Gde li je ta Luka grad u Italiji, pitate se vi. E, pa, ako vas put navede u severnije delove Italije i Toskanu, nemojte da propustite da obiđete i ovo mesto.
Ni ja nisam puno znala o Luki dok nisam otputovala, a onda sam prošetala zidinama iz 16. veka, videla kulu na kojoj rastu stabla hrasta-crnike, pa čudotvorno „Sveto lice“ u katedrali, i kuću u kojoj je rođen čuveni Đakomo Pučini. A tek kada sam zakoračila u uske uličice između toskanskih kuća sa zelenim šalonima…
Luka Italija mapa
O GRADU
Mesto gde se nalazi Luka prvo su naseljavali Etrurci, i to još u osmom veku pre nove ere. Stari Rimljani su ovu oblast proglasili svojom kolonijom u drugom veku p.n.e. a onda osnovali i grad. Tragove ondašnje istorije i danas možete da vidite.
Ipak, grad Luka u Italiji postaje još snažniji kada u srednjem veku nastupa kao samostalna republika, i to od 12. do 19. veka, u isto vreme kada su ovim prostorima prednjačile Mletačka Republika i Đenova. Poznat je kao „grad hiljadu i jedne crkve“ u kojem su dobrostojeće porodice imale palate sa visokim kulama.
Luka grad u Italiji
Luka, grad u Italiji, nalazi se između Pize i Firence, i vrlo ga je lako posetiti. Železnička stanica je u neposrednoj blizini starih zidina, a odatle već počinje vaš obilazak. (Od Pize ćete dovde stići za petnaestak minuta i par evra.)
Možda vam bude zanimljiv podatak da je grad Luka u Italiji bio poznat po trgovini svilom još od 11. veka i da je u ovom smislu čak bio i rival Vizantiji. Ili da je jedan od biskupa Luke postao i papa. Naime, čuvenu Katedralu Svetog Martina počeo je da gradi biskup Anselmo 1063. godine. On je kasnije postao papa Aleksandar II.
Luka, Šta videti
Katedrala Svetog Martina
Nije ova crkva značajna samo zato što je stara gotovo hiljadu godina, ni što joj je fasada urađena od tipičnog toskanskog mermera uz materijal i stubove starijih hramova iz okoline, već zato što se ovde nalazi izuzetno važna relikvija. Toliko bitna da su hodočasnici obavezno svraćali na putu ka Rimu.
U pitanju je takozvano „Sveto lice“ (Volto Santo) koje se, kažu, u osmom veku ovde pojavilo samo od sebe. Veruje se da ga je isklesao Nikodim koji se pominje u Novom zavetu, a koji je navodno pomogao da se sahrani Isus. On je, kažu, uradio čitavu skulpturu i zaspao, a onda su lice dovršili anđeli.
U crkvi se i danas nalazi Volto Santo, ali i lepo oslikana tavanica, te nekoliko slika velikih dimenzija umetnika iz srednjeg veka. Među njima i slika Dominika Girlandija, koji je bio učitelj slikanja čuvenom Mikelanđelu.
Trg Amfiteatra
Kad sam pročitala da je ovaj trg dizajniran još u vreme Rimljana i da se ovde nekada nalazila arena gde su se održavale i gladijatorske borbe, očekivala sam da vidim prostrani amfiteatar sa velikim gledalištem. Iako se trg i danas tako zove (Piazza dell’Anfiteatro), toga ovde više nema.
Zapravo, trg je zadržao izvorni kružni oblik i opasan je zidom, ali kada uđete kroz lučne prolaze, naći ćete se na prostranom platou oivičenom žutim kućama sa restoranima u podnožju. Sjajno mesto da se ruča ili popije „makijato“ u nekoj pauzi.
Stare zidine i Đuiniđi
Grad je opasan još u 16. veku. Ove zidine se smatraju najbolje očuvanim iz ovog perioda u Evropi. One i danas ograđuju stari grad a sada su pretvorene u pešačku stazu dugačku četiri kilometara. Ovuda možete da se prošetate ili provozate biciklom.
Obratite pažnju na toranj Đuiniđi, jedan od retkih koji je preostao u gradu. Naime, nekada je bila moda da dobrostojeće porodice u Luki uz svoje vile sagrade i kule. Ovu je podigla porodica Đuiniđi u 14. veku a danas se turisti dive hrastovima na samom vrhu (do koga može da se dođe stazom od 233 stepenika), kao i prelepom pogledu na grad odozgo.
Pučinijeva kuća
Kad izađete na mali trg gde se nalazi spomenik čuvenom italijanskom kompozitoru Đakomu Pučiniju, obratite pažnju na okolne kuće. Jer, upravo ona koja je pretvorena u muzej, jeste kuća u kojoj se veliki autor opera „Toska“ i „Madam Baterflaj“ rodio 1858. godine.
Luka ima još puno toga da ponudi. Ako imate vremena, obiđite i neku od velelepnih vila izvan grada, svratite do Crkve Svetog Mihajla, provozajte se biciklom kroz lavirint ulica i prolaza, a to je upravo ono što je mene osvojilo.
Samo zamislite sledeću sliku. Sednete na sladoled – pravi italijanski đelato, dok se oko vas nadvijaju kuće sa lepim šalonima, šetaju turisti, visi veš sa prozora, dovikuju se meštani kroz uzane uličice sa skupim radnjama… Kao scena nekog starog filma, zar ne!
Sledeći: KAKO DA OBIĐETE PIZU
Čitava serija PUTOPISA IZ ITALIJE
