Konačno je došao na red i tekst o tome šta videti u Veneciji, nakon što mi se ovo putovanje krčkalo više meseci u glavi. Zbog toga su valjda i znamenitosti Venecije počele da poprimaju još romantičnije obrise u mom sećanju – što je potpuno prirodno s obzirom na to da je i sam grad jedan nemogući poduhvat, sagrađen u naizgled nemogućim uslovima i uz nemoguću arhitekturu.
Venecija Italija
Venecija se nalazi na severoistoku Italije i glavni je grad italijanske provincije Veneto. Sagrađena je na čak 118 ostrva koje povezuje mreža kanala. Zato je poznata i kao „plutajući gad“. Pre par godina imala je tek oko 51.000 stanovnika u istorijskom delu grada, koji godišnje poseti po više od 20 miliona turista.
Venecija je dobila ime po narodu Veneto koji se ovde naselio oko 10. veka pre nove ere. Bila je prestonica prestižne Mletačke republike gotovo 1.000 godina i veliki pomorski i trgovački centar tokom srednjeg veka i renesanse. Ovde su dolazili svila, žito, začini i umetnička dela od 13. do 17. veka sa gotovo svih strana poznatog sveta. Godine 1797. je pala u ruke Napoleona a od 1866. postala deo Kraljevine Italije. Na listi je svetske baštine Uneska od 1987. godine.
Venecija istorija
Ovde je i u vreme antičkog Rima postojao grad, koji su u petom veku napali Vizigoti a onda i Huni i Lombardi. Prvi dužd je izabran krajem sedmog veka, da bi se grad između devetog i 12. naglo razvio. Na vrhuncu slave tokom 13. veka, Mletačka republika je imala 36.000 mornara i 3.300 brodova koji su dominirali trgovinom u čitavom Sredozemnom moru.
Slava je počela da opada nakon što su Otomani osvojili Konstantinopolj polovinom 1453. i otvaranjem pomorskog puta oko Afrike, što je bio poduhvat Vaska da Game pedesetak godina kasnije. Kuga prozvana „crnom smrću“ je u nekoliko navrata pogodila grad i usmrtila oko 200.000 stanovnika u 14, 16. i 17. veku.
View this post on Instagram
Danas se glavni problemi grada vezuju za klimatske promene, mogućnost većeg potapanja, kao i masovni turizam. Venecija je svake godine u nekoliko navrata poplavljena kada prirodno poraste nivo vode, i dok se ostatak sveta krsti dok gleda kako stanovnici gacaju u gumenim čizmama, lokalci su na ovo navikli.
Kako je sagrađena Venecija
Kad je pao Rim i krenula najezda „varvara“ od petog veka, stanovništvo je bežalo i naseljavalo obližnje močvare oko ostrva Torčelo, Jezolo i Malamoko. Pošto je u Veneciju moglo da se dođe samo vodenim putem, ona je delimično ostala izolovana. Stanovnici su počeli da postavljaju drvene stubove u peščanu podlogu i na njima gradili platforme i zgrade.
Samo za izgradnju temelja Crkve Santa Maria della Salute trebalo je više od 1,1 milion stubova koji su bili dugački četiri metra. Čitave dve godine je dovlačena građa iz današnje Slovenije, Hrvatske i Crne Gore za ove temelje. Drvo bi propalo na vazduhu zbog mikroorganizama, ali mu morska so daje maltene okamenjenu strukturu – a to su upravo temelji današnje Venecije.
Mostovi u Veneciji
Znate li da Venecija ima 438 mostova? Oni su svakako atrakcija i na spisku „šta videti u Veneciji“. Naravno da ih nećete videti sve, ali postoji nekoliko stvari koje treba da znate, kao i nekoliko mostova u Veneciji koje ne treba da propustite.
SAVET: Osposobite Google maps i krenite u šetnju. Sigurno ćete se izgubiti, ali ovo je najbolji način da vidite neke od preslatkih malih mostova u gradu, koji često nisu na prometnijim rutama. Ne paničite ako vam posle par sati sve već deluje slično, jer verovatno i jeste.
Na početku u Veneciji uopšte nije bilo mostova, a onda su počeli da se postavljaju drveni prelazi koje su održavali meštani. Oni su se kretali okolo na konjima. Ali, kako su kuće građene uz kanale (Rii) i čamci i gondole postali glavno prevozno sredstvo, tako su počeli da se pojavljuju i kameni mostovi. Bili su polukružni i dovoljno visoki da ispod može da prođe čamac. Od 19. veka niču i metalni, koje su uglavnom pravili Austrijanci tokom opsade grada.
Upravo zbog toga ćete videti najraznovrsnije mostove, kamene i metalne, male i velike, dekorisane i „obične“, čak i one koji idu ukoso. Jer, svi su se pravili naknadno, da bi omogućili stanarima uz ulice (calli) i kanale, da prelaze na drugu stranu.
S početka, mostovi u Veneciji nisu imali sigurnosne ograde i držače, i čak je postojao dnevni list koji je svakodnevno objavljivao imena stanovnika koji su upadali u more, to je bilo toliko česta pojava. Danas postoji još samo jedan takav, preko kanala San Feliče (Chiodo).
Mostovi u Veneciji nisu samo način da pređete na drugu stranu kanala ili dođete do kuće, već i mesta gde ćete napraviti pauzu, posmatrati vodu i prolaznike, odmoriti se na nekoliko minuta. Dakle, obavezno obiđite Rialto, Most uzdaha, Most Akademije, možda Most poprsja (Ponte de le Tette) gde je nekada bio kraj grada sa bordelima, ili Most pesnica (Ponte dei Pugni), na kome su se politički rivali u 16. veku izazivali na igre odmeravanja snaga. Pobednici bi bili oni koji bi ostali na nogama.
Šta videti u Veneciji za jedan dan
1. Most uzdaha Venecija
Most uzdaha ili Ponte dei Sospiri spaja zgrade preko malog kanala, i to Duždevu palatu i takozvani Novi zatvor. Napravljen je od belog krečnjaka i ima rešetke na prozorima. Onako polukružan i beo, deluje skroz romantično. Međutim, ne zove se zato Most uzdaha!
Kažu da su novi zatvorenici, kad bi im bila izrečena presuda, preko ovog mosta odvođeni u zatvor. Kroz male prozore bi pogledali napolje, u slobodu, još jednom – i uzdahnuli.
Ostala je i zanimljiva priča vezana za Kazanovu. Čuveni ljubavnik je izgleda pobegao iz zatvora kroz otvor na krovu i spustio se niz čaršav sprat niže. Kako su ga našli u zaključanoj prostoriji u civilnoj odeći, pomislili su da su čoveka slučajno zaključali, ne prepoznavši ga, i ispratili ga iz zgrade uz iskreno izvinjenje.
2. Trg Svetog Marka Venecija
Piazza San Marco je glavni trg u Veneciji gde se nalazi i puno zanimljivih znamenitosti. Potiče iz 12. veka i do njega dolazite direktno sa Glavnog kanala. Kada se ulazi na trg, primetićete dva stuba između kojih nijedan lokalac neće proći, jer donosi lošu sreću. Ovde su, naime, nekada ljudima odsecali glave.
Kada ušetate na trg, sa leve strane je Zvonik, sa desne Duždeva palata a odmah pored i Crkva Svetog Marka. Pravo ispred vas je Sat kula. Ako skrenete levo gde se nastavlja trg, primetićete i jedan od najstarijih kafića „Florian“ koji je otvoren 1720. godine. Šta je sve ovaj kafić video, kakve sve političke zaplete, venecijanske maske i koliko turista za ovih nekoliko vekova! Računajte da ćete ovde platiti „makiato“ nešto skuplje, ali bićete oduševljeni živopisnom unutrašnjošću prostora.
SAVET: Ne čudite se ako ima vode. Blaga plastična uzvišenja na trgu ne znače da su radovi u toku, već da možete tu da se popnete ako je voda malo dublja. Trg je najniža tačka u gradu, pa i prvi bude poplavljen. Ovde je, inače, zabranjeno hraniti galebove.
3. Crkva Svetog Marka Venecija
Ova crkva je izgrađena u prvoj polovini devetog veka kao produžetak Duždeve palate, odnosno kao duždeva privatna kapela. Da li znate da su Mlečani doneli telo Svetog Marka iz Aleksandrije i da se od tada čuva u ovom hramu? Sakrili su ga na brodu ispod tovara svinjetine. Crkva je vremenom više puta modifikovana, pa su joj dodavani gotski lukovi u 17. i 18. veku, skulpture i mozaici, te je ona danas remek-delo mešavine stilova.
Dakle, šta videti u Veneciji? Obratite pažnju na izuzetnu fasadu, kao i na 4.000 kvadratnih metara mozaika, od kojih mnogi potiču iz 13. veka, te 500 stubova iz trećeg veka. Značajna kolekcija persijskih tepiha i raznih relikvija nalazi se u okviru ovdašnjeg muzeja.
Ovde se svakog meseca okupe stotine hiljada posetilaca sa svih strana sveta. Ipak su se tu nekada postavljali i vladari Venecije.
SAVET: Ako dolazite na jedan dan, „šta videti u Veneciji“ može da uključi samo crkvu spolja. Čekanje u redu da uđete ume da traje satima, čak i ako imate kartu. Računajte da će vam trebati bar još par sati da unutra vidite sve što vas zanima. Karte je najbolje da kupite onlajn unapred, ali mogu da se uzmu i na licu mesta.
4. Toranj Svetog Marka Venecija
Sagrađen je u 12. veku i visok 99 metara. Na vrhu Campanile, kako ga zovu Italijani, nalazi se špic koji je nekada služio kao svetionik za brodove. Danas možete da se popnete do gore i imaćete priliku da vidite Veneciju iz druge perspektive. Toranj je zatvoren samo ukoliko je gusta magla ili jak vetar.
Kad se početkom 20. veka srušio, kažu da su galebovi, koji su zaštitni znak grada, svi odjednom poleteli i tako upozorili ljude, te niko nije povređen. (Doduše, u gradu ćete čuti i drugačije informacije o ovom nemilom događaju.) Zanimljivo je i da su se zatvorenici u srednjem veku ovde kažnjavali tako što su ih ostavljali na vrhu u kavezima, bilo da je toplo ili hladno.
SAVET: Da ponovim, nemojte prolaziti između dva stuba nadomak Zvonika, to ne rade ni stanovnici Venecije zbog malera. Baš tu su se nekada održavala pogubljenja.
5. Duždeva palata Venecija
Palazzo Ducale je takođe jedna od najpoznatijih atrakcija sa liste „šta videti u Veneciji“. I ovde se spremite na čekanje u redu, ali uvek možete da nađete „skip the line“ varijantu (pogledajte na ovom linku), koju nude mnoge lokalne agencije. Ovo remek-delo gotske arhitekture godišnje poseti po dva miliona turista, što je čini najposećenijom posle Crkve Svetog Marka.
Palata je građena u nekoliko navrata još od početka devetog veka i svaki put je postajala sve velelepnija. Ako uđete unutra, imaćete priliku i da vidite takozvano „duždevo skriveno blago“. U ovoj zgradi je bila smeštena vlast Mletačke republike sve do napada Napoleona.
6. Veliki kanal Venecija
Glavna saobraćajnica u Veneciji je Canal Grande u obliku obrnutog slova „S“. Iako je dugačak gotovo četiri kilometara, ovaj kanal ima samo četiri mosta. Obavezno se popnite na Most Akademije ili Rialto, jer se sa oba pruža mnogo lep pogled na Veliki kanal. Čak i kada je malo oblačno, prizor je uvek kao da je naslikan na platnu.
Ono u čemu ćete sigurno uživati, jesu prelepe fasade venecijanskih vila duž kanala. Ne samo da su u živim bojama, već su ukrašene specifičnim stubovima i prozorima, koji više podsećaju na neku Andaluziju, odnosno srednjovekovni orijent, nego na grad usred Evrope. To je još jedan od tragova razvijene trgovine, koja je cvetala kod Mlečana.
Duž kanala ima više od 170 vila, od kojih većina potiče između 13. i 18. veka. Neke od poznatih su Ca’ Foscari, Palazzi Barbaro, Ca’ Rezzonico, Ca’ d’Oro, Palazzo Dario, i mnoge druge. Većinom nemaju nikakav prilaz, osim ako se dođe sa vode. Uz Veliki kanal ćete takođe naći i jednu od najpoznatijih stavki sa spiska „šta videti u Veneciji“, koju je i veliki sprski pesnik opevao u svom opusu – Crkvu Santa Maria della Salute.
Prve subote u septembru se ovde održava Istorijska regata, takmičenje gondola duž kanala.
SAVET: Od Trga Svetog Marka do Crkve Santa Maria della Salute i nazad, možete da se prevezete za par evra u grupnoj gondoli, mada je svakako mnogo bolji osećaj da iznajmite jednu samo za sebe. Ova kratka vožnja samo prelazi preko kanala, dok će vas individualna vožnja provesti i kroz manje, živopisne kanale.
7. Sat kula Venecija
Trudite se da ne propustite da obiđete takozvanu Sat kulu u Veneciji, odnosno Torre dell’Orologio, koja je poznata i kao Mavarska sat kula i gleda na Trg Svetog Marka. Jer, ovo je malo čudo tehnike 15. veka. Sat pokazuje vreme, mesečeve mene i dominantni znak zodijaka. Priča se da je dužd kada je video kako je sat lep, oslepeo inžinjera da ne bi mogao da napravi još jedan takav. Zapravo, majstori koji su kreirali sat, ostali su ovde da žive sa svojim porodicama i održavaju ga.
Svakog sata dve bronzane figure udaraju u zvono. Iako su prvobitno napravljeni da budu džinovi, njihova tamna put dala im je nadimak Mavari. Na otvorenoj knjizi ispod Mavara, ponosno stoji krilati lav, zaštitni simbol Venecije. Sat je napravljen da bude visok, te i zaštićen od vode iz zaliva, ali vidljiv sa kanala. Ako planirate da ga posetite, trebalo bi unapred da se najavite i ići ćete uz specijalnog vodiča.
SAVET: Prođite kroz luk ispod Sat kule i prošetajte skroz do Rialto mosta. Ovo je odličan način da vidite uske ulice Venecije ispresecane malim kanalima.
8. Rialto most Venecija
Ovo je jedno od mesta sa spiska „šta videti u Veneciji“ koje i uživo izgleda kao na slikama. Rialto most je jedini kameni most preko Velikog kanala. Nalazi se u samom centru grada (spaja delove San Marko i San Polo), i poznat je kao arthitektonsko i inžinjersko čudo renesanse. Na stranu što sav deluje nežno i krhko, jer je beo i linije su mu oble, to jest, obiluje lukovima sa obe strane.
Na mestu današnjeg mosta, postojao je prelaz još u 12. veku, ali moderna varijanta datira s kraja 16, iako umnogome liči na drvenog prethodnika. Sa obe strane prolaza nalaze se prodavnice, kao što ćete naći i na Ponte Vecchio u Firenci. Mada su kada je građen, meštani prognozirali da nema šanse da opstane, Rialto ipak prokosi vremenu kao jedna od najpoznatijih atrakcija Venecije.
SAVET: Ovde ćete dobiti popust na vožnju gondolom ako dođete ranije ujutro, pre nego što navale horde turista. Umesto oko 100 evra za vožnju, tražiće vam oko 60 koje pride možete da podelite i sa nekoliko saputnika. Provozaće vas ispod mosta, ali se obavezno popnite i gore, jer vas čeka lep pogled na kanal. Nemojte da propustite da posetite i staru pijacu pored mosta.
9. Crkva Santa Maria della Salute
Ulaz u ovu poznatu crkvu je besplatan, ali ćete platiti ulaznicu ako želite da vidite sakristiju. Santa Maria della Salute znači Sveta Marija od zdravlja i svi je u gradu zovu jednostavno Salute. Ovo je rimokatolička crkva koja se nalazi na vrhu Punta della Dogana.
Kako je Veneciju 1630. pogodila kuga, vlasti su se zavetovale da će sagraditi crkvu i posvetiti je Gospi do zdravlja. Većina umetničkih predmeta unutra nosi neku simboliku vezanu za „crnu smrt“. Ipak, ova barokna građevina danas predstavlja prestiž arhitekture, elegantne bele fasade, koja može da se vidi sa vode ako dolazite u Veneciju preko Trga Svetog Marka ili sa Mosta Akademije. Unutra obratite pažnju na pločice na podu, glavni oltar, kao i Ticijanovu sliku „Silazak Svetog duha“.
SAVET: Prošetajte od Rialto mosta preko Mosta Akademije do crkve a nazad do Trga Svetog Marka idite gondolom. Znate li da su gondole po zakonu i dalje crne? To je bilo duždevo naređenje, da bi se sprečilo razmetanje, jer su bogati vlasnici svojevremeno počeli da ih ukrašavaju i zlatom.
10. Galerija Akademije Venecija
Ako vas zanima slikarstvo, odvojite vreme za Galeriju Akademije Iako se pored ovog muzeja najčešće samo prolazi da bi se došlo do Mosta Akademije odakle se pruža sjajan pogled na Veliki kanal i Crkvu Santa Maria della Salute, treba da znate da se ovde čuva čak 800 umetničkih slika koje datiraju iz period od 12. do 18. veka.
Ustanovljena je kao slikarska akademija u drugoj polovini 18. veka, ali danas ovde mogu da se vide umetnička dela koja sežu od vizantijske umetnosti do gotike i renesanse, i to velikih Venecijanaca koji su uticali na evropsko slikarstvo. Najbolje je da muzej posetite uz vodiča.
Naravno da ćete uraditi i ono što toliki milioni turista učine svake godine – popećete se na most i besomučno škljocati Veliki kanal, koji i sam odavde izgleda kao da je deo umetničke slike, bilo da je oblačno ili sunčano vreme.
11. Šta da probate
Naravno da u Veneciji možete da probate tipična italijanska jela, poput pica i pasti. Međutim, ako se zna da je svaka regija u Italiji, pa i svaki grad, poznata po određenom jelu ili zakusci i piću, onda je najlepše potražiti upravo ove specijalitete. Uzmite, na primer, cicchetti. Ovo je tipično predjelo u Veneciji, koje podseća na bruskete i španski tapas, i nije skupo (porcija je do oko tri evra).
Ako volite vino, svratite u posebne barove koji se zovu bacaro a gde će vam poslužiti ombru, što je istovremeno i senka i čaša vina u lokalnom dijalektu. Probaćete i tiramisu, risi e bisi ili lazanje sa mastilom sipe. Ono što sam ja tražila od jednog do drugog restorana, jeste bigoli in salsa, jer za ovo nikada ranije nisam čula a tipično je za Veneciju. Kao i drugu pastu, Venecijanci ovo jedu kao predjelo. Sos se pravi od inćuna.
SAVET: Ne morate da izbegavate „turistička“ mesta, ali se trudite da probate različite stvari u više lokala. Jer, nije isti „ukus“ tiramisua, na primer, ako ga probate u lokalnoj pekari ili u restoranu. Meni su kanole nekako uvek ukusnije kada ih uzmem u pasticcerii.
12. Venecija suveniri
Dok šetate kroz uske ulice Venecije, ošamutiće vas šarenilo iz suvenirnica. Ovde se prodaju tipični primerci, poput magneta u obliku gondola, ali naći ćete i ono što je tipično baš za Veneciju – maske za februarski festival, figurice od Murano stakla i čipku sa Burana. Ako vam treba nešto od domaće italijanske kože, svratite u radnje koje prodaju rukavice, novčanike i tašne.
SAVET: U lokalnim prodavnicama kožne galanterije, dobićete popust na više artikala, pa obavezno uđite sa ljudima sa kojima putujete i neka svako kupi ponešto. Velika ženska kožna tašna može, tako, da se kupi za manje od 50 evra, usred Venecije.
Ulaznica za grad
Sigurno ste čuli za ulaznicu za Veneciju ako putujete samo na jedan dan. Ona je važila od aprila do jula 2024. određenim danima (uglavnom vikendom), koštala je pet evra i bila eksperimentalnog karaktera. Kažu da grad svake godine poseti bar 20 miliona turista, od kojih su mnogi tu samo u toku dana i ne ostaju da noće, te su vlasti odlučile da posetu naplaćuju svakom posetiocu iznad 14 godina koji ulazi u grad između 8.30 ujutro i četiri popodne. (Ovo se ne odnosi na stanovnike, turiste u hotelima, studente, rođake i slično.) Venecija zapravo pokušava da pronađe način da izađe na kraj sa masovnim turizmom, te je moguće da će ponovo aktivirati ulaznicu za grad.
Evo šta treba da uradite ukoliko se to opet desi. Treba da se ulogujete preko zvaničnog sajta i tu platite kartu unapred. Dobićete QR kod koji vam omogućava da boravite u istorijskom centru Venecije i pokažete ga pri eventualnoj proveri.
Biće vam jasno zašto je uvedena ova ulaznica kada ušetate na Trg Svetog Marka i vidite kolike su gužve. Maltene je nemoguće napraviti dobru fotografiju a da vam u objektiv ne upadne i – stotine turista.
Ako dolazite samo na jedan dan, možda biste radije da vas neko povede u obilazak, što je praktična odluka, jer ćete manje vremena provesti na lutanje. Kliknite ovde ako biste da se provozate gondolom uz vodiča. Ovo je odličan način da upoznate Veneciju sa kanala, jer će vam pokazati pored kojih poznatih vila prolazite a koje drugačije ne biste mogli ni da vidite izbliza. Ako biste da vas neko provede kroz Duždevu palatu i Crkvu Svetog Marka (ovo je za one koji dolaze više puta ili ostaju više dana, jer traje oko tri sata), kliknite na ovaj link. Tura je malo skuplja, ali vredi svake pare, jer ćete se zavući u skrivene kutke nekadašnje Mletačke republike.
Ispod su vam i predlozi za upoznavanje grada uz audio vodiče, što je još jedna izuzetno praktična varijanta.
Birajte da li biste radije da vidite Veneciju kroz romantične legende ili hranu i piće. (Kliknite na link, skinite aplikaciju na mobilni telefon, izaberite turu i spremni ste!)
Na sajtu Trip.com možete lako da nađete let, ako dolazite iz nekog od gradova Evrope, hotele i transfere, ali i romantičnu vožnju gondolom uz violinu i šampanjac (kliknite ovde). Imajte na umu i da imate pravo na odštetu ako vam avion kasni ili je let otkazan. U nekim slučajevima, odšteta ide i do 600 evra po putniku. Obavezno se obavestite (kliknite ovde) o tome šta su vam opcije u ovim slučajevima.
Venecija smeštaj
Ako idete preko domaćih agencija u Veneciju, velike su šanse da će vas smestiti u neko okolno mesto. Osnovni razlog je, naravno, cena. Slično rade i inostrane agencije kada prodaju jeftinije aranžmane. (Zato tako puno ljudi i dolazi samo na jedan dan.) No, to može da bude vrlo praktično i ako putujete u svom aranžamanu.
Jer, preko Agore ili Bookinga je, recimo, lako pronaći smeštaj kakav vama odgovara, i to baš, na primer, u Lido de Jesolu (kliknite na link) gde vode i agencije. Ako biste radije da vidite koje su opcije baš u Veneciji, evo linka i za to. Ponekad se čovek iznenadi kada vidi da nije baš sav smeštaj preskup, naročito ako izaberete nešto što ne izlazi na kanale. Međutim, kad čovek dolazi u Veneciju, ponekad ga ponese i ono „jednom se živi“ raspoloženje, pa se smesti na par stotina metara od Trga Svetog Marka (u ovaj lepi hotel, na primer, sa sjajnim pogledom). Jedna je Venecija…
A vala, jednom se i živi!
Čitava serija PUTOPISA IZ ITALIJE
