Jedna o Bali znamenitosti koju sam bila nestrpljiva da vidim, bio je takozvani Hram Majke (ili „Majka svih hramova“). Delovao je skroz nestvarno na svim fotografijama koje sam videla pre puta i jedva sam čekala da se popnem onim starinskim stepeništem.
Vodič me je odveo u jednu od prodavnica gde su žene bojile tkaninu prelepim šarama, da kupim sarong. Naime, da biste ušli u Hindu hram na Baliju, morate, naravno, i da se pridržavate pravila oblačenja, što ovde znači da telo treba da vam bude pokriveno od ramena do ispod kolena. Dovoljno je da gore obučete nešto dužih rukava, a onda se umotate u široku šarenu maramu („batik“, odnosno sarong) i oko struka vežete tradicionalni pojas koji se zove „saš“.
I sarong i saš mogu da se iznajme na ulazu u hramove, ali je meni bilo milo da kupim maramu koja će, u stvari, postati sjajan suvenir.
Bali znamenitosti
Kada smo obišli radionicu, objasnili su mi da postoje razne tehnike pravljenja i bojenja „batika“, a ja sam odabrala jedan beli sa ogromnim zelenim cvetovima. Upozorili su me i da pripazim kada kupujem slične marame na ulici, koje ćete videti na svakom ćošku, jer su one loše bojene i ispiraju se. (Više o tome u sledećim tekstovima.)
Bila sam tip-top spremna za Hram Majke.
Opet je padala kiša, kako to obično i biva u martu. (Pogledajte prethodni tekst o klimi na Baliju za više detalja.) Nebo je ujutro bilo prilično vedro, čak sam se i izbrčkala u zoru. Ali dok sam ja krenula, otišla u potragu za sarongom, sivi oblaci su se gore već zgusnuli, najavljujući još jedan od tipičnih pljuskova. Ipak, verujte, nimalo vam ne smeta da pokisnete kada su temperature onako prijatne i kada znate da će se razvedriti već u sledećih sat vremena. Samo gledajte da obučete nešto tanko, što se lako suši.
Uz planinu Agung
Peli smo se kolima uzbrdo, a cilj nam je bio da se popnemo na planinu Agung na čijim se obroncima nalazi hram. Ne možete, a da se ne divite pejzažu usput. Ljudi su koračali sa strane, bosi, noseći velike listove bananinog drveta iznad svojih glava umesto kišobrana.
Ovakvi prizori vas podstaknu i da se zapitate – koliko čoveku u stvari uopšte treba da bi bio „podmiren“. Ovo što sam ovde videla bilo je tako jednostavno, a opet toliko – dovoljno. Ljudi su prosto živeli u potpunom skladu sa svojim okruženjem. A mi, turisti, mi smo ono što odskače od čitave slike kao strani objekat, veštački pridodat, koji se brine za svoje „najnovije patike“, plastične kišobrane, skupocene torbe i torbice koje ne bi trebalo da pokisnu, jer u njima nosimo tablete, baterije, punjače i raznorazne kablove. Kakva komplikacija!
To još više dolazi do izražaja kada dođete do samog kompleksa hramova na Agungu, što čini jednu od izuzetnih Bali znamenitosti. A čujte o kakvom se mestu radi.
Hram Majke izgrađen je na obroncima Agunga, i to na oko 1.000 metara nadmorske visine. Znate li da je ovo i jedan od najvećih hramova na Baliju. O, da, i jedan od najsvetijih, što bi se reklo. Izgrađen je u 11. veku i poznat je i kao Besakih.
Remek-delo na strmini
U okviru ovog kompleksa nalazi se najmanje 86 hramova. Samo zamislite one šarmantne stepenaste kule napravljene od crnog vulkanskog kamena, koje krase vrh brda i gledaju na zelena pirinčana polja u podnožju. Kontrast kome doprinosi dekoracija hrama ostavi vas otvorenih usta.
Naime, duž crnih zidova i tamnih skulptura, protežu se i veliki kišobrani – beli, sivi, crveni i žuti, i saronzi i zastave u raznim bojama. Dodajte tome sivo nebo koje kao da se kroz maglu spušta do doline, i eto prizora koji će vas ovde sačekati. Tako silna kombinacija građevina koje je podigao čovek, usred ovako neverovatnog prirodnog pejzaža!
(Pa, samo obratite pažnju na to šta sam odabrala da mi bude centralna slika bloga koja se nalazi na Početnoj strani, i biće vam jasno koliko sam bila impresionirana onim što sam na Agungu videla. Ovi dole kišobrani u raznim bojama koji sada predstavljaju i moj blog na svim društvenim mrežama, slikani su upravo u Hramu Majke na Baliju.)
No, spremite se da se ovde treba popeti uz dugačko stepenište koje prolazi između mnogobrojnih svetinja različitih tipova, statusa i svrha, prave Bali znamenitosti. Pura Besakih („pura“ znači „hram“) čuva tri hrama koja su posvećena hinduističkom trojstvu. U sredini se nalazi svetinja Šive-uništitelja, sa belim barjacima, sa desne strane crvene zastave ukrašavaju hram Brahme-stvoritelja, i treći je posvećen Višnu-održitelju i ukrašen je crnom dekoracijom. Mnogi od manjih hramova koji se nalaze u unutrašnjim dvorištima, zatvoreni su za posete, osim u slučajevima hodočašća.
Zmajoliko božanstvo
Pura Besakih se od davnina, kažu, smatra svetim mestom. Deo kompleksa izgrađen je još u osmom veku, a monah koji ga je podigao nazvao ga je Basuki, u čast zmajolikom božanstvu Nagi Besukianu za koga se veruje da obitava u grotlu planine Agung. Vremenom, ime je prešlo u Besakih, a usput su dodavana i druga svetilišta.
Iako je mesto podvrgnuto brojnim restauracijama zbog oštećenja koja je pretrpelo u zemljotresu 1917. i serije erupcija Agunga 1963, kompleks još krasi ovaj obronak planine. Kažu i da je lava iz vulkana Agung prošla tik pored Majke hramova, ne uništivši sveti kompleks, što se tumači kao čudotvorna poruka božanstava koja su na ovaj način pokazala svoju moć i snagu.
Različiti nivoi Pure Besakih zapravo predstavljaju sedam nivoa univerzuma, gde svaki ima svoje svetilište. Treba vam oko pola sata da pređete prostor od ulaza do hrama najbližeg Agungovom vrhu. Ovde se tokom čitave godine održava više od 70 verskih ceremonija, što ne čudi kad se uzme u obzir da se u kompleksu nalazi toliko različitih svetilišta i da svaki ima svoj datum. Puru Besakih je najbolje posetiti rano ujutru ili kasnije popodne, mada je obično večito pun posetilaca.
Bali znamenitosti
Kao što sam već pomenula, ovde na ulazu možete da iznajmite sarong i saš, ali i da ih kupite na tezgama u blizini hrama. Ipak, potrudite se da promenite novac pre nego što dođete ovde, i to u nekom od gradova kroz koje prolazite. Ako ne dolazite sa vodičem, ovde možete na licu mesta da angažujete nekoga ko će vas provesti kroz Hram Majke, ili prošetajte sami i divite se ovom fascinantnom mestu. Takođe, ženskoj populaciji nije dozvoljeno da ulaze u hram u toku ciklusa.
U svakom slučaju, kada se danas setim Pure Besakih, često mi kroz glavu prođe sledeća slika (a nadam se da sam to uspela da dočaram u ovim putopisima s Balija). Bacim pogled na svoja stopala u papučama, trudeći se da se možda ne okliznem na kišom okupanom stepeništu. Penjem se uzbrdo i podignem pogled, držeći kišobran u jednoj ruci i krajeve saronga u drugoj, pored mene ostaju zanimljive statue, umotane u živopisne tkanine i zaštićene žutim suncobranima. A onda konačno stižem i do najvišeg hrama koji je sav u magli, i okrenem se ka podnožju Agunga… Oh, kakav pogled!
Sledeći: HRAMOVI (4)
Svi tekstovi SERIJE o Baliju
