Dosad smo prešli ono što ne smete da propustite na Baliju (pomenuću još i pirinčana polja i majmune u idućim tekstovima), a sad ćemo se pozabaviti temom šta kupiti na Baliju. Kroz dosadašnje putopise sam pomenula i nekoliko stvarčica koje sam pazarila na ostrvu, ali bi svakako trebalo da vam dam još poneki savet. Zašto?
Pa, upravo zbog toga što ćete se iznenaditi kada određena mesta, radionice, zanatlije, galerije budete posetili. Ali i zbog toga što je sve to zaista jeftino i pristupačno, čak i za naše standarde, a pride sasvim autentično i pomaže lokalnoj zajednici.
Šta kupiti na Baliju
Sećate se saronga koji sam pomenula ranije? Ova tkanina se zapravo zove „batik“, i tipična je za Javu i Bali. Bogato je ukrašena različitim motivima i ručno bojena, posebnom tehnikom. Mnoge od ovakvih tkanina koriste se upravo kao saronzi, a i sama sam jednu takvu kupila na putu za Hram Majke, da bih bila propisno odevena. S obzirom na to da sam znala da ću obilaziti lokalna svetilišta, kao i da u tom slučaju treba da se umotan u sarong i oko struka vežem takozvani saš, bolje mi je zvučalo da kupim autentični batik u lokalnoj radionici, nego da iznajmljujem sarong svaki put kada ulazim u hramove.
Gotovi materijali koje možete da nađete na ostrvu, većinom se proizvode na Javi, ali u manjim količinama i u lokalnim zanatskim galerijama naići ćete i na pravi pravcati batik sa Balija. Ne možete, a da se ne divite umešnosti i strpljenju žena, koje ponekad jednu takvu tkaninu rade po nekoliko godina!
Radionica „batika“
Dakle, ako ste se već uputili u obilazak ostrva, naročito ako ste u društvu vodiča koji će znati gde da vas odvede, gledajte i da svratite u jednu od tekstilnih radionica. Tu ćete moći da vidite kako vešte žene belo, prazno platno pretvaraju u neverovatno umetničko delo, sa izuzetnim detaljima i u zavidnoj raznolikosti.
Za batik možete da kažete da je umetničko delo koje svaki prosečan čovek sa Balija može da nosi. Izabraće ga prema svojim afinitetima, sa religijskim ili oblicima iz prirode. I boje koje se nanose na tkaninu uglavnom se prave ručno. (Ovo mora da uđe na listu „šta kupiti na Baliju“, zar ne!)
Prema tome kakve je izrade, batik može da bude vrlo skup, napravljen od svile i ukrašen tradicionalnim motivima ručno pravljenih boja u izolovanim selima ostrva – ili svakodnevni odevni predmet, jednostavnijih ukrasa i prostijih tehnika bojenja.
Obilazak jedne ovakve radionice biće vam uvod u sve one sjajne zanimljivosti Balija. Postoje radnje u kojima možete i sami da se oprobate u izradi batika, kao i one koje nude redovne časove sa iskusnim predstavnicama zanata.
U svakom slučaju, meni je batik bio vrlo praktičan zbog obilaska hramova, kao što sam pomenula, ali je kasnije prerastao u sjajan suvenir koji sam nastavila da koristim. Još ga čuvam, pazim kako ga perem (uvek ručno, u hladnoj vodi), a on i dalje izgleda kao nov, svetao uz velike zelene tropske listove s Balija.
Maska Baronga
Ako se zaputite u grad Ubud, imajte na umu da je ovo centar kulturnog nasleđa u smislu raznoraznih rukotvorina. Postoje čitava sela i radionice u okolini koje su vrlo poznate i cenjene po veštinama izrade predmeta od srebra i zlata, drveta, ili pak po slikarstvu.
Već sam vam pričala o plesu posvećenom Barongu, koji sam otišla da vidim upravo u Ubudu. Ovde ću još samo da dodam da mi je bilo izuzetno zanimljivo što Barong, prema lokalnoj tradiciji, predstavlja dobro božanstvo, ali mu lice ima više nego zastrašujući izraz. Ima buljave oči, iskežene ogromne zube i često se predstavlja u obliku lava ili neke slične životinje.
Kažu da mu glava izgleda tako strašno upravo da bi zaplašio zle duhove. Pride, ako okačite masku Baronga na ulazna vrata, ti duhovi će vašu kuću zaobilaziti u širokom luku! (Još jedna ideja za to „šta kupiti na Baliju“.)
Pošto mi je vodič predložio jednu od radionica duboreza u Ubudu, ovo je bila odlična prilika da se na pravom mestu kupi i pokoja maska. I evo, jedan takav Barong krasi zid moje radne sobe u Beogradu i svaki put kad ga pogledam, ispuni me ponosom. Prešao je pola sveta da bi stajao baš na ovom zidu!
Ako biste da posmatrate kako majstori s Balija rade i od obične cepanice prave mala umetnička dela, raspitajte se da možda svratite i u naselja koja su poznata po izradi drvenih skulptura. Stanovništvo je po običaju izuzetno prijatno, uvek prijateljski raspoloženo, i sigurno će vam ponuditi da se i sami oprobate u ovoj majstoriji. Ako vas, s druge strane, više zanima slikarstvo, tu vas tek čeka prava poslastica. Jer, Ubud je pun galerija, a i ovde često možete da se divite radu umetnika dok stvara. I ovakva jedna slika je prelep suvenir i zaista autentičan „ukras“ za vaše zidove.
Srebro i zlato
A sada, jedna od mojih omiljenih stanica u ovom delu ostrva. Ne znam da li vas uopšte zanima nakit, ali za sebe mogu da kažem da sam pravi verni obožavalac srebra, odnosno srebrnog prstenja, da budem preciznija. Možete samo da zamislite koliko sam se obradovala kad sam saznala za još jednu zanimljivost Balija. Naime, ne samo da mogu da obiđem jednu od prodavnica ručno rađenog nakita na ostrvu, već i da prošetam kroz radionicu, da vidim ko to pravi ta mala čuda od kojih mi svaki put okice zacakle.
Predmeti od zlata i srebra koji se ovde izrađuju, visokog su kvaliteta i krasi ih jedinstveni dizajn. Sami majstori su vrlo poznati po svojim sposobnostima kada je u pitanju ovaj zanat. Ako se kojim slučajem nađete u selu Čeluk, biće vam zanimljivo da znate da se ovde gotovo svako domaćinstvo bavi nakitom kroz generacije, kao i da svaki stanovnik ima neke vrstu umetničkih veština koje se tiču dizajna i izrade. Ovde možete da nađete suvenire, prstenje, narukvice, ogrlice, minđuše, broševe i mnogo toga još. (Kad smo već kod toga šta kupiti na Baliju.)
I tako, i ja uđoh u jednu od prodavnica nakita, misleći kako mi „verovatno ne treba još jedan srebrni prsten“, nego ću samo da prošetam okolo.
I zaista je bilo zanimljivo gledati kako mladi ljudi sede i od srebrnih niti prave prava mala delikatna čuda. Sama radionica nije bila velika, čak mi je delovala kao tamno mesto, gde se svaki majstor nadvijao nad svoju rukotvorinu koja je bila jarko osvetljena. Ulaz u kompleks je bio zanimljiv, spolja se moglo pogoditi da se radi o prodavnici nakita.
A kad sam ušla u samu radnju, u prodajni prostor, istog momenta sam zaboravila kako mi „verovatno ne treba još jedan srebrni prsten“!
Okolo u vitrinama nazalio se fascinantan nakit. Vodič je ušao sa mnom u prodavnicu, ali kad mi je video izraz lica kada sam ugledala odeljak s prstenjem, samo je uz osmeh rekao: „Sačekaću te napolju.“
I da, dobro je procenio, ovaj moj obilazak je – potrajao. Oduševljeno sam išla od jednog prstena do drugog, i činilo se da je svaki sledeći još lepšeg dizajna! Probala sam jedan, pa drugi… Kakav neiscrpan izbor!
Ali onda mi je oko otišlo pravo do jednog srebrnog prstena koji se lagano okretao na elegantnom providnom postolju, četvrtaste površine izbrazdane linijama tribala, koje su se uvijale i susretale.
Ma, kao da je na njemu pisalo moje ime!
Znala sam da će mi ovo biti najdraži „suvenir“ s Balija, jer nije nešto što može da se nađe i kupi bilo gde u svetu, već je jedinstven, savršen primerak. Nisam htela ni da se cenkam oko cene, odmah sam platila koliko su tražili, a opet je ispalo – gotovo upola jeftinije nego da sam ga kupila kod kuće. Pride, takav ne bih mogla ni da nađem, a ovde sam svojim očima gledala ljude kako prave sličan nakit.
Možda sam videla baš momka ili devojku koji su napravili i moj prsten, sjajno, zar ne!
Sledeći: VULKAN I DURIJAN (7)
Svi tekstovi SERIJE o Baliju
*Pixabay
