Valeta Šta videti

Evo i teksta „Valeta Šta videti“, mada moram da priznam da o Malti nisam mnogo razmišljala ranije, bar ne pre nego što sam videla čuveni Stari grad na Rodosu. Ne samo da je očuvan i da se i dalje koristi, već su ga napravili baš – Malteški vitezovi (odnosno vitezovi s Rodosa koji su na Maltu prešli pod najezdom Turaka). Nisam od onih koje zanimaju „tajna društva“, ovakve i onakve „teorije zavere“, ali uvek ostanem otvorenih usta pred ovakvom istorijom. Pa, samo zamislite – glavnog grada Malte danas ne bi bilo da su se stvari drugačije odvijale! Sve one znamenitosti Valete,  uske uličice između zgrada od bež kamena, ornamentika, barokne palate, sve to je niklo od 16. veka, baš u vreme boravka vitezova na ostrvu.

I ovaj putopis bi, prirodno, krenuo od Valete, i tako svi tamo hrlimo zbog autentične arhitekture i atmosfere na ulicama. (Plažu i more ćemo ostaviti za neki sledeći put.) Ipak, treba prvo uzeti u obzir nekoliko bitnih činjenica, tek da biste stekli utisak gde smo tačno došli.

Zanimljivi podaci

Dakle, usred Sredozemnog mora, na 90 km od Sicilije i oko 290 od Afrike, leži mali arhipelag – glavno ostrvo Malta, za dve trećine manje Gozo i malo ostrvo Komino između njih. Zauzimaju površinu od 316 kvadratnih km (uporedite to sa Beogradom, na primer, koji se prostire na 360), i ima oko 410.000 stanovnika (u Beogradu živi dva miliona). Država ima neverovatnu istoriju, a od 2004. je članica Evropske unije.

Smatra se da su prvi doseljenici doveslali pre 7.000 godina sa Sicilije. Feničani su osvojili ostrva od osmog veka pre nove ere, Rimljani od trećeg, Vizantija od četrvrtog nove ere, da bi onda došli Arapi u devetom veku, Evropljani u 11, vitezovi Reda Svetog Jovana od 16, Napoleon na kratko u 18. veku, odmah zatim Britanci, i tako sve do 1964. kada je Malta dobila nezavisnost. Fascinantno je to što ćete i danas naći spomenike iz svih ovih perioda, a u malteškoj tradiciji se lako prepoznaje uticaj raznih kultura koje su nekada vladale ostrvima.

VALETA MALTA

Vitezovi Reda Sv. Jovana tražili su 1523. od kralja Šarla Petog od Španije i rimskog pape da kupe ostrvo, koje su im ga ovi 1530 – poklonili. Posle Velike opsade i pobede nad otomanskom vojskom 1565. u kojoj su vitezovi igrali presudnu ulogu, Red je od svojih evropskih saveznika tražio pomoć da izgradi ili ojača utvrđenja. Tako je papa Pije Peti poslao svog vojnog arhitektu Frančeska Lapareli da Kortonu i kamen temeljac je postavljen 1566. Za kratko vreme su nikli tvrđava, osmatračke kule, zatim zvanične palate, bolnica, kao i kvartovi za pripadnike različitih loža.

Grad je dobio ime po velikom majstoru Žan Parisou de la Valeti, francuskom plemiću koji je vodio vitezove tokom velike bitke protiv Turaka. Za vreme vladavine vitezova tokom 268 godina na Malti je izgrađeno mnogo drugih zgrada, utvrđenja i crkava i izvan Valete, a od oko 15.000 stanovnika koliko su zatekli na ostrvu u prvoj polovini 16. veka, posle skoro tri veka ovde je živelo više od 100.000 ljudi.

Valeta Šta videti

Čim prođete impresivnu fontanu Triton na ulazu u grad, odmah vam bude jasno zašto je Valeta na Uneskovoj listi kulturne baštine. Glavna popločana Ulica Republike puna je života. Sa obe strane su izlozi, bašte restorana i kafića, trgovi, a pravo izlazi na Tvrđavu Svetog Elma.

Svakako da ćete proći pored Nacionalnog arheološkog muzeja, preko Trga republike, Trga Svetog Đorđa, pored kuće velikog majstora koja je sada predsednička palata, i odvojite vreme i za ova zdanja ako možete.

Katedrala Svetog Jovana

Ali, ono što ne smete da propustite je čuvena Katedrala Svetog Jovana, koja se nalazi u istoj ovoj ulici na Trgu Velike opsade. Otvorena je za turističke posete do 16 sati i ulaznica je 10 evra. Na ulazu će vam proveriti sadržaj torbe, treba da ste propisno obučeni (ipak ulazite u crkvu), i dobićete audio-vodiča na jeziku koji izaberete.

Kad mi je Marina iz „Leona travela“ (koja mi je puno pomogla oko obilazaka i koja može da vam organizuje ture po Malti i na srpskom!), rekla da ću tamo provesti bar dva sata, nisam joj verovala. Međutim, ispostavilo se da sam gotovo ušinula vrat gledajući bogatu tavanicu i ukrašene niše viteških loža, išla iz jedne prostorije u drugu, zaslepljena zlatnim ornamentima, i da nisam ni osetila da su prošla – dva i po sata!

(Evo i kratke anegdote. Stojim u redu na ulazu, dvojica mladića iz obezbeđenja pregledaju torbe turistima, jedan mi se obrati na engleskom sa „please proceed inside“, uzvratim sa „thank you“ – a onda se sa vokitokija čuje: „Da pustimo ovoga?“, i to na srpskom! Kažu da nije retko da čitav tim obezbeđenja čine Srbi, kojih inače ima par desetina hiljada na Malti. Ne zna se tačno koliko je ljudi sa Balkana na ostrvu, a prošle godine se spekulisalo da čak 10 odsto ukupne populacije čine „redovni“ i ilegalni radnici sa naših prostora.)

Katedrala je izgrađena u 16. veku, tačnije 1576. i pravi je spomenik Redu vitezova. Svakako ono što će se naći na spisku „Valeta Šta videti“. Čitav pod je prekriven živopisnim mermernim pločama, koje zapravo predstavljaju 400 grobnica nekadašnjih velikih majstora. Sa strane su urađeni oltari posvećeni raznim ložama, ukrašeni zidnim ornamentima, skulpturama, zlatom, umetničkim slikama.

Ljubitelje slikarstva će obradovati što će u delu koji se zove Oratori moći da vide dva originalna dela Karavađa. Kažu da se na „Usekovanju glave Jovana Krstitelja“ u naslikanoj krvi nalazi i njegov potpis. Da podsetim da se ova slika ubraja među najznačajnija dela ranog Baroka.

Mikelanđelo Merizi da Karavađo rođen je u okolini Milana 1571. i radio je u Rimu, odakle je 1606. morao da pobegne nakon što je ubio lokalnog makroa, a glava mu bila ucenjena. Tada počinje njegovo putovanje po Napulju, Siciliji i Malti. Ovde je postao i vitez, ali je iz Reda izbačen zbog problema sa vlastima. Zapravo, priča kaže da je u još jednoj svađi ponovo ubio čoveka, da je zatvoren, posle mesec dana uspeo da pobegne i krišom se vrati do Sicilije i Napulja. Tu su ga stigli Maltežani, a veliki slikar je umro od zadobijenih rana. Druga verzija kaže da je umro od malarije nadomak Rima, u koji je čitav život pokušavao da se vrati.

Tavanicu Katedrale je radio Matija Preti. Dok šetam iz jedne niše u drugu, zanimljiv mi je bio i prizor restauracije – čovek radi na delovima zida stojeći na maloj dizalici, dok odozdo „gleda“ skulptura roba koji je postavljen da pridržava postolje jednog od velikih majstora. Katedrala spolja ima tri sata na fasadi, mada kažu da ih crkve na Malti tradicionalno imaju više od jednog  i da svi pokazuju različito vreme, „da bi se zbunili neprijatelji“.

Marina mi priča i kako na Malti ukupno ima 365 crkava, „po jedna za svaki dan“. Uz ovako izraženu katoličku tradiciju, nije me začudilo što maltene na svakom ćošku nailazite na još jednu bogomolju od bež kamena.

Zanimljivosti Valete

Prošetajte i drugim putevima po Valeti. Mene je put naveo niz Ulicu Republike, gde sam kupila i tradicionalno pecivo „pastic“ (sa sirom ili graškom, piletinom – na Gozou sam probala i sa kremom, ali o tome u jednom od kasnijih nastavaka), koji zaista nije skup. Dva pastica i flašica vode ovde su koštali dva evra. Ako biste da ručate ili popijete kafu, birajte gde biste, jer okolne ulice (Trgovačka, na primer – Merchant Street), pune su restorana i morske hrane. Na početku Ulice Republike možete da se častite i libanskim falafelima. Kad su u pitanju fotografije, srednjovekovni lukovi u Ulici starog pozorišta biće nepresušna inspiracija.

Na obodima zidina Valete prema Tri grada nalaze se i dva parka sa odličnim pogledom. U blizini Tvrđave Sv. Elma je Donji Baraka vrt sa pogledom na početak Velike luke, redom klupica uz zidine, malim grčkim hramom, lukovima i zvonikom u obliku osmatračnice, koji odzvanja svakog dana u podne.

Odavde nije daleko da uz zidine prošetate i do Gornjeg Baraka vrta, odakle kažu da se pruža najlepši lučki pogled na čitavom Mediteranu. Preko puta su Tri grada, kao i Tvrđava Sen Anđelo. Veruje se da se na mestu tog utvrđenja nekada izdizao feničanski hram, a zna se da je tu bio glavni štab Velikog majstora za vreme opsade Turaka.

(Fanovima „Igre prestola“ biće zanimljivo da znaju da je u tom utvrđenju snimana scena u kojoj Arja juri mačke po podrumima Red Kipa i načuje tajni razgovor. O drugim lokacijama snimanja serije biće reči kada na njih dođe red u tekstu, zato – ne propustite da iščitate čitavu seriju sa Malte!)

Tik ispod terase vide se topovi iz 19. veka, iz kojih se svakog dana u podne ispaljuju plotuni. Sa strane se nalazi mali restoran sa lepim pogledom na crvenkastu kupolu crkve Notr dam de Lis, a šetajući dovde zapravo se krećete iznad šetališta duž zidina, gde su se nekada nalazile ribarske radnje i pijace.

Ovde ste već napravili krug, jer možete ponovo da izađete na fontanu Triton koju ste prvu „čekirali“ sa spiska „Valeta Šta videti“. Obratite pažnju usput na zgradu sa desne strane sa nekoliko stepenika i dva topa ispred. Naime, vitezovi su nekada bili organizovani prema jezicima kojima su govorili, odnosno u osam loža. Svaka je imala posebnu zgradu za smeštaj, a od njih sedam koje su se nalazile u Valeti, danas se može videti pet. Najimpresivnija je takozvana Kastiljanska kuća, u kojoj sada stoluje premijer Malte i koju upravo gledamo, dok se Arheološki muzej nalazi u zgradi nekadašnje Kuće vitezova Provanse.

Odmah iza ugla je i Palaco Parizo, još jedna velelepna građevina. U njoj je Napoleon Bonaparta bio smešten sedam dana, u vreme dok su Francuzi kratko držali grad. Ovu zgradu danas koristi malteško Ministarstvo spoljnih poslova.

I tako išetam iz ovog dela grada, kupim knjižicu-vodič baš u Ulici Republike (to uvek bude sjajan suvenir) i setim se da mi je Marina pominjala i krstarenje Lukom. Nema boljeg načina da vidite sva ona utvrđenja, ma koliko u prvi mah ne uspevate mnogo da ih razlikujete. Brodić kreće iz Slieme, pa ćete do tamo sesti na autobus. Tamo je moguće pojesti nešto i popiti kafu dok čekate polazak. A onda će vam vodič pričati zanimljive priče o velelepnim bež zdanjima koja promiču pored vas. (Na terasi tvrđave Manoel snimljena je dramatična scena „Igre prestola“ u kojoj Edardu Starku seku glavu.)

„Marsa“, na primer, znači luka na malteškom, a zbog sličnog nasleđa postoji luka u Italiji koja se zove Marsala, a u Francuskoj Marsej. Usput ćete videti i drugi najveći katamaran na svetu, koji za 90 minuta stiže do Sicilije. Veliki kruzeri koji primaju i po 4.000 ljudi, svake nedelje pristaju u luku na Malti. Toliki su da su viši i od samih zidina grada, dok im naš brodić ne dođe ni do prvih prozorčića potpalublja. Blesav sudar savremenog sveta i istorijskog nasleđa.

Malta – javni prevoz, auu

Na ovom mestu možda treba dodati i nekoliko rečenica vezanih za javni prevoz, jer to je svakako izuzetno bitna stavka na Malti. U „Supreme travelu“ su mi ponudili da uzmem kartu za otvoreni turistički autobus, koji ima dve linije koje pokrivaju čitavo ostrvo, i karta za jednu liniju je 20 evra, s tim što možete da ulazite i izlazite iz autobusa gde god vam je zgodno. Vozila su na predviđenim stanicama svakih pola sata. (Koliko sam mogla da čujem, druga kompanija koja ima otvorene autobuse, prilično je nepouzdana.) Međutim, kako puno putujem i volim da probam da se „uklopim“ u lokalne navike, delovalo mi je zanimljivije da uzmem kartu za javni prevoz za sedam dana, koja košta 21 evro („Tallinja explore“). „Što bih čekala onih pola sata na turistički autobus, gubim vreme“, mislila sam naivno.

Evo šta se zapravo događa. Autobusi jesu klimatizovani i noviji, kartu očitate kod vozača ili mu platite pojedinačnu kartu (1,5 evra ili dva evra tokom leta), čuje se automat koji vam govori na kojoj ste stanici, postoji i aplikacija za mobilne telefone, kao i red vožnje na svakom stajalištu. Međutim, nijedan autobus ne ide češće do na 20 minuta, gotovo nikada nisu na vreme, tako da možete da zaboravite onaj red vožnje. Ako ste došli deset minuta pre polaska, a on otišao pet minuta pre toga, a pride ide na sat vremena, čekaćete više od sata. Takođe, ako je vozač „odoka“ procenio da je autobus pun, više neće stajati na stanicama dok se malo ne isprazni. (Zamislite one ljude koji tamo sede već sat vremena, a on onda samo prođe!)

Još jedna bitna stvar! Vozač se ne zaustavlja ako se u autobusu ne pritisne taster „stop“ čime su se signalizira da „ima izlaz“. Ako nema to „stop“ unutra, onda ljudi koji čekaju napolju moraju da mu mašu da bi stao, jer tako zna da neko čeka baš njega.

Da li da vam kažem da sam odmah sa aerodroma čekala više od sat vremena, jer nisam znala da treba da mašem autobusu da stane na redovnoj stanici, kao i da mi se tokom obilazaka ostrva dešavalo da na raznoraznim stanicama za jedan dan provedem ukupno – puna tri sata! Jednom sam krenula i pešaka, kad se ispostavilo da je autobus otišao ranije od predviđenog vremena, a bio je poslednji i ne ide posle tih 20h. Stigla sam blizu, a onda se potpuno izgubila. Sreća, te su Maltežani većinom predusretljivi, pa me je jedan dekica dovezao do airBnB-a u kraju San Džuan. (I airBnB mi je bio kod Marine.)

Za sve vas koji planirate da putujete na Maltu, a nećete da se vozite taksijem ili da iznajmite auto i da se oprobavate u vožnji levom stranom, toplo preporučujem otvoreni turistički autobus – njega bar nigde nećete čekati više od pola sata. Ipak, ma koliko da je tačno da sam puno sati izgubila na prevoz za tih pet dana koliko sam obilazila Maltu, činjenica je i to da mi otkad sam pre nedelju dana došla u Beograd, već druga ili treća rečenica kad me pitaju kako je bilo na Malti, počinje sa: „A da im vidiš javni preeevoz, auu!“

Sledeći: TIHI GRAD MDINA

Čitava SERIJA tekstova o Malti