„VAN GOG Slike iz Arla“ je putopis o malom gradu na jugu Francuske u kojem je holandski slikar napravio neka od svojih najpoznatijih dela.
Ovo je bila još jedna stanica na mom prvom putovanju kroz ovu zemlju. Gradić nije bio daleko od Azurne obale a i računala sam da sam se taman dovoljno „ohladila“ trčkarajući s jednog mesta na obali do drugog, jer je te godine Evropa bila pogođena tropskim talasom.
Mali grad u Provansi, na par sati vozom od Mediterana, tada je baš slavio 150 godina od rođenja poznatog slikara Vinsenta van Goga. Čuveni umetnik je rodom iz Holandije, ali je ovde došao kako bi promenio ambijent. Iako se nije dugo zadržao u gradu, ovde je napravio neke od svojih čuvenih slika, upravo u Arlu. I bitna scena iz njegovog života (za koju smo, sigurna sam, gotovo svi čuli), odigrala se u ovom gradu. Kako onda odoleti!
Van Gog slike
Kad sam počinjala da pišem tekst „VAN GOG Slike iz Arla“, setila sam se da me je na samoj železničkoj stanici dočekao natpis da se Vinsent ovde „iskrcao“ 20. februara 1888. i odmah odlučio da ostane. Našao je sobu u jednoj „žutoj kući“ na ćošku, i od nje napravio atelje. Pošto je bio izuzetno produktivan, i praktično je samo jeo, pio i radio – napravio je stotine slika u Arlu za vrlo kratko vreme.
Ovde je došao iz Pariza, kako bi pobegao od buke, nametljivih kolega-slikara koji se nisu slagali s njim u pogledu tehnike i boja, kao i da bi se izolovao, jer mu je drugačije bilo teško da radi. Ipak, posle vrlo kratkog vremena, Van Gog se osetio usamljenim.
Van Gog i Pol Gogen
Pogodilo se da je u to vreme Pol Gogen, još jedan poznati slikar, bio u dugovima, bez novca. Zamolio je Van Goga da pita svog brata Tea da eventualno napravi izložbu u njegovoj galeriji u Parizu, pa možda nešto i proda. Ovakvu priliku nije trebalo propustiti. Van Gog je pozvao Gogena da mu se pridruži u Arlu, da dođe i živi sa njim u žutoj kući. Čak se nosio mišlju da formira i umetničku koloniju kolega, koji bi ovde došli i slikali na otvorenom.
Gogen jeste došao, ali se povukao posle samo nekoliko nedelja, objasnivši Teu da su se sve vreme svađali i da je Vinsent čak u jednom momentu „pokušao da ga ubije“. Za Van Goga je ovo, s druge strane, bio tragičan događaj. Ponovo je bio sam i tokom jedne od svojih kriza, odsekao je sebi uvo i dao ga prostitutki ispred kafane. Nakon toga je primljen u bolnicu, u sanatorijum u Arlu, da bi posle nekoliko meseci lečenja (i konstantnog slikanja), bio prebačen u instituciju u San Remiju.
Van Gog slike i mesta
Ipak, njegova zaostavština, nakon ovako kratkog boravka u Arlu, neverovatna je. Iako se borio sa usamljenošću, krizama, neka od njegovih najpoznatijih dela nastala su baš ovde. Van Gog je u Arlu napravio više od 200 slika, preko stotinu crteža i akvarela, te napisao i više od 200 pisama. Ovde su nastali čuveni „Suncokreti“, „Žuta kuća“, „Soba“, „Žeteoci“, „Vinsentova stolica“, čitava linija autoportreta, „Kafe noću“ i mnoga druga dela.
Bila sam oduševljena kad sam videla da u Arlu postoje ture pod nazivom „Stopama Van Goga“. Divan način da se vidi grad, da prošetate i da se nađete tačno na onim mestima na kojima je Van Gog nekada stajao dok je radio na svojim slikama, i uporedite scenu koja je pred vama sa onom na platnu. Ovo je za mene bila prava „poslastica“, pa samo zamislite da se nalazite na istom mestu gde je Van Gog slikao „Zvezdano nebo iznad Rone“! To mi je bila omiljena slika, u koju sam zurila kao omamljena u Muzeju Orsej, samo par nedelja ranije.
Prepoznatljiva boja
„Moja kuća je obojena u žutu, boju svežeg putera, dok su šaloni drečavo zeleni. Kupa se u zracima sunca i stoji na trgu sa vrtom sveže zelenog drveća, lovorikom ruže i akacije. Unutra mogu da živim i dišem, da razmišljam i slikam,“, napisao je Van Gog.
Žuta kuća se nalazila na adresi Place Lamartine 2, ali je tokom oslobađanja grada 1944. srušena. Železnički most koji se nalazi iza nje, i koji može da se vidi na slici u pozadini, još je tamo.
„Dvorište sanatorijuma“ još jedna je iz reda onih koje spadaju u „Van Gog slike iz Arla“ a koja dočarava vrt koji i sada može da se vidi, i koji deluje gotovo isto kao na platnu. Zgrada više nije bolnica, već je pretvorena u muzej i školu. Možete da sednete na kafu, napravite pauzu, i ne zaboravite da se prisetite da je tim stepeništem sa leve strane, baš tim tamo u ćošku – sam Van Gog sišao nebrojeno puta. Trg ispred zgrade bivšeg sanatorijuma danas nosi Van Gogovo ime.
Kafić je još tamo!
Kada prođete preko Trga Forum, videćete i kafić „Noć“, koji još stoji, ovekovečen Van Gogovim delom. Jedina razlika je što se danas zove „Kafe Van Gog“, i što su ga sa svih strana stisli brojni drugi kafići i restorani.
Takođe, mogu da se posete mesta gde su nastale slike „Stari mlin“, „Javni vrt“, „Most u Arlu“, „Prodavnica“, „Aliskamp“, na kojoj se vidi rimska baština koju je i Gogen slikao dok je bio kod Van Goga, zatim „Arena“, i tako dalje.
Zato, uzmite mapu i krenite „Stopama Van Goga“, ne časite časa. Grad nije veliki, možete da idete peške i, iako ovo možda zvuči zamorno, verujte, sećanje na ovaj obilazak ostaće vam u glavi dugo, dugo.
A meni je zaokružio moje poetično „jurcanje“ s jednog kraja Francuske na drugi.
*fotografije – Pixabay
Kraj
Svi tekstovi SERIJE o Francuskoj
