Bali atrakcije su šarolike, od hramova starih vekovima do pirinčanih polja. Nemam običaj da pišem o hrani, ali kako da čovek propusti da opiše raznobojne pijace, onakvu raznolikost voća i začina, a onda i nekoliko vrlo zanimljivih jela, koji su mi se svi zajedno urezali u pamćenje i predstavljaju autentično Bali iskustvo.
Bali atrakcije
Samo zamislite ovakvu sliku – kišni dan, prelepa pirinčana polja u planinama, put koji krivuda uzbrdo kroz kišnu šumu… Ali haj’mo redom, da vam prvo ispričam onaj “turistički deo“.
Kao i bilo gde drugo na planeti gde turisti dolaze u gomilama sa svih strana sveta, i na Baliju ćete naći raznovrsne međunarodne kuhinje. Naravno da možete da skoknete po neku “brzu hranu” u glavni grad Denpasar, ali ako malo razmislite – to možete da jedete i kod kuće. Zašto onda ne biste uronili u kulturu koju ste došli da posetite, zar ne!
Naime, i ovde ima puno popularnih mesta, što znači da je tu uvek gužva, da se radi o ogromnim prostorima (maltene halama) kako bi stali svi gosti. Jela su često nekakav miks sa tradicionalnom lokalnom hranom (za slučaj da niste baš voljni da “eksperimentišete”), i s obzirom na to da su ovde uvek stranci, i cene su mnogo više nego u manjim, lokalnim restoranima.
Ipak, to za naše uslove opet nije skupo. Dakle, nema potrebe da na Baliju štedite na hrani ili da preskačete restorane zbog cena. To važi i za “turistička” mesta. Zašto? Pa, upravo stoga što je pojedina od njih prosto šteta propustiti. Evo zašto su oni Bali atrakcije.
Bali atrakcije: Vulkan
Verovatno ste čuli za planinu Agung u poslednjih nekoliko godina. To je aktivni vulkan na ostrvu, koji se ponovo oglasio u avgustu 2017. i držao lokalno stanovništvo na oprezu. Vlast je nekoliko puta proglašavala opasnost i povlačila upozorenja, te su se i stanovnici povremeno evakuisali, da bi se ubrzo vraćali kućama. Ovo je svakako imalo velikog uticaja na turizam.
No, treba podsetiti da Agung uopšte nije “naivan” vulkan, te da je pri poslednjoj erupciji 1963. više od 1.100 ljudi poginulo.
A evo zbog čega pominjem baš Agung, a tekst bi u stvari trebalo da ima veze sa Bali atrakcijama.
Pa, planina dominira pejzažom na Baliju i još iz daljine ćete se diviti njenom vrhu. Lokalci su se dosetili i otvorili restoran na terasi sa izvanrednim pogledom. I to ne bilo kakvim, već sa pogledom baš na vulkan na Baliju.
Za slučaj da ovo zazvuči pomalo morbidno, verujte – nije, jer čitav prizor vas ostavlja bez daha bez obzira na to da li znate šta je ta planina u daljini ili ne. Imate ogromnu terasu na obroncima planine preko puta, koja kao da nadgleda zelenu dolinu, Agung u daljini i nekoliko oblaka na nebu. Bilo bi šteta da ovde ne dođete na ručak.
Na raspolaganju vam je veliki izbor jela u okviru “švedskog stola”. Ovde sam svratila dok sam bila na putu za najveći kompleks svetilišta na ostrvu – takozvani Hram Majke, koji se upravo i nalazi na uzvišenjima planine Agung. Savršeno mesto da se napravi pauza, da se malo osvežite, ručate, pojedete neko voće, i to uz onakav pogled!
Još jedan tipično “turistički” restoran, ali opet jedan koji treba obići, jeste i restoran morske hrane o kojem sam pisala u jednom od prethodnih nastavaka. Sećate se da sam pokušavala da savladam svoju prvu krabu u životu, dok me je vodič začikavao da će nas, dok ja završim večeru, plima odneti s plaže!
Bali Atrakcije: Pirinčana polja
Kad putujete na Bali, svakako će vam jedna od stanica biti i pirinčana polja. Nije ih teško naći s obzirom na to da ćete ih ugledati čim krenete autom uzbrdo ka unutrašnjosti ostrva. Odmah vam se ukažu brojni zeleni nivoi brdašaca koji podsećaju na ogromno stepenište. Lokalni vodiči će znati gde da vas odvedu, a odakle se pruža najlepši pogled i možete da napravite sjajne fotografije.
Tog dana, nakon što sam obišla grad Ubud, htela sam da napravimo pauzu na nekom simpatičnom autentičnom mestu, gde nije gužva i gde dolaze i lokalci. Opet je počela kiša i vozili smo se uzbrdo. Pored puta su hodali ljudi koje je kiša prekinula u poslu, pa su se vraćali – bosi, nosili su samo ogroman list bananinog drveta umesto kišobrana, ili sam kišobran.
Pred nama se ukazivala lepa uvala sa leve strane i mala građevina na krivini, na vrh brda. To je bio restoran, na savršenom mestu.
Iako je padala kiša, to nije moglo da umanji lepotu pogleda na stepenastu dolinu pirinčanih polja. Terasa je bila prazna. Nekoliko stolova uz samu ogradu je pokislo, dok smo mi seli odmah pored. Bilo je vlažno, ali toplo, i nije bilo razloga da se ne ostane u bašti.
Zamolila sam ih da mi stave po malo od nekoliko lokalnih jela na tanjir, da pokušam sve da probam, i iako su mi se neka dopala manje, druga više, kad je došao red na desert, tražila sam “repete”. Puding od crnog pirinča!
Nikad pre to nisam jela. (Oni koji me dobro poznaju, nasmejaće se na ovom mestu, jer znaju kako mi okice zacakle kad se samo pomene sutlijaš, tako da ih ni “crni sutlijaš” neće iznenaditi.) Dakle, napravljen od crnog pirinča, preliven kokosovim mlekom, i ukrašen parčićima svežeg voća. Mom oduševljenju nije bilo kraja! Posle ove klope na pirinčanim poljima, svaki idući put kad bih sela da ručam, bilo gde na ostrvu, pitala sam da li imaju i “crni sutlijaš”.
I ne samo to, nego sam obilazeći jednu od ogromnih pijaca, naišla i na kesice crnog pirinča. Da li da vam kažem da sam ga donela u Beograd, zajedno sa štapićima vanile, i pravila sebi – puding od crnog pirinča. (Uopšte nije ispao loše!)
Bogata pijaca
Kad smo već kod lokalnih pijaca, ovde bi takođe trebalo bar da svratite. Toliko začina, voća i povrća koje nisam mogla ni da prepoznam. Imajte na umu da se ovde sve plaća kešom, da je bolje da novac promenite u gradu iz kog dolazite, te i da se cenkanje podrazumeva. Sve je prilično jeftino, ali će vam lokalni prodavci uvek prvo ponuditi “visoku” cenu.
Mene je oduševila raznovrsnost boja i oblika. Pa, samo pogledajte fotografije! I samo pomislite koliko je zanimljivo da naiđete na tropsko voće koje niste znali ni da postoji, da ste ovde u situaciji da probate ponešto po prvi put i da se divite ukusu koji vam je skroz stran. Pravo malo “istraživanje”!
Verovatno ste čuli za čuveno voće po imenu „durijan“, koje ne mogu a da ne pomenem. Ako jeste, sve što ste čuli je istina, verujte!
Izgleda interesantno, jer mu je zelenkasta kora sva u nekakvim šiljcima. Nakon što probate toliko tropskog voća, i ovde očekujete da zagrizete nešto punog ukusa, slatko, možda malo oštro i kiselkasto. Ali to za durijan nikako ne važi. Sam ukus, u stvari, i nije toliko loš, a kažu da je vrlo hranljiv i zdrav, ali miris mu je – katastrofalan! Prosto da ne poverujete da se ovako nešto jede.
Ako možete da “zažmurite” na ovaj specifičan miris, nećete možda biti toliko razočarani. Ali to je ogromno “ako”, verujte mi. Jer, durijan tako “miriše” da ćete na vratima lokalnih autobusa videti nalepnice kojima se zabranjuje ljudima koji su ga jeli, da se voze javnim prevozom.
A opet, kad ćete ponovo naići na ovako nešto, da probate i ostanete živi, i onda to ispričate!
Sledeći: MAJMUNI, PITONI I TIGROVI (8)
Svi tekstovi SERIJE o Baliju
