajnom koji je podsećao na – Veneciju? Pored – Crkva Jevanđelista, pravoslavna (što je i većina Grka), ali se to prema njenoj arhitekturi nije baš moglo pogoditi, pre bi se reklo da se radi o – katoličkom hramu?

Vitezovi sa Rodosa

O da, ostrvo je bilo toliko značajno i razvijeno, da je bilo na meti mnogih napadača, od starih Rimljana i Julija Cezara do fašista u Drugom svetskom ratu. Grčka zastava je konačno podignuta tek 1948, i to upravo ovde, na Guvernerovoj palati.

Pošto Rodos predstavlja bitnu trgovačku vezu između Istoka i Zapada, brzo je reagovalo i na novu ideju hrišćanstva. Ovo je zapravo ostrvo gde se Sveti Pavle iskrcao (više o tome kada stignemo do Lindosa, jer se tamo nalazi tačno to mesto). Nakon raspada Rimskog carstva Rodos je postao glavni grad Vizantijske provincije ostrva, te samim tim nije mogao da izbegne ni česte borbe i razaranja. Venecijanci su 1082. godine dobili dozvolu da u luci ustanove svoju komercijalnu stanicu. (Otuda uticaj njihove arhitekture u luci!)

Ričard „Lavlje srce“, kralj Engleske, i Filip, kralj Francuske, došli su na Rodos 1191. sa svojom flotom kako bi prikupili dobrovoljce na Krstaški pohod. Kada su Krstaši zauzeli Konstantinopolj 1204, lokalni zemljoposednik Leon Gavalas proglasio je sebe vladarom Rodosa, uz pristanak Venecijanaca.

Tako je ostrvo kroz vekove prodavano tamo-vamo, dok konačno nije došlo u ruke Reda vitezova Svetog Jovana Jerusalimskog, koji je preuzeo potpunu kontrolu 1309, uprkos žestokoj pobuni Rodošana. Vitezovi sa Rodosa su ovde ostali do 1522, kada je poslednji Veliki majstor bio primoran da preda grad turskom sultanu Sulejmanu (i preselio se na Maltu). Pod Otomanima, ostrvo je bilo punih 400 godina.

Idete na Maltu?

Red, čiji su članovi sebe nazivali Vitezovima sa Rodosa, značajno je uticao na razvoj ostrva. Prvobitno je bio ustanovljen kao filantropsko bratstvo u Jerusalimu, a osnovali su ga trgovci iz italijanske Amalfi regije, koji su bili trajno nastanjeni u Svetoj zemlji. Vremenom je Red dobio zavidnu moć i snagu, te se preobratio u jako vojno telo pod kontrolom i vlašću Crkve.

Nakon što je Saladin osvojio Jerusalim 1187, Vitezovi su se prvo prebacili na severni deo Palestine, zatim na Kipar, i konačno, došli su na Rodos. Okolna ostrva su osvajali tokom idućih godina, te otud i arhitektura na ostrvu Simi na primer, čije kuće podsećaju na italijansku Amalfi regiju. (Više o ostrvu Simi u jednom od sledećih nastavaka!) Čak su i tursku Smirnu (današnji Izmir), dugo držali pod svojom kontrolom. Kada je došao Sulejman Veličanstveni, Vitezovi sa Rodosa su se smestili na Maltu, i ubrzo počeli da se nazivaju – Malteškim vitezovima.

(„Sada definitivno treba otići na Maltu, Samos ili u gradiće duž Amalfi obale. Ovo prosto vapi za novim putovanjem i nastavkom priče o vitezovima sa Rodosa ili specifičnoj italijanskoj arhitekturi“, prošlo mi je kroz glavu istog momenta!)

Članovi Vitezova sa Rodosa dolazili su iz katoličkih zemalja Evrope, koji su bili raspoređeni u sedam nacionalnih i jezičkih grupa, pod nazivom „Langues“. Svaka loža imala je sopstveni „pansion“, kao i svog vođu. Vrhovnu vlast sprovodio je Veliki majstor koji je bio biran za ceo život. Zvanični jezik im je bio latinski, dok je francuski korišćen u svakodnevnoj komunikaciji.

I dalje naseljen

Stari ili Srednjevekovni grad i danas predstavlja živo naselje, jer u njemu živi oko 6.000 ljudi koji ovde rade i naseljavaju iste one građevine u kojima su boravili Vitezovi sa Rodosa pre gotovo 600 godina. Ovo je svojevrsni živi spomenik, jedan od retkih ovako dobro sačuvanih u Evropi, u kojem sam se nekoliko puta izgubila, ali sam zato i svaki put nailazila na još jednu šarmantnu skrivenu oblast duž uskih ulica, dok sam zapravo pokušavala da nekako izbijem na jednu od sedam velikih kapija na teškom srednjevekovnom utvrđenju.

Zanimljivi deo Starog grada, takozvani Kastelo, pun je spomenika. Ako krenete od kapije Elefterijas, naići ćete prvo na ostatke Afroditinog hrama. Produžite dalje, kroz ogromne, teške zidine i doći ćete do strme Ulice vitezova, popločane čuvenim „hoklakijem“, mozaikom crnih i belih oblutaka. Okolo ćete naći mnoge stare „pansione“, kao što su oni u kojima su boravili članovi Reda iz Francuske, Španije ili Engleske. Potrudite se da ne propustite Arheološki muzej, kao i Palatu Velikog majstora. (Ako kupite kartu za oba, uključujući i posetu Muzeju folklora, koštaće vas 10 evra. Pojedinačna karta samo za Palatu, na primer, staje šest evra, za Arheološki muzej osam.)

Zidine, prostorije, lukovi, sve zajedno – prizor od kojeg vam zastaje dah. Teško je poverovati da i danas iz malih kuća izlaze stanovnici svojim svakodnevnim poslom, kućica koje su uklopljene sa ostatkom Starog grada. U uličicama sa strane naići ćete na puno skutera i vespi, jer je jedino tako (osim peške), moguće kretati se kroz grad, zatim još poneki luk ili skriveni grčki restoran u dvorištu još jednog „uporišta“.

Sokrat i Aristotel

Dok šetate oko Palate, ugledaćete i džamiju posvećenu sultanu Sulejmanu, ali i Sat-kulu koja je izgrađena posle zemljotresa 1851. Obavezno se popnite gore, jer za pet evra imate sjajan pogled sa kule na Stari grad i okolne zidine, napravićete odlične fotografije, i možete da sednete na piće da malo predahnete.

Od džamije počinje drugi deo Starog Grada. Ulica Sokrata će vas povesti pored načičkanih prodavnica i kafića, dole do Hipokratovog trga. Živi trg je uvek pun posetilaca, fino je mesto za odmor i kafu, ali imajte u vidu da su cene ovde malo više nego u drugim delovima grada. Odavde se pruža još jedna ulica posvećena drugom grčkom filozofu – Aristotelova ulica, koja vodi do stare jevrejske četvrti.

Ne samo da sam bila oduševljena istorijom i samim Starim gradom, nego su pride morali da u sve to ubace i po kojeg filozofa! Razumećete moje uzbuđenje, ako vam kažem da sam svojevremeno završila filozofiju u Beogradu. Šetala sam sada Sokratovom ulicom, pokušavajući da se setim kako ono beše izgleda ćelija u kojoj je bio zatvoren, a koju sam videla u Atini podno Akropolja pre mnogo godina…

Dok sam obilazila ostrvo, posetila sam još mnogo drugih istorijskih znamenitosti, ali hajde da sada napravimo malu pauzu, da ohladimo moje i vaše „sive ćelije“, dok se sve ovo slegne.

Zato ćemo u sledećem nastavku da se uputimo na plažu, i da biramo gde ćemo se bućnuti duž zapadne ili istočne obale ostrva. Ipak je leto, zar ne!

Sledeći: IDEMO NA PLAŽU!

Svi tekstovi SERIJE o ostrvu Rodos u Grčkoj