Putovanje na Bali je više nego za pamćenje. Ali, ko bi rekao da će ostrvo da postane ovako popularno!
Naravno, mesto je prelepo i uvek su ga turisti pohodili zbog izdašne tropske prirode i tradicije, divnih i ljubazih ljudi, ali pre desetak godina kad sam prvi put bila na ostrvu, nisam mogla ni da pretpostavim da će ovoliko da „plane“. I sada, dok sam spremala ovu seriju tekstova, nailazila sam na nebrojeno mnogo slika i tekstova o Baliju, toliko da mi se čini da su svi – ili trenutno na Baliju ili su se odande upravo vratili!
Deluje da ne možeš ni da kažeš da voliš da putuješ ako nisi imao neko svoje putovanje na Bali. Neverovatno kako destinacija može da „eksplodira“ za relativno kratko vreme.
Da me pogrešno ne shvatite, više sam nego srećna što ekonomija ostrva dobija podstrek na ovaj način, i to kako godine prolaze sve više i više. Ipak, pomalo sam zabrinuta zbog uticaja koji masovni turizam obično ima na destinacije u svetu. Šta ako dođe dotle da prevelika gužva počne da ostavlja trag na okruženje, na samu prirodu? (Za šta, nažalost, već postoje pokazatelji i na Baliju.)
(Ovo me je podsetilo na Vijetnam i Kambodžu, dve sjajne zemlje koje su mi i dalje na listi, a koje još nisam posetila, i izgleda da neću skoro. Zašto? Pa, poslednjih godina mi se čini da su gotovo „prebukirane“, toliko da mi se ne da da se guram sa mnogobrojnim narodom koji se tiska da bi napravio još jednu fotografiju jednog te istog prizora. Ovaj naš svet je dovoljno širok i raznolik da čovek može da se otisne na neka druga mesta, a da Vijetnamu i Kambodži da priliku da udahnu malo vazduha, zar ne. Ukrstiće nam se putevi nekad u budućnosti, to u svakom slučaju, ali izgleda – ne još.)
„Đoković, jel tako?“
U svakom slučaju, da poručim onima koji možda još nisu posetili ostrvo (ako takvih i dalje ima) – Bali će vam verovatno biti jedna od omiljenih destinacija. Što se mene tiče, ovo mi je bilo prvo putovanje u zemlju u kojoj su mi jezik, alfabet i okruženje bili toliko strani, da sam se odmah osetila izgubljenom.
Istini za volju, prilično je i daleko ako se gleda iz naše perspektive. A kada konačno stignete tamo, vidite koliko je ovaj naš svet, u stvari, mali. Jer, tamo vas niko neće pitati odakle ste tačno, iz kog grada na primer, to je previše „detalja“, dovoljno je da se zna da ste iz Evrope.
Pride, često mi se dešavalo kada putujem da ljudima koje upoznajem na drugim kontinentima treba da objašnjavam da je Srbija „mala zemlja u centralnoj Evropi“, da je grad iz koga sam „bio prestonica bivše Jugoslavije“. Nešto sam slično očekivala i ovde, jer logično bi bilo da u Indoneziji i na Baliju znaju još manje o Srbiji nego u Americi, na primer, jer je njima zemlja, politički ili iz bilo kog drugog razloga, svakako manje zanimljivija. (A upravo mi se najčešće događalo da ljudima „sa one strane Okeana“ objašnjavam gde se tačno nalazi Srbija.)
Bilo kako bilo, Beograd je u odnosu na Bali – preko pola sveta. A znate li šta se ovde desilo? E, pa, evo.
Ćaskala sam sa momkom koji mi je nosio kofer i pokazivao mi sobu u hotelu u Nusa Dui kad sam stigla na ostrvo. Tako je moje putovanje na Bali počelo. Prijatno, kurtoazno ćaskanje o putu, kakav je bio let, da li sam na odmoru, koliko dugo ću ostati na ostrvu i slično. Naravno, pomenula sam i odakle sam.
Momak je na kratko ućutao, bilo je očigledno da razmišlja, nije mogao „iz prve“ da locira Srbiju na mapi Evrope u svojoj glavi. Ali se onda odjednom nasmejao, kao da mu je „sinulo“.
„Ma znam Srbiju!“, rekao je: „Novak Đoković, jel tako?“
O, kako sam samo bila ponosna. E, pa, dragi Đokoviću, iskreno hvala!
Kad god sam kasnije razgovarala sa ljudima s Balija i kad bi im se skupile obrve dok su me zbunjeno gledali nakon što bih rekla odakle sam, pominjala sam i Novakovo ime. I svaki put bih dobila tapšanje po ramenu, kao da sam primala čestitke.
Putovanje na Bali
Ne mogu baš da vam kažem kakvi su mi bili prvi utisci, jer sam na Bali stigla kasno uveče. Aerodrom u glavnom gradu Denpasaru je delovao malo, ali simpatično, a tu me je i sačekao lokalni vodič, koga sam ugovorila unapred. Nosio je tablu sa mojim imenom. Ime je bilo napisano bez greške, ali prezime kao da je bilo iscrtano nekakvim vijugama koje nisam poznavala. Da nije bilo onog „Danijela“, ne bih imala pojma da on to, u stvari, mene čeka.
No, činjenica da je vodič već bio tu, bila je više nego dobrodošla, jer sam upravo došla iz Singapura, izuzetno umorna. Sam let nije bio ni dug ni naporan, ali sam prethodnih nekoliko dana jurcala da obiđem sve što mogu u Singapuru, da iskoristim svo vreme koje imam, tako da sam na ostrvo došla sa pravom pravcatom upalom mišića na nogama.
(Za slučaj da vas zanima kako sam rešila ovaj problem, da ovde pomenem da nema te upale ili bola u mišićima koji jedna prava masaža na Baliju ne može da sredi. Verovatno je rano da na ovom mestu pričamo o masaži, ipak smo još u prvom tekstu u seriji o Baliju, ali ne mogu da preskočim, a da ne kažem da sam se posle prvog tretmana osećala kao da sam pritisla dugme za „reset“.
Na ostrvu možete da birate kojoj ćete vrsti tretmana da se podvrgnete, a ja sam odabrala jedan prilično dugačak. Počeo je masažom stopala, nakon što vam se nožice potapaju u toploj vodi sa eteričnim uljima i laticama ruža. Onda vas pošalju u posebnu prostoriju da se presvučete, i na jedno brzinsko tuširanje. Posle pilinga kristalima, relaks-masaže i ležanja u kadi punoj tople vode, uz šolju aromatičnog čaja, čitav tretman je bio više nego što sam očekivala. Na ostrvu lako možete da odete na kratku masažu pored bazena, kad god vam se prohte, ili da sebe častite „pravim“ tretmanom u spa centru. A takvih na Baliju ima koliko hoćete!)
Spakovali su mi kofer u auto i na putu do hotela smo ćaskali, dogovarajući se da sutradan popijemo čaj zajedno, da se dogovorimo za obilaske ostrva. A ja sam osetila nekakvo olakšanje, što će, nadam se, doći do izražaja i kroz ove putopise s Balija.
Nisam toga bila svesna u tom momentu, ali mi je uskoro bilo jasno da sam još osećala pritisak Singapura. U poređenju sa gradom-državom koji je toliko disciplinovan i pod stalnim nadzorom, izgleda da sam došla na jedno opušteno mesto koje me je dočekalo raširenih ruku.
Kako se ispostavilo, ovaj osećaj je bio sasvim tačan!
Sledeći: SAVRŠENA KLIMA (2)
Svi tekstovi SERIJE o Baliju
