Evo teksta „Jordan zanimljivosti“, posvećenog svim onim detaljima koji se ne mogu smestiti među znamenitosti Petre i Vadi Ruma, a svakako će vam biti korisne.
Da li da vam kažem da sam svojevremeno čekala nekoliko godina (pet, da budem precizna), da domaće agencije počnu da rade aranžmane za Jordan! Nakon što sam prvi put videla slike Petre, gutala sam sve što sam mogla da nađem da pročitam o ovom antičkom gradu. I strpljivo sam čekala svoju priliku.
A ona je došla 2008, kada sam se konačno prvi put spakovala i odletela na Bliski istok. Moja prva poseta regionu (Siriji i Jordanu), i uvod u mnogobrojne odlaske koji su usledili u idućih nekoliko godina.
Dakle, Jordan. Evo nekoliko odrednica, tek da znate gde vas ovoga puta vodim.
Ova zemlja je mnogo puta bila na meti osvajača, o čemu će biti više reči u idućem tekstu o Amanu, a onda kasnije i kroz čitavu seriju. Za sada je bitno da pomenem da je kralj Abdulah Prvi od Amana napravio zvaničnu prestonicu kada je 1921. osnovao državu – Transjordan.
Jordan zanimljivosti
Zemlja se ubrzano razvija posle Drugog svetskog rata, kada, između ostalog, dolaze i brojne izbeglice iz Palestine. Jordanci prilično pohvalno govore o njima, jer Palestince ovde bije glas da su izuzetno vredni.
Kako se zahuktavala situacija u regionu poslednjih godina, tako i stanovništvo biva sve šarolikije. Masovno su dolazili Libijci u vreme nereda posle svrgavanja Muamera Gadafija 2012. godine. Neki su se tu zadržavali samo po nekoliko meseci, a neki ostajali. U izbegličke kampove gde decenijama žive Palestinci i Iračani, od 2011. je nagrnuo i nesrećni narod iz Sirije.
Sve ovo je umnogome uticalo na ekonomiju države, odnosno na turizam. Iako je sam Jordan mirna zemlja (jedna je od arapskih monarnija u kojoj jedva da je održano par protesta u okviru takozvanog „arapskog proleća“), ipak joj je geografski položaj takav da trpi zbog bilo kog sukoba u regionu. A graniči se sa Sirijom, Irakom, Izraelom, Palestinom i Saudijskom Arabijom.
Jordan izlazi na Crveno more preko zaliva u Akabi, gde ima samo 27 kilometara obale. (Više o tome u nastavku o Akabi.) Na istoku se uglavnom nalazi pustinja, a velika Rift dolina reke Jordan deli ovu zemlju od Izraela. Džabal Ram je najviša tačka Jordana, dok je najniža Mrtvo more. (Poseban tekst će svakako biti posvećen i Mrtvom moru, potrudite se da to ne propustite.)
Arapska tradicija
Valuta koja se koristi je jordanski dinar, koji je gotovo iste vrednosti kao i jedan evro (1 evro – 0,80 JD). U duhu arapske kulture, postere kralja ćete videti na svakom bilbordu, u izlozima, na reklamama na zidovima i stubovima. Ovde je na vlasti kralj Abdulah Drugi, koji se školovao u Britaniji i Americi (ima plave oči), a supruga mu je lepa kraljica Ranija. Jordan se smatra saveznikom Amerike i Zapada, i bliskim saradnikom sunitskih monarhija zalivskih arapskih zemalja.
Iako Aman spada među modernije arapske gradove i može da se pohvali čitavim kvartovima u zapadnom delu prestonice gde ćete naći savremene nebodere, bogate kuće, velike poslovne centre, i puno stranaca sa Zapada, ipak je ovo prvenstveno arapska zemlja u kojoj su mnogo važnija šerijatska i beduinska tradicija nego okviri građanskog društva. Ne bi bilo loše, u skladu s tim, da se prethodno obavestite o nekoliko osnovnih stvari.
Šta da obučete
Koliko god da je toplo (a leti je nesnosno!), ovde nećete nositi kratke suknje i majice bez rukava. Nije to u Jordanu zabranjeno, ali biva neprijatno kada se nađete na ulici. (Dakle, još jedan stavka na spisku „Jordan zanimljivosti“.)
Što se tiče samih Jordanki, ima onih koje su potpuno pokrivene, samo im se oči vide, ali ima i onih koje se oblače kao da su iz Evrope. Većina žena ovde, doduše, nosi marame kojima pokriva kosu, dok su istovremeno u uskim majicama i farmericama, sa sve visokim štiklicama.
Muškarci umeju da budu u „galabijama“ (belim odorama), ali i u odeći poput bilo koje na Zapadu. Jedino što ćete primetiti jeste da nikada (ni leti), ne nose kratke pantalone i bermude, što, doduše, važi za većinu arapskog sveta, ne samo za Jordan.
Evo još nekoliko Jordan-zanimljivosti stavki. Jeste li znali da u Aman (kao i u Katar, na primer) ne možete tek tako da pošaljete pismo? Problem je u tome što ulice nemaju brojeve, bar ne onako kako smo mi navikli. Ako neko treba da prima pošiljke, otvoriće PO box u pošti, ali ovde ne postoji institucija poštara koji vam svako malo zvoni na vrata. Taksisti ćete reći u kojoj ulici ste smešteni, a onda mu objasniti ispred kog ulaza da stane. Ako ste u hotelu, to je onda jednostavno, samo recite ime hotela.
Jordan zanimljivosti: Navucite roletne
Treba da imate na umu i da se ne gleda baš blagonaklono na nevenčane parove koji su u istoj sobi ili koji se eventualno drže za ruke pred svima. Ne preporučuje se javno razmenjivanje nežnosti, što naravno nije slučaj samo u Jordanu, već važi za sve arapske države.
Ako dođete sa grupom turista iz Srbije ili bilo koje evropske zemlje, progledaće vam se kroz prste što niste u braku sa mladićem ili devojkom sa kojom ste došli, ali ako putujete samo vas dvoje, gledajte da uzmete neki malo bolji hotel u boljem delu grada, i da imate lokalnog vodiča. Neće vas niko dirati ni ovako, ali nije loše da imate u vidu da su ovo stvari koje se prosto protive ovdašnjim običajima.
Pošto sam imala prilike da posetim Jordan nekoliko puta i da ne koristim hotelske usluge, primetila sam još nekoliko stvari, koje svakako moraju da se nađu na spisku „Jordan zanimljivosti“. Kako počne da pada mrak, bar toliko da morate da upalite svetlo u stanu, spuštaju se roletne na svim prozorima okolo. Dok vam ne treba veštačko svetlo, imate teške zavese, a onda uveče na prozore navučete sve što imate.
Naime, i ovde će se vaše eventualno nespuštanje roletni (kada može spolja da se vidi šta se događa u stanu), protumačiti kao „poziv“, odnosno – kao da ste dali dozvolu ljudima da vam gledaju u prozore. Pa, ako baš ne želite grupicu mladih Arapa kako „navija“ i zvižduće odozdo, zamandalite sve što treba čim počne da se smrkava.
Plinske boce
U prvo vreme nikako nisam mogla da se naviknem na nekakvu muziku koja je dolazila sa ulice iz šarenog kamiončeta, svakoga dana, po nekoliko puta dnevno. Prolazio je naseljem nebrojeno puta, činilo se. (Podsetio me je na one prodavce sladoleda iz američkih filmova.) Kasnije su mi objasnili da oni tako obaveštavaju stanovnike okolnih zgrada da su tu, te da možete lako da ih zaustavite.
A čemu služe? Pa, oni u stvari prevoze velike boce s plinom, a u Amanu se sve sprema na plin. Tako, izvučete svoju bocu iz šporeta, trknete dole da zaustavite kamionče i obnovite zalihe!
Još jedna „zaliha“ me je potpuno zbunila. Lako se naviknete da kupujete vodu za piće, gde god da ste u inostranstvu, za svaki slučaj. Ali nikada do putovanja u Jordan nisam videla da na vrhu svake zgrade postoje kanisteri koji se pune vodom (ne sećam se više da li je bilo jednom nedeljno ili češće), iz kojih je zatim crpe svi stanari zgrade. To vam je voda koju koristite za kupanje, pranje sudova. S obzirom na to da zemlja inače kuburi s vodom, ume da se desi (naročito leti) da oni koji je nemaju, obiju kanister i ukradu vodu iz sledovanja zgrade, što onda postaje problem za sve stanare.
Tu vodu ovde skupo plaćate, a donesu vam je kad vaša zgrada dođe na red.
Kao da imate odvod, a nemate dovod! Slična stvar se desila i kad sam htela da uključim mašinu za veš prvi put. Naime, nema creva za dovod, kako smo mi navikli. Jer, ovde se voda ne baca, svaka kap je bitna. Nego – naspete vodu u činiju, pa sunete u mašinu, a crevo za izbacivanje vode spustite u šolju ili kadu. Za sve što vam treba, ako ste u Zapadnom Amanu, možete da pitate domara, koji je istovremeno i „vratar“ u zgradi.
No, da se ovde zaustavimo. Sad kad ste se malo upoznali sa onim što nazvasmo „Jordan zanimljivosti“, možemo da se bacimo na šetnju po Amanu. Ima svašta da se vidi!
Sledeći: AMAN, GLAVNI GRAD (2)
Svi tekstovi SERIJE o Jordanu
