Automobili na Kubi su nešto što ne možete da vidite nigde drugo u svetu.
Još od energetske krize osamdesetih godina 20. veka, kada su Sovjetski Savez i zemlje istočne Evrope prekinule snabdevanje Kube neophodnim gorivom, „svako moguće sredstvo koje se kreće upotrebljeno je za transport po ostrvu“. Ovo sam pročitala u knjižici koju sam kupila na Kubi i mogu vam reći – sve je istina!
Evo i nekoliko informacija o starim automobilima na Kubi.
Automobili na Kubi, i sve što kotrlja
Na ulici možete da vidite američke „oldtajmere“ i sovjetska vozila iz sedamdesetih godina rame uz rame sa biciklima i zaprežnim kolima. Za Kubance nije nimalo lako da se prebace sa jednog mesta na drugo, od kuće do posla i obrnuto. Obično nemaju auto, a i ako voze, to je u većini slučajeva nekakva starudija, za koju mogu da se nađu samo improvizovani delovi kod lokalnih majstora. (Zakon na Kubi je zabranjivao privatno vlasništvo, ne znam da li se tu nešto promenilo u poslednjih par godina.)
Stopiranje do posla
Dakle, stanovnici mogu ili da idu biciklima, ako im posao nije daleko, ili da stopiraju.
Svaki put kada bih ušla u autobus iz hotela u Varaderu za Havanu, čudila sam se što onoliko ljudi, zaposlenih u okolnim „rezortima“, ostaje da stoji na ulici, onako u uniformama. Bili su prinuđeni da stopiraju, čekajući da naiđe i neki kamion s prikolicom da ih „potrpa“ pozadi. Ali, to vam je transport na Kubi.
Autobus kojim sam išla očigledno je bio isključivo namenjen inostranim turistima, a uzmite u obzir da je poluostrvo Varadero prilično dugačko, te i udaljeno od malog naselja gde su ti Kubanci možda stanovali – ako im kuće nisu bile u nekim još udaljenijim gradovima, što takođe nije retko. Tako su neki svakodnevno dolazili iz Matanzasa, grada na oko 50 kilometara odavde.
Stoga, vrlo brzo prestanete da se čudite što ljudi stopiraju širom ostrva. Možda da to imate na umu kada budete iznajmili auto i krenuli u obilazak, jer će uvek ostati mesta u kolima da još nekog prevezete. Ako uzimate kola, treba i da znate da je najbolje da napunite rezervoar u Havani ili nekom od drugih gradova, jer pumpe nisu toliko česte na otvorenom putu.
Dupke pun „kameho“
Šta je sa javnim prevozom, pitate se. Pa, moram da priznam da sam videla nekoliko gradskih krcatih autobusa, u kojima verovatno jedino Kubanci mogu da se snađu. Prvo izgleda kao da vam trebaju posebne veštine da biste se uopšte popeli u autobus, pa da se tamo stisnete, a zatim i da siđete baš na stanici na kojoj ste i mislili. Na ulicama prosto nije bilo dovoljno autobusa u to vreme, tako da su oni koje sam viđala po Havani, vozili samo na gradskim linijama. Međugradske nisu ni postojale.
A ti busevi u Havani? Recimo da ne možete, a da se ne divite domišljatosti Kubanaca. Elem, nema dovoljno autobusa, pa kako da onda napravimo da ovi koje imamo budu – veći? Bar je to tako meni delovalo.
Vidite autobus na ulici u Havani, a on kao da je presečen na pola, a onda tu između je dodat, pa recimo neki – vagon. Na taj način vozilo postaje dugačko i teško, pa mu onda stavite veće gume i kamionsku kabinu da vuče čitavu konstrukciju. I eto ga – gradski autobus u Havani roze boje, poznatiji među Kubancima kao „kameho“ (kamila).
Rikše i bočna sedišta
Dok obilazite ostrvo puno puta ćete naići na zaprežna kola koja vuče po jedan konj, dok su u gradovima česte rikše. Nijedno od njih ne ide na gorivo, to je jedan od razloga.
Viđala sam i zaprege koje je vukao konj, ali koje su umesto onih tankih točkova imale automobilske gume, ili nešto što je nekada očito bio kombi, a sada je njegova školjka – koja pozadi ima dva „normalna“ točka, a napred dva zaprežna. Guma nigde!
Takođe, ne možete, a da se ne okrenete za automobilom koji vuče prikolicu punu ljudi, a onda se zamislite na sekund i ostanete oduševljeni genijalnošću kubanskog naroda. Šta su oni sve smislili i kako su se sve snašli!
Na ulicama ćete videti puno motora, starijih modela, ali i motocikala sa bočnim sedištem?! Ma, samo zamislite da pored vas prođe toliko tih motocikala u raznim bojama, jarko crvenih ili plavih, uglancanih, da se pitate da se možda niste probudili u nekoj staroj filmskoj sceni!
Imala sam sreće da se u jednom takvom provozam po Havani (još se sećam izubijanih kolena), a celu priču možete da nađete u jednom od prethodnih tekstova o mom iskustvu sa Kube. Sumnjam da ću ikada zaboraviti to putešestvije!
Ševrolet i kokotaksi
A sada ono po čemu je ostrvo toliko prepoznatljivo svugde u svetu – stari automobili na Kubi. Na gradskim ulicama ćete često videti stare modele „Ševroleta“, ali i šarmantne „kadilake“. Morala sam da se uvučem u jedan takav pink boje, baš me je bilo briga što je to toliki kliše.
Što se tiče „ševroleta“, može se reći da su oni među najpopularnijima, jer su izdržljivi i imaju puno prostora unutra – sve same suštinski važne osobine za prevoz na Kubi. Nemojte misliti da može da se desi da ih promašite, jer ih ima na sve strane, i često ih koriste gradske taksi službe.
Kao da ovo nije dovoljno, u Havani možete da posetite čak i Muzej starih automobila, a tamo nađete „Fordova“ kolca. Sad smo već prešli u scenu iz – crno-belih filmova iz vremena Al Kaponea.
Kad već pomenusmo taksi, treba napomenuti da na Kubi možete da birate u kakvom ćete vozilu krstariti kroz grad, bilo da je u pitanju „kadilak“ ili motocikl. A postoji još jedno malo „čudo“, žuto i okruglo. Zove se „kokotaksi“, a zapravo je skuter sa školjkom u obliku jajeta, gde su smeštena dva sedišta za putnike, i može da bude vrlo praktičan za kratke vožnje.
Svakom turisti su ova prevozna sredstva više nego zanimljiva i simpatična. Kuba zaista jeste muzej na otvorenom, gde bez problema možete da se divite scenama iz starih filmova (uživo), i ostanete otvorenih usta dok još jedan „oldtajmer“, jarko crvene boje, evo, upravo prođe pored vas!
Sledeći: PUT KROZ VREME, EVO I ČE GEVARE!
Svi tekstovi SERIJE o Kubi
