„Kuba Zanimljivosti i priče“ je prvi tekst u seriji putopisa, koji će vam pomoći da se snađete sa nekim od osnovnih stvari, koje bih i ja volela da mi je neko rekao pre nego što sam otputovala.
Inače, sedim u kafiću u kraju, u Beogradu, pijuckam limunadu i upravo su pustili jednu od pesama sa albuma „Buena Vista sošal klab“. Odmah su mi projurile uspomene s Kube kroz glavu! I znate šta, ovo nije zemlja koju možete da opišete kroz podatke i činjenice (iako će i toga biti dosta kroz ove tekstove, naravno). Ovo je ostrvo koje jedino može da se oseti i doživi. A evo i nekoliko Kuba zanimljivosti.
Kuba zanimljivosti
Sumnjam da bilo ko ko se vrati s Kube, može da kaže tek da „vreme nije loše“. Ipak je ovo Kuba – sunce i palme, beli pesak, „mohito“ i rum, blesavi rumba ritam i udaraljke, ljudi koji vreme provode napolju, ćaskaju, smeju se.
Tačno je da su siromašni, ali ovde ćete zaista naći dokaz za onu da „novac nije sve u životu“. Narod je toliko pozitivan, ponosan, obrazovan, i više nego druželjubiv. Kada dođete ovde, osećate se kao da ste u poseti dalekim rođacima, Kubanci vas tretiraju kao člana porodice.
Otići što pre
Sve više i više ljudi ide na letovanje na Kubu poslednjih godina, što su sjajne vesti za zemlju koja se većinom i oslanja na zaradu od turizma još od devedesetih godina, nakon pada Berlinskog zida. Amerika je počela da ukida sankcije, koje su bile na snazi više od 50 godina… Ako još niste posetili ovu zemlju, a o tome razmišljate već neko vreme, treba da odete upravo sad.
Vremenom, ostrvo će se promeniti. Jesu to dobre vesti za narod koji tamo živi, imaće više opcija, bolje prilike da urede svoj život. Ali, ipak – ostrvo će se promeniti! Ko zna šta će se desiti sa svim onim „kadilacima“ na ulicama i dotrajalim fasadama u Havani. Verujem da će Kubanci svakako naći način da očuvaju svoju tradiciju, ali ipak, ako možete, idite što pre.
Šta poneti na Kubu
U ovom prvom Glimpse-u bavićemo se osnovnim stvarčicama, biće tu i ponekog saveta i „činjenice“, ali jednu stvar pokušavam da ne zaboravim da ukucam. Nešto što meni niko nije rekao u vreme kada sam putovala na Kubu, i zbog čega mi je kasnije bilo žao. Ne znam da li se situacija mnogo promenila poslednjih godina po pitanju ovog „detalja“, ali svejedno, evo o čemu se radi. (Svakako, jedna od Kuba zahimljivosti.)
Zbog loše ekonomske situacije, na kubanskim rafovima u prodavnicama nećete naći puno toga. Naravno da ovde nećete doći da „šopingujete“ i tražite dizajnersku odeću, to je jasno, ali nedostajale su i neke svakodnevne „tričarije“ poput hemijskih olovaka, jeftinog nakita (bižuterije), šminke, društvenih igara i igračaka, kao i slatkiša, žvaka, bombona.
Svaki put kad bi me deca na ulici opkolila tražeći bombone (omiljene su im one u šarenim folijicama), i nakon što sam im podelila sve žvake koje sam imala (a koje sam slučajno kupila na aerodromu u Frankfurtu, i to samo jedno pakovanje…), i pošto sam im videla izraze razočaranja na licima kad bih izvadila da im umesto toga dam novac, bilo mi je žao što mi niko nije rekao da ponesem – pun jedan kofer slatkiša u svetlucavim pakovanjima.
Srećom, upoznala sam devojku iz Kanade koja se u to vreme već vraćala kući, a imala je još puno slatkiša kod sebe. Ovo joj je bio drugi dolazak i znala je šta da očekuje, za razliku od mene. No, tako sam ja preuzela njene kesice bombona da podelim u Havani. Ona nasmejana lica bila su neverovatna nagrada!
Pesma za olovku
Takođe, desilo mi se da su me devojke na ulici zaustavile da pitaju da li bih menjala svoju ogrlicu za jednu od njihovih. Moja je bila neka jeftina bižuterija, koju sam ponela jer mi je išla uz letnju odeću koju sam nosila. I većinom napravljena od plastike. Baš zato sam se iznenadila i ponovo pogledala devojke, da proverim da li su zaista mislile na – „ovu ogrlicu“.
Zauzvrat, nudile su mi svoju od nanizanih sušenih semenki, sve sam prirodni materijal! Da čovek ne poveruje. Naravno da sam pristala na „trampu“ i dala onu plastičnu stvarčicu koja mi je visila oko vrata. (I morala da ispričam ovaj deo Kuba zanimljivosti koje su mi se desile na putu.)
Još jedna slična scena – prišla su mi dvojica šarmantnih starijih gospodina u Staroj Havani dok sam nešto beležila u sveščicu. (To mi je bila navika, valjda zbog novinarstva, da uvek sa sobom imam neku beležnicu i nekoliko hemijskih olovaka u torbi.) Jedan od njih je pokazao na svoj džep od košulje (tu mu je stajala olovka), a onda na moju ruku. Trebalo mi je vremena da shvatim da su zapravo zainteresovani za moju hemijsku. Ponovo – plastična stvarčica.
Kad čovek razmisli – mi sa tim u kancelariji nismo znali šta ćemo, koliko ih je bilo na sve strane, a evo dvojice simpatičnih Kubanaca za koje je ovo bio pravi mali „gušt“.
Tako sam ja povadila sve one hemijske koje sam imala u tašni (srećna što ih imam toliko, za razliku od bombona). Par njih sam dobila kao deo reklamnog materijala, pa je na jednoj pisalo „Pres služba Vlade Republike Srbije“ (na srpskom, naravno), a njima su delovale kao vrlo „prefinjene“ (iako su zapravo bile samo malo gabaritnije i teže). Sve sam ih dala! I eto još jedne Kuba zanimljivosti.
A znate šta su oni uradili? Podigli su par gitara koje su stajale naslonjene na obližnji zidić, i otpevali mi pesmu. Simpatična starija gospoda s Kube, svirali su tradicionalne taktove, pevali, smešeći se kao da se provode kao nikada u životu. Nisu oni „plaćali“ za olovke, da se razumemo, već su me nagradili, uzvratili mi uslugu. A ja sam bila ganuta. I baš ponosna što se nalazim u tako šarmantnom društvu.
Kad se pesma završila, mahnuli su mi (sada im je po par olovaka virilo iz džepova na košuljama), i znala sam da ovu scenu neću zaboraviti nikada.
Detalji o pezosu
Kad god da se nađete na ulici, bilo da je u pitanju Havana ili neki drugi grad, potrudite se da imate nešto kovanica pri ruci. Ako već nemate bombone, olovke, karmine, uvek možete da ponudite pezos ili dva. Imajte na umu da samo Kubanci koji rade sa turistima i u hotelima (kao konobari, barmeni, iako svi imaju diplome iz istorije, političkih nauka, stranih jezika), zapravo mogu da dođu do takozvanog konvertibilnog pezosa (jedan takav pezos vredeo je koliko i jedan američki dolar).
„Običan“ pezos, zvanična valuta na Kubi, u vreme kada sam ja bila, bio je gotovo bezvredan. Ljudi su dobijali plate u ovoj valuti, a sami su mogli za to da kupe eventualno neko povrće na pijaci ili pirinač i brašno. Sve drugo je bilo skupo i moralo je da se plati konvertibilnim pezosom. Stoga, kao što vidite, do ovog novca nije tako lako doći. A takvih 10 do 15 kovanica, i eto vam prosečne kubanske mesečne plate za većinu stanovništva. (Bar je tako bilo pre nekoliko godina.)
Iako ste možda smešteni u „all inclusive“ rezortima, koji su česti na Kubi, i ne morate da nosite novac dok ste u okviru hotela, ipak se potrudite da kod sebe imate kovanice i da ostavljate bakšiš ljudima koji vam služe ručak ili vam donose koktele na plaži. Kubanci jesu ponosni, ali će uvek primiti bakšiš za svoju uslugu.
I ovo je jedna od Kuba zanimljivosti, a vi svakako ponesite sitan novac.
E pa, dobro se pripremite i imajte na umu da krećete u avanturu kakvu do sada niste imali. Putovanje na Kubu je nešto o čemu ćete pričati čitavog svog života, uspomene sa ovog puta teško da ćete ikad zaboraviti.
Ako ste već bili, hajde da se zajedno podsetimo ovog magičnog ostrva i tamošnjeg naroda. Ako niste, e pa, onda mi dozvolite da vam ispričam po koju priču. Vidite, sve je počelo u Havani…
Sledeći: MOJ MALI TAKSI – DVOSED!
Svi tekstovi SERIJE o Kubi
