Živerni: Kuća Klod Monea

Kuća Klod Monea u Živerniju mi je bila jedna od stanica kada sam prvi put bila u Francuskoj.

Normandija, francuska provincija na severu zemlje, puna zelenila, cveća, dobrog sira i vina, belih krava sa crnim šarama, i nekoliko gradova koje treba obavezno videti. Na dva sata putovanja vozom od Pariza, na primer, nalazi se grad koji je postao poznat po tome što je u njemu spaljena Jovanka Orleanka 1431. godine, ali i mesto gde je kuća Klod Monea sa čuvenim lokvanjima u bašti.

Ali, ovaj grad krase i šarmantne, uske ulice u kaldrmi, prijatan ambijent kojim dominira Katedrala Notrdam, koju je predvodnik francuskih slikara impresionista Klod Mone opsesivno slikao iznova i iznova. Verovatno već pogađate, to je bio razlog što sam se i ja zaputila u – Ruan!

Ruanska Katedrala iz 12. veka je više nego impresivna. Trebalo mi je vremena da je obiđem i divim se njenoj bogato ukrašenoj fasadi. Nije bilo načina da je uslikam u jednom pokušaju, da stane u jednu fotografiju, tako da sam slikala nebrojeno mnogo detalja u odvojenim kadrovima. Zgrada je bila zadivljujuća! Samim tim, nije me iznenadilo što je Mone bio toliko zainteresovan za ovo mesto.

Njega je zapravo fasciniralo to kako se svetlost poigravala na ovoj gotskoj fasadi, i ostavljala za sobom različite senke i boje u zavisnosti od doba dana ili godine. Slikao ju je mnogo puta tokom devedestih godina 19. veka, pokušavajući da uhvati baš momenat pre nego što se svetlost ponovo promeni. Tako je nastala serija od oko 30 platna, koja su obeležila čitav impresionizam.

Moja ruta je tako išla ovim redom: prvo sam u muzeju Orsej videla neke od Moneovih slika Katedrale u Ruanu, a onda vozom otišla do samog grada da vidim crkvu i svojim očima. Ne možete da ne očekujete nešto impozantno i veliko nakon onakve Moneove prezentacije, ali verujte – nećete se razočarati kada ugledate građevinu uživo.

Što se mene tiče, jurila sam okolo, piljila, pokušavala da upamtim što je moguće više detalja! Mesto je bilo puno turista i iako je bilo previše toplo (kao što sam pomenula u tekstu o zanimljivostima o Parizu, ipak je bila 2003. kada je Francuska bila pogođena tropskim vrućinama), gradić i sama Katedrala bili su vrlo šarmantni, uz lokalne kafee i prodavnice, terase ukrašene kovanim gvožđem i cvećem, stilizovane ulične lampe. Ovde ćete naći ulicu koja se proteže od trga na kojem se nalazi krst, obeležavajući mesto gde je spaljena Jovanka Orleanka, pa tik do Katedrale. Samo krenite u šetnju, i uživajte u okruženju.

Kuća Klod Monea

Na pola puta od Pariza do Ruana nalazi se malo mesto Vernon. Odmah pored železničke stanice naći ćete i autobusku, i posle 15 minuta i nekoliko evra, stižete u mali grad Živerni.

Fin gradić sa niskim kućama, koji odaje utisak da je sav u baštama, pošto se parkovi i zelene površine protežu svuda okolo i vrlo su lepo uređeni. Pitate se zašto Živerni? A, pa ovo je mesto gde se nalazi kuća Klod Monea i gde su nastale čuvene slike „Lokvanja“.

Mali francuski grad na obali reke. Ali kakvo samo bogatstvo krije!

Duž ulice prema kući Klod Monea, ljudi na tezgama prodaju sajder. Simpatičan uvod u ono što vas čeka. Kažu da je Mone samo bacio pogled na kuću, odmah se u nju zaljubio i odlučio tu da živi do kraja života. Pošto mu je supruga preminula od tuberkuloze, Mone je poveo decu, kupio ovu kuću u Živerniju i uselio se.

Imao je velike planove kako će sve to da preuredi, i gotovo svi su ispunjeni. Tako su se pojavili prelepi vrtovi sa stazama za šetnju, gustim krošnjama, malim jezerom. Mone je čak preusmerio deo reke da mu prolazi kroz imanje, tako da je napravio i ljupki vodeni vrt. Pošto je bio veliki ljubitelj cveća, naručio je mnoge vrste koje su mu stizale iz raznih delova sveta, tako da je, bez obzira na to koje je godišnje doba bilo u pitanju, neki cvet ovde uvek upravo cvetao.

„Lokvanji“ uživo

Dakle, kuća Klod Monea. Ovde ćete naići na žalosne vrbe, bogatu vegetaciju, ali i same lokvanje! Mone je jednom rekao, kako sam pročitala, da je uvek imao osećaj da se čitavog života u stvari pripremao da slika baš njih.

(Sećam se kada su mi prijatelji za jedan od rođendana za vreme studija – u vreme dok sam uzimala dodatne časove francuskog i čitala o svemu što je imalo veze sa Francuskom 19. veka kao opsednuta – kupili poster sa reprodukcijom Moneovih „Lokvanja“. Još tada sam sebi obećala da ću ih jednom videti uživo, upravo ovde, u njegovom dvorištu!)

U pariskom muzeju Orsej sam imala tu sreću da vidim nekoliko slika Moneovih „Lokvanja“ koje se tamo čuvaju, i sada sam bila tu, stajala i buljila u prave pravcate, žive lokvanje.

Kuća Klod Monea i dvorište pretvoreni su u muzej, ulaznica je bila oko 10 evra. Dok budete šetali kroz sobe ove kuće, svakako ćete primetiti koliko je šarmantna, odaje utisak kao da tu i dalje neko živi, u ovom lepo dekorisanom, originalnom, fino stilizovanom domu.

Naići ćete na trpezariju sa dugačkim stolom u kojoj dominira žuta boja, prostor u kojem je Mone organizovao čuvene „soaree“ za svoje prijatelje slikare.

Samo zamislite jedno takvo veče, gde je domaćin Mone, i gde on dočekuje Pola Sezana, Pjer-Ogista Renoara, Kamija Pisaroa i druge poznate francuske umetnike. On im služi vino u sobi za prijeme i sa njima ide u dugačke šetnje kroz svoje prelepo dvorište, dok raspravljaju o umetnosti. I oni su prelazili preko ovog zelenog „Japanskog mosta“ i gledali kako se sunčevi zraci igraju na granama žalosne vrbe na površini jezerceta. Tako živo mesto, toliko mnogo boja, i tako autentična Moneova zaostavšitna!

Duh impresionista

U Živerniju se nalazi i Muzej američke umetnosti, pošto su se i mladi slikari preko Okeana oduševljavali Moneovim delom i dolazili da uče od majstora. Odsedali su u malom hotelu u centru, koji danas predstavlja autentično nasleđe načina života iz 19. veka (sa vrlo ukusnim francuskim salatama, ako smem da dodam).

„Dok sedite punih stomaka, za jednim od stolova ovog hotela ukrašenih kovanim gvožđem, pod ogromnim žutim suncobranom, ispijajući još jedan sajder, uživaćete u pogledu na stare modele automobila u svim bojama. Duh impresionista još je vrlo živ u ovom gradu. Pogledajte tamo, simpatična mala galerija umotana u gustu vegetaciju. I jedan slikar-impresionista glavom i bradom, koji pokušava da proda svoja dela, pozivajući posetioce da svrate u njegovu baštu. Tako živopisna scena!“, bili su redovi koje sam napisala za novine te 2003.

Sledeći: VOZOM DUŽ AZURNE OBALE

Svi tekstovi SERIJE o Francuskoj