Ovoga puta nam je tema Zakintos Grčka, jedno od grčkih jonskih ostrva koje sam slatko obišla uzduž i popreko. Ne tako veliko, sa belim liticama tipičnim za ostrva u Jonskom moru, uz sjajne poglede sa vidikovaca i boju mora koju nećete zaboraviti, ali i sa specifičnošću koja ga izdvaja među drugim mestima u Mediteranu (a nije olupina na plaži). Ovde se, naime, gnezdi naročita vrsta kornjača a da vidite jednu takvu ovako blizu kuće, zaista je izuzetno iskustvo.
Zakintos Grčka
Iako deluje malo, Zakintos Grčka je zapravo treće jonsko ostrvo po veličini sa 123 kilometara obale. Poznato i kao „Cvet Levanta“, ostrvo je bilo pod kontrolom Mletačke republike puna tri veka, kao i većina grčke jonske obale.
Zakintos Grčka je pomenuto u „Ilijadi“ i „Odiseji“ kao ostrvo čiji su prvi stanovnici bili sin kralja Arkadije Dardanosa, koji se zvao Zakintos, i njegovi ljudi. Kroz antičku istoriju osvajao ga je kralj Kefalonije, ali i Odisej sa Itake. Zakintos je učestvovao i u Trojanskom ratu, ali je i 108 udvarača sa ostrva pokušavalo da osvoji Odisejevu Penelopu.
Ostrvo je bilo u rukama Grka i Rimljana, zatim izbeglo upade Slovena, prešlo u ruke Vizantije i Mletaka a onda se pridružilo Uniji jonskih ostrva i konačno Grčkoj 1864. godine.
Zakintos Grčka Šta videti
Zakintos Grčka je „zahvalno“ ostrvo u smislu da imate šta da obiđete a opet možete da birate i gde biste da se kupate. Ako biste, kao ja, rentirali auto (ili išli svojim), bili biste u prilici da se zaustavite u svakoj uvali do koje uopšte može da se dođe kolima. Poneke, doduše, mogu da se vide samo sa mora. Ujutro, dok još nije mnogo vruće, obiđete neku znamenitost a posle toga se čitav dan izležavate na najbližoj plaži.
View this post on Instagram
Plave pećine (Blue Caves)
Plave pećine su jedna od glavnih turističkih atrakcija na Zakintosu (a imate ih i na Paksosu i Antipaksosu pod istim imenom). Naći ćete ih na samom severozapadu ispod Kejp Skinarija (one se i zovu „Plavim pećinama“), i jugoistoku kod mesta Keri. I jedne i druge možete da vidite samo sa broda, ali je lako „bukirati“ kratak izlet sa raznih mesta na ostrvu.
SAVET: Ako ne uplatite krstarenje iz glavnog grada do Plavih pećina na severu, možete i iz malog mesta Sveti Nikola (Agios Nikolaos) na zapadnoj obali. Za Keri pećine je najlakše krenuti na krstarenje baš iz Kerija. Ture su svakodnevne i obično obećavaju i da ćete videti kornjače usput (što može i ne mora da se desi).
Što se tiče Plavih pećina, meni je mnogo lep doživljaj bio i da odem autom do takozvanog Skinari vidikovca (Svetionik Skinari je nešto drugo i severnije odatle). Tu će vas dočekati pravi morski ambijent sa terasom na visokim liticama, sjajnim pogledom i stepenicama skroz do mora, tako da se možete i okupati.
Kada su u pitanju pećine u Keriju, tu imate nekoliko „hajlajtova“. Brodom vas provedu i kroz lučni prolaz u stenama, prilazite blizu svih onih šupljina i pećinica u belim liticama, u neku se i uvučete (naročito ako idete manjim čamcima), sve isto kao i u Plavim pećinama na severu. Obratite pažnju na Kejp Marathia i usku plažu svu od belih oblutaka gde ćete moći da skočite sa broda i doplivate do plićaka. Toliko bele litice vas zaslepe i daju neverovatnu boju moru. To upravo i jeste fascinantno na ovim izletima: boja mora koja je ponegde tirkizna a negde intenzivno teget-plava.
Ostrvo Marathonisi
Ovo je još jedna prava letnja lokacija do koje ćete doći brodom ili svojim čamcem (koji može da se iznajmi bez bilo kakve dozvole). Najbliže je doći iz Kerija a zapravo je i najjednostavnije „bukirati“ izlet do pećina i da vidite kornjače, što podrazumeva i posetu Marathonisiju. Kareta-kareta kornjače su najpoznatija atrakcija Zakintosa, odmah iza Navagio plaže (o njoj više u odeljku o plažama).
Kornjače najviše dolaze u uvalu Laganas i na Gerakas plažu, odnosno u Nacionalni pomorski park (u koji spada i Marathonisi), gde ležu jaja od aprila do avgusta, jer je ovde topla voda u plićaku i pesak je toliko sitan da je puderast. Tokom godine plivaju duž čitave obale Zakintosa, pa može da se desi da ih vidite i dok ronite ili plivate, ali podalje od gužvi. Mi smo jednu videli dok smo šetali u blizini male marine gde nije bilo puno buke, čamaca i ljudi. Plivala je lagano, izlazila na površinu da udahne vazduh, i verovatno vrebala neku već „užinicu“ pod vodom.
Može da se desi da platite izlet brodom, odete i do Marathonisija i ne vidite kornjače. Ali, nemojte da ste na kraj srca. Imajte na umu da se ova vrsta kornjača razmnožava samo u Mediteranu i okeanima. Ženka kopa rupu u koju ostavlja jaja, od kojih se 60 odsto izlegne u roku od oko 50 dana. Uz sve više ljudi i sve masovniji turizam, i obeležena legla na plažama postaju ugrožena a na Marathonisiju bude po 1.300 gnezda. Turisti se kupaju tik uz konopac koji gnezda odvaja od peškira i kofica za plažu.
Glavni grad Zante
Glavni grad Zakintos poznat je i kao Zante. Nije veliki i lako ga je preprešačiti, ali usput obiđite neke od znamenitosti. Današnji izgled prestonice, pa i čitavog ostrva (osim ponekog sela, o čemu će biti reči niže u tekstu), datira iz godina nakon jakog zemljotresa 1953. koji je mnoge delove Zakintosa i Kefalonije sravnio sa zemljom. Zante je bio toliko razrušen – samo su dve zgrade opstale u prestonici – da su mnogi Grci zauvek emigrirali u Kanadu, Australiju i Ameriku.
Prestonica je šarmantna sa uskim ulicama, šarolikim prodavnicama suvenira, i terasama taverni na sve strane. Ima simpatičnih kafića i preslatkih fasada. Odakle god da krenete, izaći ćete na Trg Solomos, širok prostor sa jedne strane opasan morem a sa drugih Vizantijskim muzejom gde ćete naći freske stare nekoliko vekova, Gradskom kućom, i Crkvom Svetog Nikole iz 17. veka, jedinom zgradom venecijanskog stila koja je preživela zemljotres. Nedaleko odavde je i Trg Svetog Marka, gde su se u vreme Mletaka okupljali plemići i razgovarali o politici i trgovini.
Najveća crkva u gradu i najpoznatija znamenitost jeste Crkva Svetog Dionisija. Izgrađena je 1948. i preživela zemljotres pet godina kasnije. Njen zvonik u blizini luke ćete videti iz gotovo svih delova grada. Unutrašnjost je ukrašena brojnim freskama i živim bojama. Sveti Dionisije, čije se mošti čuvaju u crkvi, rođen je na Zakintosu u 16. veku i danas je zaštitnik ostrva.
SAVET: Sveće možete da kupite i zapalite u crkvi a onda prošetajte gradom, pazarite Mantolato na obližnjim tezgama i probajte grčki đevrek.
Bohali
Ako želite da vidite kako Zante izgleda odozgo, popnite se na brdo Bohali. Pojedine ulice su u ovom kraju toliko uske da ne mogu da se mimoiđu dva mala automobila, ali se zato vozite duž linije zgrada pastelnih boja. Na Bohali se, kažu, dolazi uveče, tu su barovi gde ćete sesti na piće kada malo mine vrelina a pošto smo mi došli tokom dana da vidimo ostatke venecijanskog zamka, uživali smo u pogledu i preukusnim kolačima. (Više o tome šta da probate na Zakintosu na kraju teksta.)
Venecijanci su ovde namerno izgradili zamak u 15. veku, daleko od obale i na brdu odakle se dobro videlo more. Danas mogu da se vide ostaci zidina iz 17. veka a nakon što je zamak vekovima bio na udaru napadača i zemljotresa.
SAVET: Obratite pažnju na uklesanog krilatog lava Venecije na spoljnim zidinama zamka.
Selo Loucha
Ako vas zanima kako je Zakintos Grčka izgledao pre zemljotresa 1953, najbolje je da se uputite u selo Loucha. Ono je jedino ostalo netaknuto tokom razarajućeg potresa i danas je istovremeno i naselje i spomenik nekim ranijim vremenima. Prošetajte kaldrmisanom ulicom do simpatične crkve. Uz tipično sredozemno cveće, kameni zidovi dolaze do izražaja a pogled liči i na Toskanu zbog čempresa.
Na ostrvu možete da vidite još par sela, koja bi mogla da budu interesantna a nalaze se na putu do atrakcija koje ćete svakako obilaziti. Svratite, na primer, do Volimesa nedaleko od Navagio plaže na severu i vidite Hram Svetog Spiridona, ili Kiliomenos u blizini Litakije na jugu. Meni je Loucha ostala u sećanju i zbog restorana sa lepim pogledom na selo, gde sam jela odličan Saganaki (prženi sir), uz Grčku salatu i hleb zaliven maslinovim uljem, mljac!
Manastir Anafonitria
Ovaj manastir nalazi se na samo tri kilometara od Navagio plaže i kažu da se ovde zamonašio Sveti Dionisije, zaštitnik ostrva. Na ulazu će vas dočekati srednjovekovna kula iz 15. veka, kada je prvobitni manastir izgrađen, dok je ime dobio po čudotvornoj ikoni Device Anafonitrije koja se nalazi unutra. Za ovu ikonu kola priča da se čudom našla na obali nakon što je potonuo brod iz Konstatinopolja koji ju je prevozio pre mnogo vekova.
SAVET: Manastir bi trebalo da je otvoren od devet ujutro, ali može da se desi da je zaključan. Ako imate vremena, prošetajte okolo, sedite na kafu u obližnju tavernu i pitajte za ulaz. Moguće je da će se pojaviti i sveštenik da vam otvori.
Nemojte da propustite da prošetate i iza crkve, jer ćete tamo naći stare stubove koji vas podsećaju na neka ranija vremena. I tada je ovo bio elegantan manastirski kompleks uz bujno rastinje u dvorištu, brojne mačke i čudesne priče.
Myzithres vidikovac
Vidikovac Myzitres nalazi se na jugozapadu ostrva, nedaleko od Kerija. Put vijuga uzbrdo, dok ne dođe do parkinga, odakle ćete nastaviti pešaka još desetak minuta. Sa ivice litice pogled se pruža dole na strmu stenu u moru koju spaja usko parče belog peska sa obalom. Ovo je za mene bio jedan od najlepših pogleda kada je u pitanju Zakintos Grčka.
SAVET: Idite do vidikovca a onda možete i na večeru u obližnji restoran koji ima terasu sa lepim pogledom na litice. Ali, iako odozdo nije baš jasno da li ima još nečega iza tog restorana, možete da nastavite putem uzbrdo i stignete do još jednog kafića.
U poslednji kafić na putu se dolazi zbog zalaska sunca. Platićete parking ili piće i onda možete da šetate proplankom, sednete na klupicu ili kamen i divite se prizoru. Jer, sunce ovde izgleda kao da – uranja u more!
Zakintos plaže
Kao i druga jonska ostrva (pogledajte, na primer, tekst „Šta videti na Krfu“), i Zakintos Grčka nudi najrazličitije plaže za svačiji ukus. Ako biste šljunak i stene na severu, onda ćete videti i neke od najlepših boja kristalno čistog mora, dok vas sitan pesak na jugu vodi u tople plićake. U tekstu ću nabrojati plaže onako kako sam ih i sama obilazila i kako ih je najlakše poređati, u zavisnosti od toga na kojoj obali se nalaze.
(zapadna obala, sa severa ka jugu)
Navagio plaža
Verovatno najpoznatija atrakcija i plaža Zakintosa je Navagio, plaža sa olupinom broda („navagio“ na grčkom). Zbog manjih potresa i moguće erozije, zatvarana je za turiste nekoliko puta poslednjih godina, te i dva leta uzastopce 2023. i 2024. Iako možda nećete moći da se ovde okupate, brodom će vas dovesti skoro do obale da možete da vidite olupinu izbliza.
Ne treba da propustite da odete i do vidikovaca iznad, sa kojih se pruža najpoznatiji pogled na Navagio.
SAVET: Ovo morate da uradite odvojeno od krstarenja. Ja sam kolima otišla do vidikovca na severu, pa se spustila u Porto Vromi na zapadnoj obali, odakle je kretala turistička tura koja je brodom išla i do Navagio plaže. Izleti mogu da se „bukiraju“ online.
Kako doći do vidikovaca? Autom je to vrlo lako. Nađete lokaciju na Google mapi za vidikovac a onda odatle prošetajete još par minuta duž litice desno, odakle vas čeka još lepši pogled u prirodnom okruženju i bez „zvaničnog“ vidikovca.
SAVET: Dođite ranije, jer ako čekate podne, na zvaničnom vidikovcu će biti red čitavog dana. To je mala platforma na kojoj ne može da stane mnogo ljudi, pa se čeka u redu. Drugi je više prirodna stena sa lepim pogledom. Obujte nešto udobno što se ne kliza.
Zanimljiva je i priča o brodu. Ima različitih verzija, pa ćete čuti da je brod zapravo krijumčario cigarete i bežao od grčke policije, te se tako nasukao usled lošeg vremena na plažu koja se zvala Sveti Đorđe. Od te 1980. zove se Navagio. U jednoj verziji ćete čuti i da ju je zapravo proslavio lokalni novinar. Putovao je ostrvom, video da ljudi kod kojih je odseo imaju boksove cigareta a onda su mu pokazali nasukani brod odakle su ih izvadili. Novinar je slikao olupinu odozgo i tako je ova plaža postala poznata širom sveta.
Bela plaža
Ovo je plaža do koje možete da dođete samo brodom i nalazi se malo niže (južnije) od Navagio na zapadnoj obali. Ne tako široko parče peska blještavo bele boje smestilo se podno visokih litica a more će vas ovde častiti prelepim nijansama plave boje. Ako idete na kratko krstarenje, ovde će vas ostaviti na pola sata da se okupate. Turisti često ostavljaju i poređane kamenčiće u znak sećanja na njihovu posetu, poneki zamisle i želju. U svakom slučaju, ne propustite da se ovde iskupate.
Porto Vromni
Porto Vromni je više mala uvala nego plaža, do koje vijuga put sa uzvišenja. Kad god se spuštate ka obali na zapadoj strani, jer je ovde takav teren, sve su brda i litice, uvek vam se more ukazuje u svoj svojoj širini. Krivudate uskim putem i jedva čekate da stignete. Tako dolazite i u Porto Vromni, gde imate jedan kafić i gde pristaju brodići za turističke izlete. Imate i malu peščanu uvalu odakle može fino da se uđe u vodu.
Na ulazu u uvalu, more je isklesalo i ono što će vam pokazati kao lice Posejdona u zidu litice.
Porto Steniti
Ovde takođe dolazite sa mora, jer je put iz sela Maries prilično krivudav i dug. Ne vredi toliko truda, ukoliko se niste baš namerili da vidite i taj uzak usek u steni kroz koji možete da doplivate do malešne obale. U Porto Stenitiju je priroda napravila klisuru, more verovatno zapljuskuje i dubi litice kad je nemirno. Zato vi možete da zaplivate kroz usek jedva nekoliko metara širok, koji vijuga i izlazi na majušnu plažu od par metara širine, ušuškanu u senci krošnji i visokih stena. Moram da priznam da je lep doživljaj kada preplivate kroz kanjon do peska i ovo će biti prava poslastica za ljubitelje ronjenja.
Ako nastavite ka jugu, imate još nekoliko mesta za kupanje do kojih možete da dođete kada skrenete sa glavnog puta. Ako volite stene i litice, čitava zapadna obala je magična. Za one druge, ovo će biti gubljenje vremena, jer putići šaraju u nebrojene osmice da biste se spustili do obale. No, da pomenem da su zanimljivi Porto Limnionas, Porto Roxa i Plakaki, kao i par taverni sa lepim pogledom… I tako sve do vidikovca Myzithres.
(istočna obala, sa severa ka jugu)
Mikro Nisi
Istočna obala je malo „pitomija“ (za razliku od litica na zapadu, niz koje se strmoglavo spuštate). Ovde je teren ravniji a često put ide uz samu obalu, što je na drugoj strani ostrva sasvim nemoguće. Upravo zato je jednostavnije obići plaže i plažice a i one su češće, jer nema strmih stena koje naglo uranjaju u more.
Kad krenete od Plavih pećina (a na početku teksta ćete naći više o njima), prvo dolazite u mesto Sveti Nikola. (Postoji još jedan Sveti Nikola na jugu ostrva, tek da ih ne pobrkate.) Malo mesto uz obalu nije ništa naročito, ali tu možete da klopate, popijete kafu i „bukirate“ obilaske Plavih pećina brodom.
Iz Agios Nikolaosa stižete kolima za manje od 10 minuta do plaže Mikro Nisi. Ovo je, u stvari, stenoviti ulaz u more prelepe boje. Ako volite „snorkeling“, skakanje u vodu i sunčanje na stenama, ovo je plaža za vas. Imajte samo na umu da je veliki deo u vlasništvu vila i hotela, pa birajte gde ćete ući u vodu.
Makris Gialos
Sledeće kupalište ako nastavite da se krećete ka jugu, malo više liči na plažu. Zapravo, Markis Gialos je lepa uvala posuta šljunkom i izuzetno bistrom vodom. Iznajmljuju se ležaljke i imate prodavnicu i restoran u blizini. Ovde je kupanje pravo zadovoljstvo, naročito ako obilazite ostrvo ovako kako sam to ja činila, jer pravite pauze – ne samo za kafu ili „snek“, već za plivanje.
Sumporna plaža Xigia
O sumpornoj plaži nisam znala ništa. Videla sam na mapi da tu ima neko malo parče peska gde se dolazi kao u banjsko kupalište a bila je na samo pet minuta vožnje od Makris Gialosa tik ispod puta, te je bilo greota da se ne svrati. More deluje kao da je mutno, jer ispod površine izvire sumporna voda. Potapajte se u vodi u više navrata, jer sumpor je prirodni sastojak naših ćelija i ima ga puno u kolagenu i keratinu koje koristimo za kožu, nokte, kosu i kosti. Kažu da ova voda pomaže kod lečenja svega, od artritisa do akni, od metabolizma do depresije.
SAVET: Poskidajte nakit, jer se nama desilo da je srebro potpuno pocrnelo. Jedna ženica se požalila i da joj se sva farbana kosa – vratila u prirodnu boju.
Psarou plaža
Ovo nije naročito reprezentativna plaža, iako je peščana. U vreme kad sam svraćala bili su talasi i dosta morske trave na obali. Ono što je izvadilo stvar jeste simpatična taverna na obali sa lepim pogledom na more i odličnom klopom. Fino mesto za ručak, promene radi, a kupati se i ne morate.
Nalazi se samo desetak kilometara od Sumporne plaže, blizu mesta Alikes i Alikanas koja imaju „prave“ peščane plaže, dugačke i uz sve što vam treba. Ako nastavite uz obalu još oko 10 kilometara, stižete do plaže Krioneri, koja je možda najpopularnija jer je smeštena na samo dva kilometra od glavnog grada.
Plaže u glavnom gradu
Kao i svaki glavni grad na ostrvu koji ima razvijenu luku, ni ovde nećete naći „tipičnu“ plažu. Možete da odete na šljunkovitu obalu oko kilometar višlje (severno) od luke i Trga Solomos. Voda je čista, iako je možda šteta ostati ovde ako znate kakve vas sve plaže čekaju na ostrvu. Druga opcija je „plaža“ Argassi na oko četiri kilometara od Zantea ka jugu, ali ovde, u stvari, nema plaže. Možete da uđete u more, ali na mestima koja nisu zauzeli hoteli i ako vam ne smeta krupan šljunak.
Porto Zoro
Kada krenete južnije duž obale, doći ćete do onoga što mi je bio omiljeni deo na ostrvu Zakintos Grčka, bar kada je u pitanju vožnja. Idete sve vreme uz obalu i uživate u pogledu na more. Znak za Porto Zoro videćete na glavnom putu, tu ostavljate i auto, pa ćete se spustiti pešaka desetak minuta niz (i nazad uz) strmu ulicu. Ovde je nekada bio hotel i lepa je uvala, ali sada nema ničega (što radi). Ako volite „podivljale“ plaže sa možda malo morske trave na obali i bistrim morem, ovo može da bude sjajna opcija za dan daleko od svega – bukvalno.
Plaža Banana
Još oko kilometar dalje i stižete do Banana plaže. Sasvim suprotno od prethodne plaže, ovde imate širok i dugačak deo peska sa ležaljkama, suncobranima, restoranima, tuševima, parkingom. Plaža je popularna zbog sportova na vodi i sitnog peska, te je plitka voda od oko stotinak metara plićaka idealna za decu. Restorani su „udobni“, jedan ima i male „travnjake“ posute mekim jastucima, naći ćete sve od hrane što volite, ali je meni delovalo kao da se na ovoj plaži večito nešto gradi i dograđuje (virila je mašinerija na kraju plaže), i to pod upeklim suncem na dugačkom pesku bez ijednog drveta.
Agios Nikolaos (Vasilikos)
Mesto Sveti Nikola mi je bio odmah bilo simpatično. Auto ostavite u uličici koja izlazi na obalu a na samoj plaži se nalazi par restorana sa ležaljkama i suncobranima, mada imate i „slobodan“ deo ako biste radije da prostrete svoj peškir. Uvala je simpatična, kombinacija peska i šljunka, voda kristalno čista a na jednom kraju se vidi i preslatka bela crkvica. Ona nije naročita atrakcija, osim za slikanje u prelepom kontrastu prema nebu i moru, ali je popularna za venčanja.
SAVET: U Agios Nikolaos dođite na ceo dan. Iznajmite ležaljke, popijte kafu na plaži, probajte „suvlaki“ u restoranu, slikajte se kod crkvice, i kupajte se „za sve pare“.
Mavratzi plaža
Do ove plaže sam stigla slučajno. Ideja je bila da odem do Gerakasa od Svetog Nikole a onda sam videla da posle dva i po kilometra ima uvala, odnosno bar na plaži. Lako se stiže, sređen je parking, i sve izgleda pripada klubu na plaži, odnosno hotelu iznad. U to vreme je bila žurka na plaži, na koju me je pozvala tamnoputa devojka sa parkinga. A onda su na obali izronili debeli sunđeri na ležaljkama, kokteli na stočićima, „didžej“ u baru i glasna muzika – pravi beach party! Bilo je zanimljivo popiti piće i đuskati na pesku, na privatnoj žurci koju je očito pravio neko iz grupe turista koji su zajedno došli na more. (Svašta nađete dok ovako obilazite ostrvo.)
Gerakas
A sad malo ozbiljnije teme. Šalu na stranu, Gerakas nije samo plaža, već je značajni deo Nacionalnog pomorskog parka, gde se gnezde kornjače. Dugačka plaža od sitnog peska je idealna za polaganje jaja i ovde ćete videti ograđeni deo gde ne bi trebalo da gazite, ležite ili pustite decu da kopaju i prave zamak od peska. Parking je, prirodno, malo dalje, a turistima je zabranjen ulaz pola sata pre svitanja i sumraka. Od maja do oktobra na ovoj plaži se svakodnevno izlegu desetine malih kornjača.
Spustite peškir ili uzmite ležaljku i uživajte u prijatnom toplom plićaku i pogledu na suprotan, jugozapadni ćošak ostrva. Ovde ste na krajnjem jugoistoku i poslednjem delu gde možete uz more da dođete kolima, jer se ponovo uz južnu obalu prostire visoka litica kojom je zaštićen čitav prostor maltene do Kalamakija. (Preko brda ćete morati da pređete ako budete hteli na Dafni plažu, ali o tome malo niže.)
(južna obala)
Keri plaža
Keri je malo mesto na jugozapadu ostrva. Ima malu marinu, odakle možete da pođete u brodski izlet i obilazak morskih pećina, nekoliko restorana, supermarket, kafiće, plažu i tuševe. Mirno naselje nije naročito popularno zbog plaže koja je šljunkovita a ima i prirodnog hlada od rastinja, ali je simpatično.
SAVET: Ne propustite da sednete na ručak (ili bar čorbu i grčku salatu) u restoran na putu za Keri. Odavde je mnogo lep pogled na uvalu u kojoj se nalazi naselje, kao i na ostrvo Marathonisi. Iznad naselja je i simpatično staro selo u brdima.
Agios Sostis, Cameo
Od Kerija do Camea stižete za manje od pola sata preko Lithakie. Cameo je još jedna simpatična uvala, zapravo ostrvce sa uvalom (kombinacija peska i šljunka), ali ovoga puta vrlo popularna u smislu da je „a must-see“ za turiste. Platićete ulaz (koštalo je pet evra kada sam ja bila i dobijete fotografiju), a onda se spustiti kroz gusto rastinje preko stene u moru, da biste izašli na drugu stranu gde je mala plaža. Tu su poređani stolovi restorana, parče gde možete da se okupate a iznad vas je razvučen kanap sa koga lelujaju bele plahte.
View this post on Instagram
Mesto je popularno za venčanja i romantične prilike svake vrste. Ume da bude gužva, jer je prostor baš mali, ali je simpatično sve zajedno – da pređete mostić da biste došli do stene, pa je čitavu pređete stepeništem do mora.
Laganas
Laganas je u neposrednoj blizini Agios Sostisa i jedno je od najpopularnijih mesta na ostrvu. Ovde će vas često povesti i domaće agencije, jer je smeštaj malo jeftiniji. Naselje je poznato po dugačkoj peščanoj plaži i živom noćnom životu. Odavde se lepo vidi i kada sleću avioni na Zakintos Grčka, jer je aerodrom blizu. To je, što se mene tiče, jedina prednost, jer vam je kratka vožnja kada doletite. Jeste pesak mek, ali je mesto prilično bezlično – uličice sa restoranima, barovima i prodavnicama sa obe strane, sve je ravno i meni nekako „ne liči“ na Zakintos, ako ima smisla tako nešto reći. Ali, ukusi su različiti.
Kalamaki
U nastavku plaže u Laganasu, nalazi se i Kalamaki. Navigacija me je prvo odvela u neki deo odakle sam se spuštala pešaka niz prašnjavi put, da bih na kraju shvatila da tuda nikako ne mogu da se spustim do plaže, ali je bar bio lep pogled. No, s neke druge strane je bilo moguće prići kolima i izaći na lepu peščanu plažu uz stene sa obe strane širokog zaliva. Hotel na obali ima terasu i tu možete da uzmete ležaljke ili samo da ručate i popijete kafu. Simpatično mesto za predah i kratko kupanje.
Dafni
Peščana plaža nedaleko od Gerakasa do koje možete da dođete samo putem preko planine, jeste Dafni na koju sam se vratila par puta i tu provela i poslednji dan na Zakintosu. Fino parče peska sa nekoliko restorana koji nude parking i ležaljke. Jeste da je put malo strm, uzak i prašnjav (prvo se penjete kroz maslinjake a onda silazite dok se bela sitna prašina podiže sa svih strana), ali vredi svakog kilometra (samo dva i po od glavnog puta).
Dođete ujutro, popijete kafu na plaži, kupate se, ležite u hladu, čitate knjigu, onda uzmete doradu za ručak uz domaće belo vino (oni vam donesu i vruć domaći hleb dok čekate klopu), i ostatak dana dremate uz zvuke talasa u pozadini… (Ah, to more.)
SAVET: Imate dva putokaza na glavnom putu jugoistočne obale. Pamtite da treba da skrenete desno neposredno posle odvajanja levo za Porto Zoro kada dolazite iz pravca Zantea. Zašto? Zato što će vas prvi putokaz odvesti do jedne taverne koja tvrdi da je njihov parking i samo tu možete da sednete na ručak. Zbog radova nije moguće otići na neki drugi parking, pa ste u nezgodnoj poziciji. Pride, taverne su sa mora jedna do druge, ali do te „druge“ (potražite „Porto Mela“ na Google mapi) morate da dođete baš tim drugim putem.
Zakintos Grčka :: Šta da probate
Kao i svugde u Grčkoj, i ovde možete da uživate u premazima poput Tsatsikija i Taramosalate, Grčkoj salati, Suvlakiju i Girosu. Bez morskih plodova se ne može, bilo da su Kalamari (pohovani „prstenovi“ lignji), ribe poput dorade, brancina, sabljarke, ili ukusni gambori. Probajte i punjene paradajz i papriku, sjajnu koziju Fetu, Musaku, ali i Moskari Stifado (sporo spremana teletina sa lukom i paradajzom).
Od kolača su tu naravno baklave, Jogurt sa medom, i tradicionalni slatkiši koji su ostali od Mlečana poput Mandolata i Pastela. Mandolato je nugat sa bademima a Pasteli ušećerena tabla od susama i koštunjavog voća. Ako odete na Bohali, častite se nekom već vrstom Friganie koja se često služi uz sladoled i razne kremove – topi se u ustima.
Zakintos Grčka :: Smeštaj, Rent a car
Odlučite gde ćete da se smestite u zavisnosti od toga kako biste da provedete vreme na Zakintosu. Možete da budete u mirnijim delovima ostrva poput Kerija na jugoistoku (poput ovog smeštaja na linku) ili Agios Nikolaosa na jugozapadu (kliknite ovde). Ako biste da izlazite uveče i kupate se na pesku, svakako ćete otići u Laganas. Glavni grad je presladak, ali potpuno nepraktičan kada je u pitanju plaža, jer ćete svakodnevno morati negde da se „otisnete“. (Parking je pride noćna mora.) Ipak, ovde imate preslatkih hotelčića i stančića, poput ovog koji ćete videti kada kliknete na link.
Imala sam sreće da je u momentu kad sam pošla na Zakintos, išao, čini mi se, poslednji WizzAir-ov let iz Beograda. Ništa lakše, letite oko sat i po, i dok se osvestite da ste pošli, već ste sleteli. (Kada kliknete iznad, možete da proverite koji vam i odakle letovi najviše odgovaraju.)
Imajte na umu i da imate pravo na odštetu ako vam avion kasni ili je let otkazan. U nekim slučajevima, odšteta ide i do 600 evra po putniku. Obavezno se obavestite (kliknite ovde) o tome šta su vam opcije u ovim slučajevima.
Rent a car je odlična opcija za obilaženje ostrva. Treba vam mali auto koji ćete moći lako da uparkirate bilo gde a da može i lako da se popne ili spusti do svih onih litica i preko brda. Što na više dana rentirate, to je cena niža. Meni su auto dovezli prvog jutra do smeštaja a predala sam ga nadomak aerodroma na dan puta. (Na ovom linku možete da pogledate kakve su vam sve opcije za rentiranje.)
A onda teško da je ko mogao da me „stigne“ – čak i uz ono ograničenje brzine od 50 na sat na čitavom ostrvu!
Čitava serija putopisa sa JONSKE OBALE
