Ako planirate da dođete ovde, zanimaće vas i klima na Baliju.
Što se mene tiče, kad sam se tog prvog jutra probudila u hotelu, nisam odmah bila sigurna gde se nalazim. Soba je bila prostrana, neke ptičice su neobično pevušile napolju, činilo mi se da nikad takve nisam čula u životu. U momentu sam nesvesno podigla glavu da proverim da kojim slučajem nisam prethodne večeri ostavila uključen TV. Svetlo je dolazilo kroz staklena vrata terase. Ustala sam i otvorila… I kakav me je samo prizor tu dočekao! Gde je sve ovo bilo sinoć kad sam stigla…
Sa balkona se pružao pogled na čitav kompleks, na zeleno dvorište hotela, takav – da sam par minuta samo stajala otvorenih usta. Trebalo mi je nekoliko trenutaka da dođem sebi, da par puta udahnem ovog svežeg morskog vazduha, pre nego što pomislim išta drugo do „wow!“.
Kroz gusto tropsko rastinje u dvorištu krivudale su staze na sve strane, a onda se u daljini spajale u putić koji je išao skroz do plaže. Sa balkona je moglo da se vidi i more. A gore, ogromni, beličasti, pufnasti oblaci krasili su nebo.
Tada još nisam znala da ću tokom čitavog boravka na Baliju biti fascinirana oblacima iznad ostrva. Ne znam da li se samo meni tako čini, ali oblaci izgledaju skroz drugačije kada čovek pređe pola sveta. To vam daje takve divne prizore, koji vam svaki put izmame uzdah.
Klima na Baliju
Pošto sam malo došla sebi, doručkovala i otišla u dugu šetnju po hotelskom kompleksu, došlo je vreme i za onaj čaj sa lokalnim vodičem koji me je sačekao na aerodromu prethodne večeri. Nisam baš bila zainteresovana za sve turističke obilaske koji su podrazumevali određena stajališta, besmislene šoping ture i preduge pauze za hranu, ali ispostavilo se da sve to mogu da preskočim. Zapravo, sa vodičem sam se dogovorila za „privatne“ ture po ostrvu, što je značilo da mogu da biram šta želim da obiđem i kada.
Nije nam trebalo više od pola sata da dogovorimo sve obilaske za idućih 10 dana, s obzirom na to da sam već, po običaju, znala šta bih volela da vidim, šta ne smem da propustim i šta još može da dođe u obzir ako ostane vremena. On će dolaziti po mene u hotel gotovo svako drugo jutro, te ja ne moram da brinem o kolima, vožnji i gorivu. A moji dodatni troškovi će biti ukoliko se na lokalitetima plaća ulaz ili bih da napravim pauzu za ručak ili kafu. Ovo je ispalo bolje nego što sam očekivala!
Sve kockice su se poslagale – mogla sam da obiđem sve što sam želela, i to kako mi se prohte. Bilo je dovoljno vremena za sve, a moj vodič je bio sjajan. Kao i svi ljudi na Baliju, sve vreme se smeškao, uvek bio vaspitan i uljudan, često mi je pričao o svojim ćerkama, mladoj supruzi i njihovom životu na ostrvu. Bilo je više nego zabavno povremeno napraviti paralelu između toliko različitih uslova u kojima živimo, od kulture, tradicije, pa sve do – klime.
Vreme na Baliju
Na Bali sam došola početkom marta. Još je bilo toplo i vlažno, onako kako to obično biva u ovo doba godine na ostrvu. Ono što je mene oduševilo bio je podatak da ovde temperatura varira od 22 do 32 stepena, tokom cele godine! Vodič mi reče da ljudi ovde nemaju radijatore, grejanje im zapravo i ne treba jer nikad nije stvarno hladno.
Dok smo ćaskali o vremenu, reče mi i da je video sneg samo jednom uživo, i to u šoping centru u gradu Ubudu mnogo godina ranije.
„Moglo je i da se uđe u tu ’ledenu dvoranu’, da se gazi po snegu, da se uzme u ruke. Ali, ja nisam bio baš toliko radoznao!“
Ovo je bilo više nego zabavno. Smejao se mom izrazu lica na njegovu izjavu da „nikada nije držao grudvu u ruci“, a onda je razrogačio oči kad je čuo da mi u centralnoj Evropi imamo sva četiri godišnja doba.
„Temperature mogu leti da skoče i do 40, ali i da se spuste do minus deset tokom zime. Mislim da se, otkad znam za sebe, nije desilo da prođe zima, a da ne padne bar malo snega.“
Moj vodič je samo još jednom trepnuo, a onda rekao:
„Stvarno? Auu, pa ti sigurno imaš mnogo odeće kod kuće!“
Pa, ovo je bilo sjajno, treba li išta dodati! Ovakve male crtice iz različitih kultura sveta su jedino i moguće kada čovek putuje i upoznaje nove zemlje i ljude. Ovo su te crtice (glimpses) koje sam imala na umu kad sam smišljala ime za blog. Iz njih isijava takvo bogatstvo raznolikosti da čovek može samo da se divi.
Kišna i suva sezona
No, koliko god da se klima na Baliju razlikuje od naše, meni je delovala savršeno. U to vreme uglavnom je bilo oko 28 stepeni, često se smenjivalo sunčano, vedro nebo sa velikim, pufnastim oblacima koji bi prekrili sav vidik. Umela je da pljusne jaka kiša, kako ćete videti kroz ovu seriju putopisa, ali bi posle onakve siline potpuno prestala već posle pola sata. Kišica je bila topla, tako da je plivanje u moru i po ovakvom „nevremenu“ bilo više nego prijatno. Pride, more je toplo tokom čitave godine. Pa, šta vam više treba!
Kišna sezona traje otprilike od novembra do marta i to je doba godine kada je toplo, vlažno, i dan može brzo da se promeni od sunčanog do olujnog. Najviše kiše obično padne u januaru. S druge strane, sušna sezona počinje u aprilu, dok je u mesecima sa najmanje padavina – julu i avgustu, i najprijatnije. Zbog toga baš tada dolazi i najveći broj turista, te ova dva meseca predstavljaju špic turističke sezone na ostrvu. A zato na Baliju preko leta sve biva i skuplje.
Kad remetite krabu…
Druga stvar koja me je ovde iznenadila, bila je oseka. Nisam očekivala da se more tokom plime i oseke baš toliko povlači. Zamislite da ste na plaži i da vam more „pobegne“ za čitavih 100 metara od „normalnog“ nivoa. Još malo, pa kao da morate da jurite more kako biste mogli da zaplivate k’o čovek.
Jednog od tih dana, more se po običaju povuklo, a ja sam uzela fotoaparat i pošla u šetnju tim novim plićakom koji je, silom prilika, isplivao na površinu. Odšetala sam prilično daleko, ugledala dole nekoliko lepih školjki i klekla u pesak da ih slikam izbliza. Dok sam nameštala blendu na aparatu, nešto je pokušavalo da se iskobelja ispod mojih kolena, kopkalo je kroz pesak. Osetila sam da se pomera i odmah se mrdnula u stranu.
I eto nje – kraba veličine dlana na koju sam izgleda slučajno stala kolenom, boje peska s prelepim šarama. I dok sam se ja nasmejala i izustila „o, izvinjavam se, draga moja“, ona se ponovo ukopala u pesak.
…I pobegnete plimi
Nekoliko dana kasnije otišli smo u jedan od poznatih restorana morske hrane. Vrlo popularno mesto među turistima, uvek puno, ali bila je šteta ne otići ga bar jednom. Tu sam odlučila da prvi put u životu probam krabu. Nije baš bilo zabavno izabrati krabu iz akvarijuma u holu restorana, koju će posle da mi spreme. Vodič nije mogao da zaustavi smeh dok me je gledao kako zatvorenih očiju i okrenute glave u stranu, nasumice upirem prstom u akvarijum: „Eno, onu tamo.“
„To nije ona ista kraba s plaže, znaš!“, začikavao me je.
No, imali smo lep sto na plaži restorana. Svirao je neki mali bend, i to sve poznate pesme sa Zapada, svi stolovi su bili puni, turisti na sve strane. Koktel sa „arakom“ nije bio loš (neka vrsta rakije od pirinča), i to sam tada probala prvi put. Konačno je stigla i moja kraba. Delovalo je da nisam baš izabrala veliku, ali meni je bilo dovoljno. Pokušavala sam da se izborim sa ljuskom na njenim nožicama, dok mi se vodič grohotom smejao kad god bih zastala da se divim šarama i boji sa krabinog oklopa. Istina, potrajalo je dok sam je savladala.
No, negde pred kraj, nakon što je vodič već odavno smazao svoju ribu i čekao da i ja završim večeru, pitao je koliko ima sati:
„Pitam onako, ne brini, ne žurimo nigde. Nadam se samo da ćemo završiti s večerom pre nego što nas odnese plima.“
I kako da čovek zaboravi takve simpatične situacije! Od tada, kad god neko pomene krabu, prvo čega se setim je plima s Balija koja me je umalo odnela s plaže, sa sve tanjirom. I vodičem. I onim malim bendom. I čitavim akvarijumom punim malih i velikih kraba – divnih šara!
Sledeći: ŠTA VIDETI (3)
Svi tekstovi SERIJE o Baliju
