Kao „vukovac“ i mali štreber u osnovnoj školi, Danijela Ćirović je nadalje pohađala renomiranu Petu gimnaziju a zatim završila filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
(„‘Čistu’ filozofiju?“, većina sagovornika me pita.
„Da, najčistiju“, kažem ja, kao da drugačija postoji.)
Za vreme i nakon studija je usavršavala znanje engleskog uz English for Specific Purposes, pohađajući i privatne časove francuskog jezika pri Alijansi jugoslovensko-francuskog prijateljstva. Još za vreme studija je bilo jasno da će se oprobati u vodama štampanih medija, naročito što su za vreme njenog studiranja čitav region i zemlja iz koje potiče, te posledično i fakulteti (Filozofski, među prvima), bili u „specifičnoj situaciji“, da to tako nazovemo sa ove bezbedne vremenske distance. Za vreme studija je honorarno sarađivala sa kulturnim rubrikama u pojedinim beogradskim opštinskim novinama a onda sa kolegama sa fakulteta pokrenula i svojevrsni časopis za kulturu.
View this post on Instagram
Kao jedna od retkih sa svog odseka koja je u Srbiji odlučila da ostane, završivši studije među prvih pet studenata iz svoje generacije sa diplomskim radom na temu Žan Pol Satrove teorije „pod pogledom drugog“ i analize ličnosti Šarla Bodlera, koji joj je u to vreme bio omiljeni pesnik (i zbog koga sam pored reke Sene tražila „Cveće zla“ na francuskom), Danijela se 15 dana posle odbrane diplomskog rada obrela u redakciji dnevne novine „Glas javnosti“ da odnese svoj CV i preporuči se za posao novinara.
Odatle sve počinje.
Vrlo brzo je napredovala i iz beogradske rubrike prešla u „ozbiljnije“ vode, koje su je odmah upravile na ambcioznije globalno-političke teme. Mogućnost da stupi u kontakt sa velikim Zoranom Đinđićem, primera radi, (takođe kolegom-filozofom), te inostranim političarima i stručnjacima, proširilo je njeno poimanje sveta i želju da i sama da doprinos nekoj boljoj budućnosti Srbije i Balkana.
Odlični profesionalni rezultati posle samo par godina su je unapredili u urednika udarnih rubrika, poput političke ili „događaja dana“, a karijera ju je odvela u mnoge redakcije tokom godina, poput pomenutog Glasa javnosti, Blic Newsa, Reportera, Evrope, frankfurtskih Vesti, te mnogih domaćih i međunarodnih agencija i portala. Bila je član Udruženja novinara Srbije, Udruženja frankofonskih novinara, Međunarodnog tima istraživačkih novinara jugoistočne Evrope, i sličnih asocijacija.
Kada je počelo „arapsko proleće“ krajem 2010, Danijela Ćirović je u par navrata odlazila na Bliski istok i radila kao dopisnik. Ovo poslednje iskustvo ju je odvelo i na specijalističke studije Politikologije religije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ali i na dvogodišnje učenje arapskog jezika. (Iako ga više aktivno ne koristim, zadovoljstvo mi je što i dalje imam arapski alfabet „u malom prstu“.)
Ipak, oduvek je volela i da putuje, nestrpljiva da sazna što više o ovom raznolikom svetu. Samim tim što joj je pisanje i tako već bilo „uslovni refleks“, pisala je i o svojim putovanjima, čak i kada je išla na odmor, i to u slobodno vreme. Kako je uvek bila uzbuđena zbog svega što je videla i doživela, svih ljudi koje je usput upoznala, tolike raznolikosti kultura i tradicija, svih nestvarnih prizora i anegdota kojima je prisustvovala i koji je tek čekaju – takozvanih „odbljesaka“ sveta ili glimpses, kako voli da ih zove – Danijela je odlučila da ova iskustva podeli u formi bloga o putovanjima.
View this post on Instagram
Prve godine je pokušavala da ispiše sva svoja dotadašnja putovanja (koja su već sezala od Kube, preko Evrope i Bliskog istoka, pa sve do Indonezije), iako još nije bila upoznata sa osnovnim pravilim pisanja za sajtove (zbog čega sam kasnije mnoge tekstove morala iznova da prerađujem), a onda je počela da sarađuje sa domaćim i inostranim turističkim institucijama i biznisima.
Danijela Ćirović je zatim završila i obuku za digitalni marketing pri Masterboxu i time unapredila i proširila svoj angažman na, ne samo pisanje turističkih postova za sajtove, već i ozbiljnih prodajnih landing stranica na srpskom i engleskom, tekstova za knjige-turističke vodiče za domaće i strane klijente, vođenje naloga na društvenim mrežama, kreiranje flajera i brošura u Canvi, i slično.
(Volim da kažem da je ovo za mene bio prirodan sled, da sam zapravo ‘upgraded’ novinar, jer idem u skladu s vremenom, u kojem informacije najviše cirkulišu preko interneta. Nastavila sam da se bavim onim što najbolje znam, ali sada u pomalo ‘virtuelnim’ uslovima sa kojima sam dodatno unapredila i uskladila svoja znanja. Za radoznalu osobu, spremnu da uči, a u meni i dalje čuči onaj mali štreber s početka teksta – nebo je granica a svet nepresušan izvor tema!)
Kako su se pojavili prvi klijenti, tako je Danijela Ćirović otvorila svoju malu firmu GLIMPSES, i od 2019. pruža usluge koje ulaze u oblast njene ekspertize. Pokrenula je i Prodavnicu na ovom sajtu, gde se nalaze isključivo eKnjige i eBrošure koje je sama pisala i kreirala, i nada se da će tome uskoro moći više da se posveti. Trenutno skroman broj digitalnih izdanja, koji svakako nadoknađuje činjenica da su sva originalna i njenih ruku delo, biće i daleko bogatiji u budućnosti.
Treba naznačiti da su svi putopisi na ovom sajtu, kao i digitalna izdanja u Prodavnici, pisani „iz prve ruke“, odnosno da je autorka lično posetila destinacije o kojima piše i da je opisala sopstveno iskustvo.
O tome čime se sve danas Danijela Ćirović profesionalno bavi i koje usluge nudi, pogledajte stranicu na sajtu na kojoj možete saznati kako da je angažujete. Tu ćete pronaći i detalje o publikacijama koje je pisala, linkove za Brošure za mobilne telefone koje mogu besplatno da se „skinu“ sa sajta Zapadne Srbije, kao i ponudu usluga na platformama poput Fiverr-a.
Nešto privatno o meni? Ne znam da li ćete mi poverovati ako kažem da volim da putujem, hehehe.
Šalu na stranu, putovanja su mi zaista omiljena stvar u privatnom, a sada i profesionalnom životu. Kad sam bila najumornija – jurila od Palate pravde do Dedinja kada je hapšen Slobodan Milošević ili „rušila“ udarne strane u dnevnim novinama jer je iznenada uhvaćen Radovan Karadžić – jedva bih čekala da se spakujem i odletim negde gde nikog ništa ne razumem. Često mi se dešavalo da čim avion poleti, ja zaspim.
Energija koja me je vukla da upoznajem nove delove sveta, kanalisala se delom i kroz fitnes kojim sam se bavila godinama, te i trčanje, kome sam se vratila – a trenirala sam atletiku u osnovnoj školi – tokom pandemije. Tako sam 2022. istrčala i svoj prvi polumaraton od 21 km u Beogradu…
Neko me je nedavno pitao „da li ja mogu bilo šta da uradim polovično„, hehe.
Osim toga? Volim da sam napolju, često ćete me videti u kafiću kako sedim i radim. Kada naviknete na redakciju, buka iz kafića je tek blaga simfonija. Još ako odatle pogled seže na neku vodu, reku, more, ili šarmantna šetališta evropskih gradova poput Granade ili Firence, ne mogu a da sebe ne potapšem po ramenu što sam u mogućnosti da ovako radim.
Veliki sam ljubitelj filma u smislu da već decenijama ne propuštam Filmski festival u Beogradu, kao i festivale autorskog ili dokumentarnog filma. Slabije gledam „blokbastere“ u isto takvim „nabudženim“ bioskopima. Obožavam knjige, ali ih odavno ne kupujem. Nedavno sam čak šest kesa knjiga poklonila biblioteci, jer više nisam imala gde da ih stavim. Ali sam zato ponosni član biblioteke još od osnovne škole. (Svako podsećanje na „Radovana Trećeg“ je namerno, heheh, prim.aut.)
Od muzike volim stari rok, francuske šansone i američki sving, kao i sve vrste etno muzika koje sam do sada čula u svetu – od arapskih tugaljivih ženskih glasova do portugalskog fada od kojih vam se srce rasparča a suze udare na oči.
I još nešto – pored toga što volim prirodu, veliki sam ljubitelj istorije, zbog čega sam oduševljena mestima koja su puna istorije i priča. I to se sigurno vidi u mom pisanju, hehehe.
Najbolji način da se prepričaju putovanja, po mom mišljenju, jeste da se podele u više zanimljivih pričica, anegdota i crtica, koje su uvek simpatične i lične. Upravo zbog toga, pokušaću da spakujem svoja putovanja u sijaset neodoljivih putopisa, koje možete uvek nositi sa sobom.
Ove glimpses iz celog sveta najčešće su pisane iz početka, na srpskom i engleskom.
S druge strane, ima i onih članaka, koji su ranijih godina objavljivani u srpskoj štampi i web magazinima. I oni će biti preneseni ovde, ali uz modifikacije koje zahteva ovakva elektronska forma. Neki će biti pisani iz početka, a druge ću prepakovati u nove glimpses.
Plan je sledeći: o određenoj destinaciji najčešće ću pisati seriju tekstova. Na taj način ćete moći da je upoznate kroz putopise, kao da ste i sami tamo bili. U sekciji „Destinacije“ naći ćete sve delove sveta u kojima sam bila i o kojima sam pisala, dok se u rubrici „Vikend u Srbiji“ nalaze isključivo putopisi iz raznih delova naše divne zemlje.
Nadam se da ćemo svaki put zajedno poći na put, te da će ovi putopisi biti od pomoći onima koji tek planiraju da posete određenu destinaciju, ili da će biti zanimljivi onima koji strast za putovanjima dele sa mnom, a samu destinaciju su možda već i obišli.
Upišite se na mejling listu u sekciji na početnoj strani Putopisi, jer ćete tako dobiti bestplatno i brošuru Zapadne Srbije koju sam pisala. Možete se upisati i u dnu ove stranice, pa će vam tako stizati svaki tekst kako bude objavljen. Pozivam vas da ostavljate komentare ispod tekstova koje čitate, jer to izuzetno puno znači i meni i budućim posetiocima sajta, kao i da me zapratite na društvenim mrežama (linkovi su u dnu strane).
Bilo kako bilo, radujem se što ću biti u prilici sve da vam ispričam sa svojih putovanja, toliko da postajem nestrpljiva… Samo da skoknem po kafu i, evo, počinjem istog momenta da pišem! Nadam se da ćete i vi uživati u putešestvijima bar isto toliko.
Vidimo se uskoro – među putopisima,
Danijela Ćirović
View this post on Instagram
© 2024 Glimpses. Sva prava zadržana. Nijedan deo sajta ne sme biti kopiran ili reprodukovan bez pismene dozvole. Web dizajn i SEO usluge – Lavit Solutions.
