Ako idete u Andaluziju, ne propustite da skoknete na obalu Atlantskog okeana, „Kadiz Španija: Šta videti“ je putopis koji vam donosi upravo to – šta treba da znate i obiđete. Jedan od najstarijih gradova u zapadnoj Evropi, Kadiz je danas opušteno mesto opasano morem, sa uskim ulicama punim tapas barova i turista, svežim morskim plodovima i dugačkim plažama.
KADIZ ŠPANIJA
Kao jedan od najstarijih gradova zapadne Evrope, naselje postoji čitavih 3.000 godina. Kadiz (ili tadašnji Gadir), bio je napredna kolonija Feničana i Kartagine pre rimske invazije, jedan od najvažnijih trgovačkih centara i stanica za brodove koji su iz Mediterana plovili ka Altantiku. Nastavio je da se razvija za vreme Rimljana, koji su odavde išli rekom Gvadalkivir sve do Kordobe, da bi kasnije pretrpeo invaziju Mavara, pa hrišćana. Kada Sevilju zahvata kuga u 17. veku, centar plovidbe za Novi svet praktično se seli upravo ovde, što je prekretnica za grad.
Zemlju su u 19. veku napali Francuzi, te je parlament premešten u Kadiz, a ovde je ukinut feudalizam, potisnuta Inkvizicija i donet prvi Ustav Španije.
Kadiz Španija: Šta videti
U Kadiz sam došla brzim vozom iz Sevilje. Karta je neznatno skuplja od autobuske (košta 16,60), a imaćete prilike da se vozite 170 km na sat. (Voz, naime, ne može da razvije svoju „punu“ brzinu, jer usput staje na četiri stanice.) Prijatan ambijent, uz redove sedišta, ekranom sa osnovnim podacima puta, i kondukterom koji proverava karte.
SAVET: Ako dolazite iz Sevilje, gledajte da doputujete vozom, jer autobus vozi oko dva i po sata, a voz sat i po. Razlika u ceni karte je tek dva i po evra.
Na putu do Kadiza, za razliku od onih nepreglednih maslinjaka koje sam gledala po Andaluziji putujući iz jednog grada u drugi, prostirala su se ravna polja i obradive njive.
Prvobitni plan mi je bio da ovde ostanem da prespavam, ali su me prijatelji koji su ranije svratili u Kadiz, pokolebali, rekavši „da se vidi da je grad siromašniji od ostatka Andaluzije“, da „nema toliko toga da se vidi“. Ipak, bilo mi je žao što sam imala utisak da sam protrčala kroz grad, iako sam ovde u stvari provela čitav dan. Kad vidite svu onu arhitekturu i prisetite se gde ste se obreli, ne može da vam bude svejedno.
Naime, ovde su nekada dovoženi tovari kože i šećera iz Amerike. Sva plovila koja su imala tehničkih problema da nakon što su prevalila Atlantik, pređu i rečni tok do Sevilje, imala su dozvolu da se prvo usidre u Kadizu. Kada su velike količine robe počele da stižu na ogromnim brodovima, i sam grad je procvetao. Ovaj razvoj nije pomela ni kuga koja je harala Evropom polovinom 17. veka.
Lako je primetiti prostrane trgove i šarmantne fasade. Zato je najbolje da Kadiz pređete pešaka. Tako sam i ja krenula od stanice u centar.
SAVET: Ako se ne zadržavate u Kadizu, ostavite prtljag na autobuskoj stanici. Korišćenje tamošnjih kaseta („lokera“), košta tri evra za 24 sata, a ključ nosite sa sobom.
Prostor oko same stanice nije naročito zanimljiv, više deluje kao industrijska zona, ali čim malo ušetate u grad dočekaju vas fontane, zanimljiva arhitektura, dok vas svako malo zaplahne miris mora. Iznenadila sam se koliko je ljudi bilo na ulicama. Španci, kao i svi drugi narodi na Mediteranu, puno vremena provode napolju, te ni Kadiz nije izuzetak.
Ne možete da promašite trg na kome se nalazi Gradska skupština. Ispred su bile nanizane tezge sa domaćom radinošću, uz viseće plahte koje donesu predah od užarenog sunca. (U vreme moje posete, krajem septembra, bilo je oblačno, sparno i 26 stepeni – 10 manje nego u Sevilji.)
Ako nastavite dalje jednom od uskih, užurbanih ulica, izaći ćete na trg kojim dominira Katedrala, koju svakako treba uvrstiti u to kako obići Kadiz.
KATEDRALA
Izgrađeno 1720, ovo barokno zdanje je danas zaštitni znak Kadiza. Na vrhu je krasi kupola od pločica u zlatnoj boji. Otvorena je za posete, nema redova i ulaz košta šest evra.
Sam trg je pun bašta kafića i restorana, bučnih šetača, prodavaca, prijatelja koji razgovaraju uz tapas, ili uličnih svirača. Čak i uz ono oblačno nebo, ovaj deo grada je delovao više nego živo. Kao što se može i očekivati, ako ste bili bilo gde po Andaluziji, sa trga se odvajaju brojne uličice. Dok stojite ovde, međutim, imate utisak da potoci ljudi nadiru iz svih pravaca.
Fasada Katedrale je impresivna, uz glomazna vrata i zanimljivu dekoraciju. Baroknu unutrašnjost krasi i detalj da se iz centra pruža savršen eho. Probajte da nogom lupkate po podu ili udarite dlanom o dlan. No, vodite računa da ste ipak u crkvi, te da ne bi trebalo da pravite puno buke. Takođe, moguće je popeti se i na Torre del Reloj, kulu Katedrale odakle ćete napraviti fine fotografije.
Ipak, lepši pogled na Katedralu od onoga izbliza, imaćete sa keja. Dok šetate kroz uske ulice, nemate baš predstavu koliko ste blizu mora i sa jedne i sa druge strane. Kadiz Španija je zapravo poluostrvo koje zapljuskuju vode Atlantskog okeana (Mediteran zvanično počinje istočno od Gibraltara, koji je na ivici provincije Kadiz). Ali ako se zaputite iz centralne ulice na jednu ili drugu stranu, za desetak minuta ćete biti na obali.
Moj izbor je bilo šetalište Campo del Sur sa nanizanim zgradama pastelnih fasada, dok je dole pljuskala voda o visoki kej. Pokušavala sam da izbegnem da mi se na slikama vide žice i ograde, jer su neki radovi bili u toku, ali to nije mnogo narušilo prizor uživo. Već je počelo i da se razvedrava, pa su sve ove boje tek došle do izražaja.
Dok sam šetala duž keja, na kome su se nalazili i putokazi za plaže, setila sam se i da sam pročitala da je Kadiz poslužio za snimanje scena za jedan od filmova Džejms Bonda („Umri drugi dan“). Ovde je, naime, zanosna Hali Beri izašla iz mora, a čitav prostor je bio upriličen da predstavlja poznati kej Malekon u kubanskoj Havani.
Potrudite se da ne propustite još jedan sjajan pogled ne samo na Katedralu, već na čitav Kadiz, i obavezno posetite – Torre Tavira.
TORRE TAVIRA
Kadiz Španija je u 18. veku imao gotovo 160 kula širom grada, odakle se posmatralo more. One su svedoci trgovine i razvoja grada, a Torre Tavira je specifična po tome što se nalazi u samom centru i na najvišoj tački (45 metara iznad nivoa mora). Odavde su se teleskopom posmatrali brodovi koji su donosili robu iz Amerike, a danas turisti sa terase mogu da uživaju u pejzažu Kadiza u 360 stepeni, a na spratu niže se od 1994. nalazi i kamera opskura.
Kako je Kadiz Španija poznat po kulama osmatračnicama, svakako treba posetiti Torre Tavira. Možda kulu nećete naći iz prve, što nije neobično, jer se krećete kroz uske ulice, a oko vas su visoke fasade, pa vam pogled ne doseže daleko. Pride, više uživate u okolnom ambijentu, fotografišete simpatične prodavnice, ulaze, razne detalje. I, naravno, pazite da vas ne zakači neki od automobila.
SAVET: Kula radi od 10, pa nije loše da dođete ranije da se raspitate za raspored obilazaka, jer ture su na brojnim jezicima i uz vodiča. Ulaznica je šest evra.
Imala sam vremena do „bukiranog“ obilaska, a i tek je bilo podne, pa sam rešila da još malo prošetam po gradu. Planirala sam da prvo sve izobilazim, pa da kasnije tokom dana sednem da natenane probam neki od lokalnih specijaliteta od tune i onda se predveče uputim na stanicu. (Te noći je trebalo da spavam u jednom od popularnih „belih sela“ u brdima, u Arkos de la Fronteri.) Ovo mi je dalo mogućnost i da zavirim u prodavnice. (Nabasala sam na udobne sandale za manje od 15 evra, savršene za sate hodanja – a ja sam za desetak dana već prepešačila pola Andaluzije. Odmah sam ih nazula, dok su one koje sam skinula ostale u jednom od kontejnera u Kadizu.)
Pre samog doživljaja kamere opskure, imaćete dovoljno vremena da uživate u prelepom pogledu sa terase Torre Tavira. Tek odavde steknete utisak o položaju grada, odnosno o tome da ste okruženi morem gotovo sa svih strana. Krovovi zgrada obično su pretvoreni u simpatične terase sa pomalo rastinja i stolicama. Izdvajaju se po živopisnim bojama.
Kada vam se onako nanižu beličaste građevine, pa se nazire Katedrala ili zvonik neke druge crkve, možda plaža sa jedne strane ili most sa druge, imate utisak kao da gledate fotografije. Divite se panorami i uživate u finom povetarcu i mirisu mora.
Kamera opskura vam daje mogućnost da gledate grad i zumirate određene delove, i to u realnom vremenu. Prezentacija ne traje dugo, a može da se čuje i poneki zanimljiv podatak vezan za to kako obići Kadiz.
MERCADO ABASTOS
Glavna pijaca u Kadizu nalazi se u samom centru grada i zove se Mercado Central de Abastos. Otvorena je od 10 do 15 sati šest dana u nedelji (osim nedelje), sa tezgama punim voća i povrća, mesa i ribe.
Ovaj moj putopis o tome kako obići Kadiz ne bi bio potpun da nisam svratila i u Mercado. I sama Turistička organizacija Kadiza će vam preporučiti da ovo ne propustite. Jer, ne samo da se tezge šarene od svakakvog voća i povrća, već ćete ovde uživati i u raznovrsnosti sveže ribe i morskih plodova. Već mi je prolazilo kroz glavu kako bi bilo sjajno svratiti svako jutro na ovakvu pijacu i kupiti gambore ili školjke za ručak.
Obišla sam tezge u Mercadu još ujutru, slikala po nešto, i naravno da mi je upala u oči ogromna tuna. Kažu da je Kadiz poznat po ulovu tune i da lokalne domaćice i restorani umeju da je spreme na sto i jedan način. (Čak se na jednoj od obala grada nalazi i žičana statua tune.)
„Ovo mora da se proba popodne!“, pomislila sam, jer ma koliko da se obično radujem gamborima i škampima kad putujem u ovakva mesta, ipak bi bila greota ne probati tunu u Kadizu.
Oko Mercada ćete naći sijaset restorana i kafića, oko pijace, ali i unutar građevine, i ovde se dolazi kako ujutru na ćurose i kafu, tako i tokom dana na ribu. Savršeno mesto da pojedete nešto od onog svežeg ulova koje ste videli na tezgama.
I nakon što sam obišla sve po gradu što sam planirala, pazarila po nešto, čak našla i domaće tradicionalne kolače koji su me taman držali sitom do popodne, bilo je skoro četiri sata kad sam se uputila u Mercado. Nisam se mnogo iznenadila kada sam videla da su tezge maltene sasvim opustele i krenula u obilazak restorana u okolini. Međutim, oni su se redom zatvarali!
Hajde, pomislih, „da bacim pogled na one niše u okviru Mercada“ u kojima su se nalazile tezge sa visokim stolovima, nešto između redovnih i restorana brze hrane. Retki posetioci su još dovršavali jelo, ali su pojedine vitrine već bile sasvim oprane i caklile se. Pitam kod jednih za file tune, pošalju me kod drugih, oni kod trećih, a ovi tamo – više ne rade! Ne znam koliko sam puta u tih pola sata videla konobare kako mašu rukama, odmahuju glavom i ponavljaju: „No, no tuna, closed!“
Ovo nije prvi put (a ni poslednji) da me je radno vreme restorana sasvim zbunilo. Znala sam da ovde verovatno rade dvokratno, ali uvek se nađu i poneki koji služe tokom čitavog dana. Najčešće se po Andaluziji radi do oko četiri, pa ponovo uveče od sedam-osam. Ili samo do oko 17h. Ili samo uveče. Ili samo… kad im već bude zgodno. Tako da ubrzo dignete ruke od toga da razumete tipično radno vreme, sijeste i slično, i nadate se najboljem kada ogladnite. (Ovo pride ne važi samo za restorane ili prodavnice, već i za muzeje.)
Kad sam već pomislila da ću možda morati da se zadovoljim nekim lokalnim testom i izašla iz Mercada, videla sam baštu restorana koja je još bila puna ljudi. Utrčala sam, pitala da li još radi kuhinja i dok sam se sporazumela sa vlasnikom, ispostavilo se da zatvaraju, ali da mogu da mi spreme jelo koje su naručile dve novopridošle gospođe, pa da samo naprave još jednu porciju. I tako sam dobila „pescaito frito“, odnosno tanjir sa više fileta raznih vrsta pržene ribe i sardina, i čašu hladnog belog vina. Kud’ ćete više!
Imala sam taman toliko vremena da još jednom prošetam, da probam lokalni sladoled, škljocnem još puno puta na putu kroz centar. Razmišljam kako Kadiz jeste donekle drugačiji, jer zaista i izgleda kao prekookeanska luka sa kranovima, postrojenjima razbacanim okolo, dok na ulici češće mogu da se vide hipici nego „hipsteri“, ali da je sigurno šarmantan i uveče uz veštačka svetla i da bi bilo lepo napraviti krug oko čitavog poluostrva…
Uostalom, ovde se i sam Kristofer Kolumbo ukrcavao i iskrcavao tokom nekoliko svojih plovidaba do Amerike. I to pre čitavih šest vekova!
Sledeći: „BELO SELO“ ARCOS DE LA FRONTERA
Čitava serija tekstova o ANDALUZIJI
6 Odgovora
Pa, svaka tebi cast gde si sve stigla! Vidim da si se vozila i brzim vozom. Nama je ovde verovatno malo teze zamisliti tih 170 na sat, i to ne „u punoj brzini“. Mora da je dozivljaj! ????
Zaista jeste. Skroz je pristojna varijanta putovati tim vozom kroz provinciju. Kupovina karata za taj voz je već druga priča. 😀 (To možeš da pročitaš u prethodnom tekstu o Sevilji.)
Jao, hocu i ja u brzi voz, i na ribu, i da se penjem na tu Torre Tavira kulu, i da zalegnem na neku pescanu plazu! ???? Super su ti fotografije, kao i uvek. ❤
I meni je malo žao što nisam mogla više vremena da provedem na tim plažama, ali biće prilike. 🙂
Hvala puno!
Stekla sam utisak da Kadiz i nije toliko popularan u Andaluziji? Čudi me, očito je prijatan morski grad. Sviđaju mi se ove uske ulice i arhitektura. Ja ga ne bih propustila. ????
Nije da nije popularan, nego kad imaš jednu Granadu, Kordobu ili Sevilju u provinciji, a svi bi da vide što više za što kraće vreme, onda neki drugi gradovi prosto otpadnu. Da, i ja sam za to da se ne propušta, makar se obilazak sveo samo na dan ili dva.