Šta obići na Zlatiboru

Ako se pitate šta obići na Zlatiboru, na pravom ste mestu. Ova planina važi za jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji, što, naravno, nije slučajno. Mnogi od posetilaca često ne mrdnu od centra ove raskošne planine, te i ne znaju kakve se tek lepote kriju u neposrednoj okolini. Da se to i vama ne bi desilo, ovde ćete naći čitav spisak atrakcija koje ovu planinu čine jedinstvenom, a vama onda ostaje samo da krenete na put.

OD BEOGRADA: 230 kilometara

OD NIŠA: 275 kilometara

Inače, bar jednom godišnje prođem kolima magistralom preko Zlatibora na putu za vikendicu, ali moram da priznam da dugo nisam svraćala u sam centar. Okolna sela i „plišani“ brežuljci su mi uvek bili draži, valjda zbog toga što, kad krenem iz Beograda, jedva čekam da pobegnem od zgrada i betona. A kažu, centar Zlatibora je „sav urban“.

Šta obići na Zlatiboru

Planina je najverovatnije dobila ime po žutoj šišarki retke vrste belog bora, četinara pod zaštitom države, zbog koje ovo drvo deluje zlatasto. Masiv obuhvata površinu od oko hiljadu kvadratnih metara, a zbog geografskog položaja uvek je imao i poseban značaj. Kod sela Jablanica se, na primer, nalazila austrougarska i turska granica prema Srbiji.

Zlatibor je poznat po ruži vetrova, čistom vazduhu, širokim pašnjacima, lekovitom bilju, skijalištu, ali i po pršuti. Turizam zvanično počinje u avgustu 1893, kada je ovde boravio kralj Aleksandar Obrenović. Otada, ovdašnji izvor nosi naziv „Kraljeva voda“, a ubrzo niču letnjikovci i vile i na Čigoti, u Ribnici. Planinu i dan-danas pohode brojni turisti iz zemlje i sveta, i leti i zimi.

Vreme je, dakle, da se zađe u centar. Tačno je da ovde na sve strane imate automobile, asfalt, te da kod tradicionalne pijace morate da pazite kako prelazite ulicu, maltene kao u Beogradu. (Tačno je i da se cene ne razlikuju puno od onih u prestonici, ili su čak i više.) Ipak, kada turisti dođu na ovakvo mesto, i sami zapravo očekuju da im je banka ili pošta na dohvat ruke, da imaju menjačnicu i mesta za šoping odmah „iza ćoška“. Pored toga, u samom centru imate sadržaje poput Adrenalinskog i Dino parka.

Ako ne znate gde da nađete dinosauruse u prirodnoj veličini, dođite ovde. Među stablima viri jedan visoki dugovrati dok prolazite pored raznih vrsta dinosaurusa, stvorenja koja su tako dugo naseljavala Zemlju, a koja ovde riču i pomeraju se. Jedan, evo, kao da je krenuo ka jezercetu usred parka… Deci će ovde biti više nego zabavno, jer imaju i igraonicu, zip line, 6D bioskop, penjanje na veštačku stenu, jahanje konja, vožnju kvadova. Ulaznice za mališane do tri godine su besplatne a postoji mogućnost (jedna od brojnih), i da platite „komplet“ kartu za roditelje i jedno dete koje su malo jeftinije.

Za one koji vole da prošetaju, obradovaće ih činjenica da ovde u finom usponu može da se prođe takozvanom „stazom zdravlja“ koja ide oko dva kilometara od centra, završava se na Šumatnom brdu, i svakako je ono što spada u ono šta obići na Zlatiboru. Kada se ovde jednom popnete, dočekaće vas spomenik streljanim partizanskim ranjenicima 1941. Sa obe strane brda poređane su i ležaljke, pa ako ste za sunčanje, samo izvolite. A pogled… Pa, samo obratite pažnju na sledeću fotografiju, šta dalje da vam pričam!

Ako inače volite vidikovce, duge šetnje, Zlatibor će biti pun pogodak, jer će baš to i biti na listi „šta videti na Zlatiboru“. Pešačke staze idu preko livada i kroz šume, i nije važno da li ste aktivni sportista ili tek rekreativac. Tako nešto ćete naći i na Torniku, gde se nalazi i poznata ski staza. Tornik je najviša tačka Zlatibora, na oko devet kilometara od turističkog centra, gde ima raznih sadržaja, kako zimi, tako i leti. Biciklisti koji vole da voze po planinskom terenu, na primer, moći će da biraju težinu staze, kao i da ovde iznajme svu opremu. Decu možete da povedete na mali zip line, na takozvani „tjubing“, ili prosto da se provozate žičarom za 500 dinara.

Meni je kroz glavu prolazilo kako nisam baš puno razmišljala kad sam ujutru krenula ovde – baletanke su mi svakog trenutka mogle spasti s nogu. (A ko će ih posle naći na ovoj padini!) Baš u vreme dok sam se pela žičarom, sa vrha su se obrušavali zaljubljenici u ekstremni biciklizam. Mene je staza odvela do vidikovca od 1.496 metara, a pogled se pružao kilometrima daleko. Kakav je nestvaran osećaj kada sa jednog vrha gledate kako se nižu drugi, udaljeni planinski venci i nestaju u izmaglici! Ne žurite, udahnite zlatiborskog vazduha, sačuvajte prizor negde u memoriji i svaki put ga „izvucite“ kad vam se glava prepuni gradskom vrevom. Napravite u toj memoriji još mesta, jer tek krećemo u sela… Šta obići na Zlatiboru? Samo nastavite da čitate.

Ispod ćete naći i nekoliko fotografija koje smo koleginica Biljana Mihajlović i ja napravile tokom promocije knjige „Zlatibore pitaj Taru“, koju sam ja pisala a Bilja sjajno ilustrovala. Imale smo priliku i da fotografišemo našu knjigu na raznim turističkim atrakcijama Zlatibora. (Više o promociji knjige na Zlatiboru naći ćete na ovom linku.)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

Ne smem da propustim da pomenem i Gold Gondolu, još jednu od stvari koju treba obići na Zlatiboru. U pitanju je najduža panoramska gondola ovog tipa u Evropi, duga je devet kilometara i vodi vas od centra Zlatibora preko Ribničkog jezera (gde joj je međustanica), do vrha Tornika. Tamo već možete da birate da li ćete ručati, prošetati, pozirati na prostranoj panoramskoj terasi ili samo sesti u travu i gledati sva ona brda podno vas. Ovako smo se mi proveli u Užicu, na Zlatiboru i Prijepolju, kada sam predvodila ekipu kolega-blogera u ime Turističke organizacije regije Zapadna Srbija sa kojom sam godinama sarađivala (kliknite na link).

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Gold Gondola Zlatibor (@gold.gondola)

Sirogojno

Ovaj muzej na otvorenom nalazi se 26 km od turističkog centra Zlatibora. Tu su prebačene stare brvnare iz okruženja kako bi se sačuvalo sećanje na nekadašnji način života. U okviru kompleksa nalaze se dva domaćinstva sa originalnim rasporedom objekata koji čine muzejsku postavku. Brvnare datiraju s kraja 19. i početka 20. veka kada je brojna porodica živela u jednom domaćinstvu sa do 50 članova. Zajedno su provodili vreme u „glavnoj kući“ oko ognjišta, gde se kuvalo, ručalo, kupalo, dok su sinovi kada se ožene sa porodicama spavali u okolnim vajatima. Domaćinstvo su činile i namenske brvnare poput mlekara, ambara, kovačnice, pekare, salaša, štale i sl.

Staro selo je jedna od najpoznatijih zanimljivosti planine sa liste šta obići na Zlatiboru. Nije ga teško naći, jer se od centra pruža pogled na crkvu koja dominira malim uzvišenjem. Ispred kapije će vas dočekati nekoliko tezgi sa čuvenim vunenim džemperima i čarapama karakterističnih šara, a odmah iza crkve se ulazi u muzej.

Dok šetam među brvnarama i zavirujem u svaku ponaosob, u takozvanoj „glavnoj zgradi“ u ćošku, vidim, sedi žena. „Izvolite, izvolite“, kaže ona: „E, vidite, ovde oko ognjišta se nekada okupljala čeljad. Svi su radili na imanju, bilo je mnogo dece, nije bilo kao sad – da nema ko da obradi njivu…“

Kao da sam ušetala na scenu od pre bar jednog veka, već sam mogla da zamislim kako se u prostoriji pored dočekuju gosti kada se slavi slava, ili kako se baš tu, pored ognjišta, prosejava brašno za hleb.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

Sirogojno je bilo savršeno mesto da se napravi pauza. Među drvećem sam pronašla i deo muzeja gde se nalaze brvnare koje su unutra prilagođene modernom vremenu, pa u jednoj možete da kupite suvenire, nekoliko njih se izdaje za prenoćišta (mada imate i prelepih drvenih kuća na obroncima brda u Sirogojnu, pogledajte na ovom linku), dok je u šumici smešten i prijatan restoran u rustičnom ambijentu. Na jelovniku tradicionalna jela – od čvaraka do proje. Između ostalog, pita sa koprivom, i domaće kiselo mleko. Kako odoleti!

Vodopad Gostilje

Na oko 25 km od centra Zlatibora nalazi se poznati Gostiljski vodopad, odnosno Turističko udruženje Gostilje. Voda se ovde obrušava sa 20 metara visine u vidu vodopada, a onda formira više manjih vrela i slapova, sve do ušća u reku Katušnicu. Na samom ulazu u kompleks nalazi se bazen, na kojem uz ulaznicu možete preko leta da uživate uz kupanje i pogled na okolnu šumu i zelenilo. Stazom nastavljate do brežuljka gde je smešten mali park za decu, a već odatle se čuje huka vode. Pored vodopada je uređena pešačka staza sa odmorištima koja se spušta sve do Katušnice.

Kompleks je otvoren tokom cele godine, tako da ćete leti uživati u zelenilu i brzoj vodi, a zimi u pogledu na zaleđene mlazeve. 

Jedva sam čekala da ponovo dođem ovde. Kao po pravilu, vidici i vodopadi me uvek ostave bez teksta – kojih u Srbiji, srećom, ne manjka – a uvek mi se činilo da je Gostilje pride umotano u nekakvu narodnu mistiku. Nikakvo čudo ako se zna da meštani pričaju kako se nekada verovalo da ovde žive vile – koliko moćna, toliko i gorda stvorenja koja nisu prezala da prevare čoveka.

„Žene treba da pripaze na muževe kada ovde dođu, jer vile mogu da ih zalude“, kaže domaćin na ulazu.

„A žene, šta njima može da se desi, mogu li i same da postanu vile?“, pitam naivno.

„Boga mi, ja bih onda odmah prestao da radim!“, dobacuje čovek uz osmeh.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Zlatibor turistička (@to_zlatibor)

Bude vam jasno što su stari uopšte povezivali vile sa ovim vodopadom dok šetate nizbrdo i jasno vam je zašto je Gostilje na listi „šta obići na Zlatiboru“. Pa, samo pogledajte kako voda elegantno prelazi sa jednog nivoa na drugi, u nizu uskih mlazeva na kojima se prelama svetlost i koji prekrivaju udubljenja u stenama. Maltene možete da zamislite devojku hipnotišućeg osmeha i duge kose kako vas iz tih pukotina posmatra i mami.

I ovde se potrudite da ne žurite. Siđite skroz do reke, prošetajte nazad uzbrdo, odmorite se ako vam je previše strmo, poslušajte huku, uživajte u mirisu sveže vode. Pomislite na vile. I probajte da im odolite ako se pojave.

Stopića pećina

Ovaj lokalitet je udaljen 19 km od turističkog centra i nalazi se ispod magistralnog puta Zlatibor-Sirogojno. Pećina je dobila ime po zaseoku Stopići, a prva ispitivanja je uradio poznati srpski istraživač Jovan Cvijić. Radi se o rečnoj pećini dužine 1.691 metar kroz koju protiče Trnavski potok. Zaštitni znak predstavljaju bigrene kade u kojima se nakuplja voda i kaskadno preliva na niže nivoe.

Pećinu je u pratnji vodiča moguće posetiti tokom cele godine uz ulaznicu od 250 dinara, dok se parking za putnička vozila plaća 70.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

Mom iznenađenju nije bilo kraja kad sam se ponovo obrela ovde. Jer, kada sam prošli put dolazila, nekih desetak godina ranije, pećina je bila potpuno neuređena, čak je čika Stopić tada skinuo lanac sa kapije i uz ručnu lampu me proveo kroz prvi deo „hodnika“. Sada je napravljena staza za posetioce, tako je osvetljena da se lepo vidi i tavanica, a bigrene kade menjaju boju u odnosu na odsjaj sijalica. Vodiču sam rekla da nisam imala pojma da je plafon tako visok i ukrašen, a pred vodopadom sam ostala bez teksta. Usred duboke „rupe u zemlji“, obrušava se voda, šiklja iz stene i ispod vaših nogu, buči i odzvanja između pećinskih zidova!

Moja vožnja je tog dana išla ukrug – od turističkog centra preko sela Rudine (gde ćete videti one tipične zlatiborske brežuljke, kao umotane u zeleni „pliš“), pa preko Stopića pećine, Sirogojna, Gostilja i sela Ljubiš, odakle se ponovo izlazi na magistralu, a sve to ulazi u ono „šta obići na Zlatiboru“. Nemojte da mislite da sam kroz Ljubiš samo prošla, jer ovde se, na primer, smestilo jedno od brojnih kupališta, kakvih ima puno na Zlatiboru. Pregradi se potok, napravi mali prirodni bazen (bez hlora i pločica), a domaćini okolo rasporede ležaljke i rustični restoran. Tako su se, kažu, i deca nekada kupala u lokalnim potocima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

Ako volite ribu, u Ljubišu ćete naići i na ribnjak, odnosno restoran sa domaćom pastrmkom. A iznad na brdu, još nešto što će zanimati mlađu populaciju: najveći zip line u Srbiji! Dužina zip line-a je 550 metara, a visina 130. Uroš i Sanja vas dočekaju uz osmeh, ohrabruju vas da je najmlađa osoba koja se spustila bila devojčica od četiri godine. Bila je, kažu, oduševljena. Najstariji posetilac je deka od 75, koji je i tog dana bio prisutan. „Joj, ništa me ne pitajte… Dobro je, jašta!“, dobacuje dekica. Ako se plašite, možete se spustiti i u paru. No, prva nervoza brzo prođe kada vam proradi adrenalin, a pogled puca na okolna brda!

Čajetina

Administrativno sedište Zlatiborskog okruga je Čajetina. Prema popisu iz 2011, grad ima nešto više od 3.300 stanovnika, a prvi put mu se pominje ime 1815. Većina stanovnika bavi se poljoprivredom i turizmom. Opština se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, između Užica na severu, Arilja na istoku, Nove Varoši na jugoistoku i Priboja na jugu.

Lep, mali grad podno magistrale. Prvo vas dočeka uredan park, pa ulica koja zavija nizbrdo pored crkve. Zgradu opštine krase saksije sa cvećem. U Biblioteci se, kažu, nalazi i mali muzejski prostor. Prolazim pored i pitam se kako nikad ranije nisam bar svratila da prošetam. Ovo je bilo idealno mesto i za pauzu, jer sam upravo tada došla iz sela Tripkove i Šljivovice. Taman da sredim utiske…

Tripkova se od centra Zlatibora nalazi na oko 15 km. Čini vam se – penjete se u neku divljinu, a onda vas posle par kilometara sačeka centar sela, odnosno crkva sa desne strane, i škola sa leve. A tamo pored – galerija Velimira Tošanića. Vitražista koji je, kaže, staklo otkrio 1988. u Nemačkoj. Tamo je izučio zanat, a u Srbiji 1993. imao prvu izložbu i pogodio prvi posao. Ko bi rekao da se na vrh ovog brda nalazi čovek koji je radio staklo za velika zdanja po Rusiji, te tako i plafon-svetlarnik hotela u Sankt Peterburgu ispod koga su se 2003. sastali Džordž Buš i Vladimir Putin. Slučaj je hteo i da radi vitraže za rezidencije Slobodana Miloševića u Požarevcu i Beogradu.

„Kao ni u zgradi za koju su mi rekli da je Putinova vila, ni ovde nisam smeo da fotografišem svoje radove“, priča Tošanić. Njegova ćerka Ana radi predmete u staklu poput tacni za kolače, činija, pepeljara, a nigde ih drugo nećete naći do upravo ovde – u selu Tripkova.

Na nekoliko kilometara prema Tari, na samoj magistrali, nalazi se još jedna zanimljiva galerija. Ako ste bili na Zlatiboru sigurno ste se slikali pored jezera i velike skulpture seljaka u drvetu, poznatije kao „Zlatiborski brzi voz“, što je tipično mesto na spisku šta obići na Zlatiboru. To je delo Miladina Lekića, koji ga je napravio prema liku čoveka odavde, čija se stara fotografija nalazila na svim suvenirima Zlatibora.

Lekić je 2001. počeo da pravi skulpture od drveta, i to od oraha i hrasta iz ovog kraja. Pitam da li je tada mogao da pretpostavi da će njegova skulpura maltene postati zaštitni znak Zlatibora i da, ako nemate fotografiju pored „Zlatiborskog brzog voza“, kao da niste ni bili na planini – a Lekić se skromno smeši. Ipak, danas ima svoju galeriju u Šljivovici koju često pohode organizovane ture i putnici, radi porudžbine u vidu ikona, delova nameštaja, prikaze životinja, srpskih seljaka, a ako biste da nešto odavde ponesete kao suvenir – skulptura od 30 cm može, na primer, da se kupi za oko 30 evra.

Ako volite da obilazite manastire i crkve, ni toga ovde ne manjka. Meni je jedini problem bio što je zbog učestalih kiša makadamski put do manastira Uvac i Dubrava bio slabo prohodan. Ipak, moglo se do crkve brvnare u selu Jablanici. Put do ovog sela (oko 13 km od Tornika) je zaista nestvaran, jer se sa brda spuštate serpentinama dok se pruža lep pogled na okolne brežuljke. Crkva je podignuta 1838. na skrovitom mestu i karakteristično je što se tu i dalje nalaze tradicionalne sobrašice ili sofre, koje su meštani gradili da bi za vreme praznika imali gde da posedaju i posluže se.

(Još nestvarnije je bilo kada je u povratku iz posivelog neba počelo da puca, a kiša zapljusnula vijugavi asfalt!)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

Zlatibor smeštaj

Na Zlatiboru možete da birate da li biste da budete smešteni u luksuznim hotelima ili starim brvnarama, bliže centru planine ili u okolnim selima. Ako volite hotele, moja preporuka je na prvom mestu hotel „Palisad“ (kliknite na link), jer, pored udobnih soba i odlične hrane, ima i zavidnu galeriju umetničkih slika velikih imena sa naših prostora. (Ovde nisam mogla da se zasitim njihovih sjajnih kolača!) Ne treba zaboraviti i da je na Zlatiboru otvoren i luksuzni hotel „Tornik“, jedini u Srbiji koji ima rotacioni restoran na vrhu sa odličnim pogledom na okolna brda. Nalazi se nedaleko od početne stanice Gold gondole.

Ako biste nešto malo rustičnije, uzmite u obzir da je selo Dobroselica blizu što je važno za ono „šta obići na Zlatiboru“, i ima čitav spektar lepog smeštaja (kliknite ovde da pogledate). Etno selo „Boškova voda“ je još jedna tradicionalna opcija. Nalazi se u selu Ljubiš i ima odlično slatko i rakiju. Pogledajte i vilu „Natural Wood“ u Rudinama, gde ćete preko leta moći da se brčkate i u bazenu.

Sledeća destinacija – LETO NA TARI

Svi tekstovi rubrike NAJLEPŠA MESTA U SRBIJI

AKO KORISTITE PINTEREST: