Šta videti u Sevilji

Evo šta videti u Sevilji. Moje putovanje u Sevilju je bilo pomalo haotično u odnosu na Granadu i Kordobu, ali uz sve one sjajne znamenitosti koje svakako treba videti kada dođete u ovaj grad na jugu Španije. Sevilja ne zaostaje u pogledu zanimljivosti Andaluzije, a ako vam prvo padaju na pamet flamenko, Gvadalkivir, Kolumbo – potpuno ste u pravu!

SEVILJA ŠPANIJA

Istorija grada počinje sa iberijskim plemenima, odnosno sa Feničanima, Grcima i Kartaginjanima, koji su postavili osnove za razvoj trgovine. Oko 250. godine pre nove ere dolaze Rimljani, a Scipije Afrikanac 48. p.n.e. osniva grad Italiku. Tu su rođeni čuveni rimski imperatori Hadrijan i Trajan. Cezar je tadašnji grad Hispalis imenovao prestonicom rimske kolonije.

Početkom šestog veka, Sevilja ulazi u sastav kraljevstva Vizigota, da bi je 712. zauzeli Mavari dajući joj ime Isbilija. Hrišćani dolaze u 15. veku, a odavde kreću sve ekspedicije za Novi svet.

Šta videti u Sevilji

Uopšte me ne čudi činjenica da je naselje od početka prekookeanskih putovanja počelo vrtoglavo da raste i došlo do oko 150.000 stanovnika. Čim uđete u grad bude vam jasno da je veliki, i zato valjda i počne da dolazi do izražaja sva ona nonšalantnost po kojoj su Španci poznati. Da budem iskrena, iznenadila sam se kako je u Malagi, Granadi i Kordobi koje sam prethodno obišla, sve besprekorno funkcionisalo. I već sam pomislila da se jug Španije „definitivno razlikuje od ostatka zemlje“. A onda sam došla u Sevilju…

Imala sam ideju da za par dana iz Sevilje idem vozom do Kadiza, i to onim španskim brzim, pa sam pre nego što sam krenula u hotel, prvo otišla do železničke stanice Santa Husta da kupim kartu. A tamo… Šalteri i redovi!

Sačekam u redu na pultu za informacije desetak minuta, gospođa jedva zna nešto malo engleskog i samo mi pokaže da čekam za šaltere pored. Stanem u sledeći, i posle još 15 minuta mi druga gospođa pokaže na natpis iznad šaltera (mala vajda, ne govorim španski), i nekako shvatim da se tu prodaju karte samo za taj dan.

Tako pređem u treći red, ponovo sačekam desetak minuta, a onda me gospođa pita „da li imam broj“. Usput mi pokaže i gde da ga uzmem, a onda sam stajala ispred praznog šaltera, dok su se iznad smenjivali brojevi (ljudi koji su ih uzeli nisu bili tu), dok na kraju nije izašao i moj. No, konačno – objasnim da mi treba „karta u jednom smeru do Kadiza, za tri dana“.

Platim karticom i sednem na klupicu ispred da sve to spakujem, kad mi je stigla poruka iz banke i ispostavilo se da sam platila – dve karte?! Ponovo stanem u jedan red, pošalju me u drugi, pa u treći, a onda direktno odem kod prethodne gospođe: „Una persona, por favor, una!“ (Kad čovek od muke na kraju progovori i španski!) Te konačno, posle više od sat vremena (!), kupim famoznu kartu (jednu!).

Da li da pominjem da mi je trebalo još sat vremena do hotela, da su me španske bakice vukle za ruku iz jednog autobusa u drugi, iz najbolje namere da pomognu (i sve vreme pričajući na španskom, koji, da ponovim, ne govorim), da su me iz hotela poslali na trafiku za kartu za gradski prevoz za više vožnji, a onda se ispostavilo da treba da idem u posebnu službu gde sam čekala 40 minuta… U Sevilju sam stigla u 11 ujutru, a u obilazak krenula tek posle četiri popodne!

KATEDRALA I ĐIRALDA

Seviljska katedrala je najveća gotska građevina ovog tipa u svetu i na listi je svetske baštine UNESCO-a. Građena je čitav vek, od 1401. do 1506. na mestu nekadašnje velike džamije. Centralni deo je visok 42 metra, a katedrala zauzima 11.520 kvadrata. Veliku kapelu čini oltar sa 45 scena iz Isusovog života.

Od stare džamije ostali su samo „Kapija oprosta“ (Peurta del Perdon), „Dvorište pomorandži“ i Điralda, zvonik koji je nekada bio minaret. Izgrađen je 1195, posle 12 godina rada, i visok je 103 metra.

Čim sam uspela da pođem u razgledanje na ovom svom putovanju u Sevilju, požurila sam u Katedralu. Ne samo da kažu da je jedna od najvećih gotskih katedrala u svetu, nego vas zagolica da vidite šta su to hrišćani napravili kada su rešili da podignu velelepnu građevinu koja će zaseniti ne samo džamiju koja je tu stajala, već i sva druga slična zdanja u svetu. (Svakako jedna od prvih stanica na listi „šta videti u Sevilji“.)

SAVET: Ulaz košta 9 evra, a audio-gajd još četiri. Ume da se dogodi da blagajna prestane da  prodaje karte sat vremena pre zatvaranja, nekada i ranije, pa dođite pre 16.30. (Katedrala je otvorena do 17.30).

Vrat vam se ušine od visine. Ma koliko je oltar „načičkan“ u tipično renesansnom stilu, čitava Katedrala ipak ostavlja utisak gotske jednostavnosti i „oštrine“. U centralnom delu ćete i sačekati red da se u ogledalu uslikate zajedno sa dekorativnim tavanicama.

SAVET: Dođite bar sat i po pre zatvaranja, jer ćete jedino tako moći da uzmete i audio-gajd čiji vodič traje 90 minuta.

Prvo sam otrčala da vidim grobnicu Kristofera Kolumba. Čuveni moreplovac iz Đenove umro je 1506, ubeđen da je pronašao put za Aziju. Kolumbov nadgrobni spomenik datira iz 1892, a nosači njegovog sanduka predstavljaju kraljevine Kastilju, Leon, Aragon i Navaru. (Uvek su me fascinirali moreplovci, tako sam i u Lisabonu žurila do manastira gde je sahranjen Vasko da Gama.)

Iz Katedrale možete da se popnete i na vrh Điralde. „Giralda“ na španskom znači „ona koja se okreće“, jer se na vrhu zvonika nalazi vetrokaz, statua koja predstavlja veru. Kažu da su često pravljene replike, naročito u Americi, a sećam se da sam jednu i sama videla na Kubi – El Điraldiljo u Havani.

Dok se penjem do 35. sprata, stazom sa nagibom bez stepeništa, prisećam se da sam počitala da se ova Điralda uzimala i kao model minaretima u Rabatu i Marakešu. Sami Mavari su hteli da ga sruše tokom najezde katolika, jer im je bilo nezamislivo da služi bilo kojoj drugoj veri osim islamu, ali je kralj Alfonso X zapretio „da će ih poseći ako pipnu samo jedan kamen“. Na vrhu je imao tri ili četiri kupole od bakra i polumesec, koji su odmah zamenjeni zvonima i krstom. U 16. veku je dobio i vetrokaz.

Kroz prozore usput svako malo zastanete da se divite prizoru napolju, a mnogima ovo dođe i kao dobar izgovor za pauzu, jer ako niste u formi, očekujte da ćete se dobrano zadihati.

Na vrhu vas tek raspameti pogled ne samo na Katedralu odozgo, već i na čitav grad. Ako se dogodi da ste ovde na pun sat, zapušite uši, jer će se jedno od teških zvona iznad zvonko oglasiti i isterati vam svaku misao iz glave.

Očekujte da ovde ima dosta turista, kao i u „Dvorištu pomorandži“, gde su se nekada Mavari pripremali za molitvu. I sada je tu fin hlad usred svog onog kamena, da udahnete vazduha i svežite se na česmi.

SAVET: Ne propustite da pri izlasku obratite pažnju na „Kapiju oprosta“, još jedan originalan deo iz nekadašnje mavarske građevine. (Kakav li je bio ostatak džamije, ako je ovakva bila jedna od kapija!)

ALKAZAR

Ova palata je izgrađena krajem 10. veka kao utvrđenje kordopskih vladara u Sevilji. Kroz vekove je dograđivana, a veliki deo se pripisuje kastiljanskom kralju Pedru Okrutnom iz 14. veka. On je angažovao najbolje mavarske arhitekte iz Kordobe i Granade da izgrade nove odaje u tada prestižnom stilu.

Moram da priznam da nisam očekivala da seviljska palata ovako izgleda. Kada dođete posle Granade i Kordobe, imate utisak da ništa više neće moći čak ni da priđe onome što ste videli u ova dva nestvarna grada. Bajkovite dvorane Alkazara u Sevilji su me, ipak, pokolebale.

SAVET: Alkazar je otvoren do 19.30, ali vam za obilazak treba dobra dva-tri sata. Ulaz košta 11,5 evra, a audio-gajd 6, mada karte možete da kupite i online preko sajta palate.

Kad prođete kroz „Dvoranu ambasadora“, zanemite od pogleda na raznobojne ornamente i reljefe na zidovima, virnete između šarmantnih stubova sa bajkovitim lukovima (koji podsećaju na Madinat al Zahru u Kordobi), a onda bacite pogled na tavanicu. Ovo bi se rečima teško opisalo.

Onda vas odmah pored dočeka „Dvorište devojaka“, i kao da ste se vratili u Alhambru u Granadi. Kitnjasti arapski lukovi koje pridržavaju stubovi, u dvorištu sa malim jezerom u kome se ogleda šarmantna građevina.

Kažu da je u Alkazaru Kolumbo potpisao ugovor sa kraljicom Izabelom, kao i da se na prvom spratu nalaze dvorane koje su koristili ona i kralj Ferdinand kada su u gradu. (Bile su zatvorene za posete kada sam ja bila tamo.) Alkazar je odličan vodič kroz stilove u arhitekturi, jer jednim korakom možete da pređete od Mavara ka Renesansi.

Kad izađete u prostrano dvorište bude vam jasno i zašto se Alkazar pojavio i u „Igri prestola“ kao Vodeni vrt Dorne. Bogato rastinje, zelenilo, palme i žbunovi, fontane, cveće i aromatično bilje. Oko Merkurovog jezera se tiskaju turisti. Ovde se u vreloj Sevilji malo ohladite uz povetarac sa površine vode ili sednete u hlad da se divite pesmi ptica.

SAVET: Sevilja spada među toplije gradove na jugu Španije, pa ponesite laku odeću. Krajem septembra je bila topla gotovo koliko i Kordoba (oko 34), i 10 stepeni toplija od Kadiza.

Iz Alkazara izlazite na kvart Santa Kruz i Muriljov park. Tih dana sam redovno prolazila kroz Muriljov park na putu ka stanici San Sebastian, gde staju autobusi, tramvaji i metro. Prijatna šetnja kroz guste krošnje, kao da niste u centru grada.

SAVET: Zaljubljenike slikarstva će obradovati činjenica da se u Muzeju likovnih umetnosti u Sevilji čuvaju dela čuvenog slikara iz 17. veka Bartolomea Esteban Murilja, koji je u ovom gradu i rođen.

PLAZA DE ESPANJA

Takozvani Trg Španije izgrađen je za potrebe Ibero-američke izložbe 1929, zajedno sa brojnim paviljonima u okolini. Kanal od 500 metara presecaju četiri mosta u sećanje na četiri kraljevstva – Kastilju, Aragon, Navaru i Leon, a trg ukupno zauzima površinu pet fudbalskih stadiona. Duž zidina postavljeno je 48 klupa i niša, koje predstavljaju španske provincije i ukrašene su scenama iz istorije šarenim keramičkim pločicama.

Podeljena su mišljenja po pitanju Španskog trga, neki kažu da je kičast, drugi su oduševljeni. Ja sam mu se radovala. I nisam se razočarala. Putovanje u Sevilju ne bi bilo isto bez posete ovom trgu.

Tražila sam nišu Kordobe, zastala da slikam flamenko plesačice, pela se na mostiće i terase da uhvatim što bolji pogled.

Ovde možete da kupite suvenire, najpre lepeze, da se divite pločicama u svim bojama. Možete da se provozate kočijom, ili čamcem po kanalu (pet evra po vožnji). Iznanadila sam se da se na prvom spratu građevine nalaze prostorije zvaničnih institucija Španije, raznih službi i agencija.

Dakle, ako se pitate šta videti u Sevilji, ovde ćete svakako doći.

REKA GVADALKIVIR

Ovo je druga po dužini reka u Španiji (657 km). Ide od planinskog venca Sierra de Cazorla, preko Kordobe i Sevilje, do zaliva Kadiz, gde se uliva u okean. Danas se plovi samo do Sevilje, mada je u rimsko doba ova reka bila presudna za trgovinu skroz do Kordobe.

Iz Sevilje su, tako, kretale i sve prekookeanske ekspedicije, jer se velikom rekom lako stizalo do okeana – ne samo Kolumbova 1492, već i Ferdinanda Magelana 1519.

Više o samoj reci ćete naći na sajtu Turističke organizacije Sevilje, ali ono što svakako treba da uradite jeste da prošetate njenom obalom. Jer, iz istorijskog centra ste čas posla pored reke. Tik uz obalu ćete videti kafiće sa pogledom na brodove i obalu preko puta, a iznad bruji živa ulica.

Na obali se nalazi Zlatna kula ili Torre del Oro. Izgrađena je 1220. kao deo mavarskih zidina koje su opasavale grad i ukupno imale 166 kula. Kasnije je korišćena kao magacin za robu koja je donošena iz Meksika i Perua. Priča se kako je ime dobila zato što je nekada čitava bila u zlatnim pločicama, ili zbog blaga koje je prenošeno u Španiju. Unutra se danas nalazi Pomorski muzej, a sa terase ćete uživati u lepom pogledu na grad.

Nedaleko odavde, baš pored Katedrale, nalazi se još jedna građevina na listi UNESCO – Glavna arhiva Indija. U ovoj zgradi iz 16. veka nalazi se više od 80 miliona stranica dokumenata i mapa o putovanjima u „Indije“.

S druge strane ulice od Zlatne kule ne možete da promašite belu građevinu sa žutim prozorima – poznatu arenu za borbe s bikovima Maestranza. Koride u Rondi i Sevilji su iznedrile ove borbe u 18. veku, i važe za najstarije u Španiji. Veruje se da će matador koji nastupi u Sevilji postati poznat. Borbe se ovde i dalje održavaju, uprkos sve većem otporu strane i domaće javnosti. Sezona počinje posle Uskrsa i traje do oktobra, te se godišnje održi oko 20 borbi.

SAVET: Turistički obilazak koride košta osam evra i moguć je samo uz vodiča, pa će vam na vratima zakazati kada da dođete. Ovde se kupuju i karte za borbe i koštaju od sedam do 70 evra u zavisnosti od mesta.

Duž obale, kao i na drugoj strani reke, naći ćete brojne restorane, taverne i mesta na kojima možete da rezervišete sto za večeru i flamenko šou.

Ako nastavite autobusom, doći ćete i u kraj grada koji se zove La Makarena, po statui posvećenoj devici Mariji, jednoj od najpoštovanijih među Seviljanima. Nju možete da vidite u crkvi Basilica de la Macarena, koja se jarkom žutom bojom izdvaja iz okruženja. (Da, i poznata pesma je potekla iz Sevilje, o devojci koja je nosila isto ime.)

Puno kuća je renovirano, mada i dalje možete da prođete uskim ulicama gde se fasade urušavaju. Kraj je poznat među umetnicima, te i po prostorima za performanse i radionice. Treba pomenuti i da se crkva nalazi tik pored takozvanih „Vrata Kordobe“ i „Vrata Makarene“, starih ulaza u četvrt, odnosno u nekadašnji arapski grad.

Mene je mapa odavde odvela kroz uličice do Plaza Alameda de Hercules, trga u trendi četvrti gde se obično dolazi na tapas, a ja sam tražila rimske stubove sa statuama Cezara i Herkula. Ovde se, kažu, nekada nalazio hram posvećen Marsu, rimskom bogu rata.

Posle još oko petnaestak minuta hoda stići ćete do još jedne znamenitosti koja će obeležiti vaše putovanje u Sevilju – Metropol Parasol, koji Španci zovu i Las Setas (pečurke). Sastoji se od šest ogromnih drvenih suncobrana koji su povezani i liče na vafle. Pod zemljom se nalazi Arheološki muzej, sa ostavštinama koje su pronađene kada se iskopavao planirani podzemni parking, u prizemlju su pijaca i restorani, na prvom spratu prolaz i hlad, a gore vidikovac sa pogledom od 360 stepeni.

ČETVRT SANTA KRUZ

Deo grada u koji turisti obično pohrle zbog autentične atmosfere, uskih kaldrmisanih ulica, restorana i tapas barova, umalo je bio srušen za potrebe izložbe 1929, jer je u planu bila široka, moderna avenija. Ranije se zvao Jevrejska četvrt, a većina ovdašnjih sinagoga pretvorena je u crkve. Nalazi se pored Alkazara i Muriljovog parka.

Ostavite bar jedno posle podne da ovuda prošetate i na miru jedete ili popijete kafu. Ušuškane uličice i dvorišta sa malim stolovima na kaldrmi izuzetno su šarmantni.

Nabasala sam i na kafić koji je prodavao domaće kolače „po receptima kaluđerica“. Čini mi se da se ovaj zvao „tocino de cielo“.

U kafiću sam kupila i „bukmark“ sa naslikanom plesačicom flamenka i matadora… Simpatično vam bude kad pomislite da su u ovdašnju koridu oko 1960. dolazili i holivudska glumica Rita Hejvort –  čiji je otac bio Seviljanac – i njen suprug Orson Vels, veliki zaljubljenik u borbe s bikovima. (U Rondi su mu podigli i spomenik!)

Sledeći: BRZIM VOZOM U KADIZ

Čitava serija tekstova o ANDALUZIJI