Malta – plaže

Kad sam pre nekoliko meseci rešila da putujem ovde početkom leta, naravno da su mi u glavi bili i Malta plaže i more. Ne mogu da vas ne privuku nestvarne boje prozirne vode, ušuškane uvale i zanimljivi oblici stena. Nisam od onih koji mnogo vremena provode na ležaljkama, ali sam svakako planirala da se negde „umočim“ u slanu vodu i obavezno „skoknem“ do neke od čuvenih plaža.

Ipak, na fotografiji koja mi je zapala za oko (i koju sam stavila na desktop), bili su šareni čamci u maloj luci, duž koje su bile nanizane bež građevine sa dominantnom crkvom crvenkaste kupole. Kad sam došla na Maltu, saznala sam da se to mesto zove Marsašlok (Marsaxlokk) i da je u pitanju ribarsko selo. E, pa, napravila sam i ja fotografiju male luke, i to sa istog onog mesta!

MARSAŠLOK

Ovo je najveće ribarsko naselje na Malti. Nedeljom se čitav Marsašlok pretvori u veliku riblju pijacu sa glomaznim tezgama i svežim ulovom. Drugim danima se duž keja nalaze brojne tezge sa suvenirima i domaćom radinošću, ali se uvek mogu videti i ribari koji popravljaju svoje mreže i čamce.

Zanimljivo je da su čamci tradicionalno ofarbani u razne boje, ali i da na pramcu sa obe strane imaju po Ozirisovo oko kao amajliju – običaj za koji se veruje da potiče još od Feničana, koji su ovde imali važno uporište.

Ovde sam jedva čekala da dođem. Organizovala sam se tako da ne žurim, i da u Marsašloku provedem par sati. Iako nema bitnih istorijskih znamenitosti, zamisao mi je bila da prošetam kejom, sednem na ručak (gde ćete jesti svežu ribu ako ne u selu ribara, zar ne!), i da islikam one šarene čamce. Oni se, inače, zovu „lucu“ (luzzu) i više su nego prepoznatljivi, videćete ih na čitavom ostrvu.

Od Valete se lako stiže, autobus ide manje od pola sata, jer je Marsašlok udaljen tek oko 12 kilometara. Dok ne stignete u naselje, niste sigurni da li ste na dobrom putu. Ali, čim krenete da se spuštate ka moru, a autobus stane na početku luke, bude vam jasno da niste promašili. Odmah se ukažu lucu-brodići kako se mreškaju na površini vode.

Prošetala sam do crkve (čija se kupola videla na mom desktopu), ispred je mali trg, par prodavnica, ali i statua Bogorodice na lucu-čamcu između dva zvonika. Stanovnici su podigli i spomenik Svetom Andreju, zaštitniku ribara. Sve je toliko dosledno, da je jasno kao dan gde ste se obreli. Obavezna stanica su svakako i male tezge, poneki magnet-suvenir – a ima ih i u obliku lucu-čamca, Ozirisovog oka… (Jedno mi baš „namiguje“ sa minijaturnog lucua na mom radnom stolu, koji sam tamo i kupila.)

Išetam na deo keja koji zavija u polukružnu betonsku stazu, za koju su sa obe strane privezani čamci. A odatle pogled – isti kao na desktopu! Pa, ovo je za mene bio „zaokružen“ momenat. Možda sam tek tad u stvari zaista „stigla“ na Maltu.

Šta ćete jesti u Marsašloku? Ribu uhvaćenu tog jutra, šta drugo! Prošetajte duž keja, restorani su načičkani jedan uz drugi, sa poređanim stolovima na samom keju, i u svakom ćete naći tablu sa ponudom za taj dan. Mene je privukla sabljarka, mali sto u hladu, velika flaša voda (i pomerala sam se dok nisam uhvatila wi-fi). Birate šta ćete od priloga. Jedna porcija i voda koštali su oko 18 evra.

Topla preporuka za ovakav izlet u Marsašlok, nećete se pokajati što se došli. No, odavde sam planirala da nastavim za „Plavu pećinu“ (Blue Grotto), koja je još zapadnije. Međutim, iako je udaljena od Marsašloka samo oko 11 km, ne postoji direktan autobus, pa je trebalo otići prvo do aerodroma i tamo čekati sledeći. U Marsašloku sam čekala oko 40 minuta, vozila se petnaestak minuta ka aerodromu, pa tamo čekala još ceo sat, da bih za manje od 15 min stigla do „Plave pećine“…

PLAVA PEĆINA

Na jugozapadnom delu ostrva obala Malte postaje specifična po visokim liticama, dok more deluje dublje i tamnije plavo. Stene skrivaju mnogobrojne pećine, koje su napravili talasi tokom hiljada godina. U okolini naselja Zuria (Zurrieq) nalazi se i čuvena „Plava pećina“, u koju može da se uđe čamcem.

Već prilično izmorena javnim prevozom i prisećajući se kako su se Maltežani koje sam upoznala na stanici na aerodromu šalili kako će „autobus možda brže doći ako budu šetkali levo-desno“ (a čekali smo ga pun sat), stigla sam do uvale tek oko pola pet popodne. Tamo je delovalo da su se i beton i stene upalili, i da nigde nema čestitog hlada. Kako se spuštate do mora, sa leve strane je terasa, odakle se vidi i nenaseljeno Filfla ostrvo. Kažu da su tamo nekada ribari napravili crkvu u jednoj od pećina.

Iznenadila sam se kad sam videla da poslednja tura čamcem do pećine ide u 17 sati (mogla sam zakasniti zbog silnog čekanja raznoraznih autobusa!). Karta je osam evra i sačekaćete u maloj kamenoj uvali da pristigne još nekoliko turista. Malo dalje od čamaca nije retko videti i kupače na betoniranoj „plaži“ usred golih stena.

Sama vožnja ide pored brojnih litica, koje kao da su izbušene. U jednu od tih „rupa“ ćete ući čamcem. Boje mora pri ulasku u pećinu zaista jesu fascinantne. Jednom deluje kao da je jarko plava, a drugi put da je tirkizna. Presijavaju se nijanse dok se vozite kroz ovo grotlo, a iznad glave vam tavanica postaje sve niža. Na stenama sa strane mogu da se vide i tragovi korala. Mimoilazite se sa drugim čamcem usput. Jedino što malo remeti utisak je motor koji se čuje, više nego talasi koji vas zapljuskuju.

No, taman kad ste počeli da uživate u vožnji i morskom vetru (koji mi je načisto zamrsio kosu), i prestali da primećujete i naranždasti prsluk za spasavanje koji ste morali da stavite pri polasku, a ono – tura se već završila. Ovo kratko krstarenje traje tek oko 15-20 minuta.

Kad sam se ponovo popela na stanicu, uvidela sam da se uopšte nisam „odmorila“ od prethodnih čekanja prevoza, da sam sve završila i opet treba da sačekam bar još 40 minuta (autobus 74 ide na sat). Dakle, da bih se prebacila od Marsašloka dovde, pa do Valete, ukupno sam provela na stanicama dva sata i 20 minuta!

Srećom, preko puta je bilo nekoliko stolova lokalne poslastičarnice u hladu, sa odličnim Kinder Bueno sladoled kuglama. („Malta – plaže“ će, nažalost, morati da sačekaju.)

OSTRVO KOMINO

Ovo malo ostrvo nalazi se između Malte i Gozoa i poznato je po specifičnim prirodnim odlikama, odnosno izuzetnoj boji mora. Do njega može da se dođe ferijem ili organizovanim izletima za turiste. Na ostrvu se nalazi malo utvrđenje, kao i samo jedan hotel. Turisti najviše dolaze zbog poznate Malta – plaže „Plava laguna“.

Pominjala sam vam u prethodnom tekstu da je trebalo da idem na vožnju brzim brodom do Komina. Evo, došlo je i to na red. Marina, koja mi je puno pomogla oko obilazaka Malte i koja ima agenciju „Leona travel“, preporučila mi je da krenem na ovu turu. U „Oki-Ko-Ki Banisu“ kažu da je „sve počelo pre 41 godinu sa Tonijem Muskatom, koga još zovu Banis ili Mr Crazy“. On je među prvima počeo da vodi u obilaske „Plave lagune“, u početku malim brodovima, a sada je to već preraslo u brze čamce. Ne samo da se brzo stiže do Komina, već ste tamo u vreme zalaska sunca, kada većina turista odlazi, te nema ni gužve. (Divno vreme baš za „Malta – plaže“.)

Sedele smo u kafiću u Spinola Bay-u, ispijale miks od ceđenog voća i čekale da se prikupi grupa za vožnju. Tonija ne možete da ne primetite, prvo ugledate njegov široki osmeh. Sve vreme se šali i smeje, i više je nego prijatno slušati ga dok sečete talase do Komina. Otkrio nam je da ove godine puni 70 i obeležava 46 godina otkako se bavi ovim poslom.

U grupi su bili Britanci, pa sam se osim sa „domaćinom“ ture Kolinom, isćaskala i sa Trejsi, koja je sa suprugom došla na odmor, i razmenile smo utiske s Malte. Čvrsto smo se držale za klupu, jer je čamac zbog talasa naglo poskakivao i povremeno mamio koji glasan smeh ili cik. Toni nam je pride puštao glasnu muziku i šeretski se njihao za svojim kormilom.

Kad smo stigli na Komino, prvo smo prošli pored nekoliko uvala u stenama, pokazao nam je otvore „koji liče na obrnutu Australiju i Brazil“, ukazivao na boju vode, pohvalio se kako „nije džaba Malta proglašena drugom po prozirnosti vode u svetu, odmah posle Maldiva“. Kad smo stigli na samu plažu, turisti su se već ukrcavali na svoje brodove i odlazili, a zaposleni sa štandova za grickalice i vodene sportove, pakovali su svoju opremu. Plaža je utihnula, što je za ovako posećeno mesto retko doživeti.

Svakako malo prošetajte po brdašcetu iznad. Odatle se nazire i mala tvrđava, koja je, osim jednog hotela sa druge strane ostrva, jedina građevina na Kominu. Ako imate vremena, skoknite i do plaže hotela, i tamo je nestvarna boja mora. No, u okviru ove naše ture, najprivlačnije je delovalo da se par puta okupamo dok se sunce sprema da zađe. Pesak je sitan i svetao, more tirkizno plavo. (Da, „Malta – plaže“, zbog ovoga se i dolazi na Komino.) Nije ni čudo što je ovo jedno od najpopularnijih turističkih mesta na Malti.

U povratku, Toni nas je zaustavio na nekoliko minuta ljuljuškanja na površini kako bismo iškljocali savršen zalazak sunca. U uvali Spinola Bay upalila su se ulična svetla, pa tek tada vidite koliko su gradići na Malti živi i romantični.

(Autobus kojim sam išla u San Džuan je rešio da se ne pojavi, iako je bio poslednji za to veče, tako da sam išla peške i zalutala… No, mislim da to više nikoga ko ovo čita ne čudi.)

POPAJEVO SELO

Prvobitno izgrađen kao set za snimanje filma „Popaj“ 1980. godine sa Robinom Vilijamsom u glavnom ulozi, takozvano „Popajevo selo“ je i dalje otvoreno kao turistička atrakcija. Iako sam film nije bio onako popularan kako su se producenti nadali, ovaj kompleks nudi različite sadržaje, od suvenirnice, bazena, plaže, do vožnje čamcem, restorana i mogućnosti da se pojavite u „filmskoj sceni“.

Malta je većinom stenovita, nema puno zelenila, kao ni peščanih plaža. Većinom su to kamenite uvale, a duboka voda daje odlične uslove za pristajanje velikih kruzera. Ipak, ima nekoliko mesta na koja i meštani i turisti vole da odu. Na severu ostrva se nalaze Rajska i Zlatna uvala, sa bledo zelenkastom bojom vode (što svakako treba da obiđete ako smo već kod teme „Malta – plaže“), toliko providnog mora da odozgo vidite i senku čamca na dnu. Najduža peščana plaža na ostrvu je Meliha, koja je udaljena oko 25 km od Valete. Autobusom će vam trebati sat vremena, autom malo više od pola sata.

Na suprotnoj strani ostrva od Melihe, nalazi se „Popajevo selo“. Videla sam fotografije ovog kompleksa još u Beogradu, mada nisam bila sigurna šta je tačno. Možda ne bih ni otišla, da nisam rešila da poslednjeg dana ne jurcam okolo pokušavajući da obiđem još neku znamenitost (jer sam imala vremena do predveče kad je trebalo da krenem na aerodrom), već da se negde „stacioniram“, bućnem i da je sve na jednom mestu.

Pogodilo se da su i moji AirBnB domaćini planirali da tamo provedu dan, pa smo se sedmogodišnja Leona i ja izbrčkale u plitkom bazenu. Kupili su i tradicionalni slatkiš „medeni prsten“ (honey rings), pošto još nisam stigla da ga probam. Obišla sam tamošnju plažu, provozala se čamcem po uvali, tapšala Popaju i Olivi koji su igrali naočigled razdragane dece, i napravila par baš lepih fotografija. Jeste u pitanju zabavni park (ulaznica je 16 evra za odrasle), ali nije na odmet doći, naročito s decom.

Ima još jedna zanimljiva plaža koju bi trebalo videti – i to jarko narandžastog peska. Doduše, ona je na ostrvu Gozo na severu. Ali, o tome vam pričam sledeći put, kad budemo obilazili Gozo. Reći ću vam i odakle su doneli pesak!

Sledeći: ŠTA VIDETI NA OSTRVU GOZO

Čitava SERIJA tekstova o Malti