U Avanosu postoji još jedan zanat (pored Avanos grnčarije), koji je ovaj grad proslavio i zbog koga ga vredi posetiti – Kapadokija tepisi. Rečeno nam je da je moguće ući u jednu od radnji, koja ručno proizvodi tepihe. Istini za volju, svaki put kad se uputite na Orijent nude vam da kupite tepihe „ručno tkane u svim bojama“, i uvek „kao stvorene baš za vas“.
Ipak, ne dešava se toliko često da možete da uđete i u prostor za tkanje i vidite kako u stvari ti živopisni tepisi nastaju. Ovde se, kako su nam rekli, prave od vune, pamuka i svile.
Kapadokija tepisi
Prošli smo pored devojaka koje su tkale za onim tradicionalnim drvenim razbojima, povlačeći niti vune svih boja. U drugoj sobi nalazile su se posude sa larvama svilenih buba, i malim postrojenjima koja su niti vukla iz čaura i namotavala ih. Zatim, uđete u sobu gde se ručno boji pamučni konac koji će kasnije biti utkan u neku buduću prostirku.
Kada sve ovo vidite i uđete u prostoriju gde su naslagani gotovi tepisi, prostirke, ćilimi, staze, čini vam se da vam se svi mešaju pred očima i da ne biste mogli nijedan da izdvojite.
Ipak, meni je oko uspelo da odluta ka jednom ćilimu, narandžasto-plavom, sa elegantnim ornamentima, ne previše veliki – upravo savršen za moju radnu sobu u Beogradu.
Kapadokija tepisi :: Cenkanje
Prva cena je bila da se ismejete, pošto se od kupaca očekuje da se cenkaju, te se uvek prvo ponudi ona visoka. Sledeća je bila niža, pa još niža… Znate već kako to ide.
Ovaj prelepi ćilim sam na kraju platila upola manje od one prvobitne cene. Bila sam prezadovoljna, iako mi ga je gospodin verovatno prodao upravo za onoliko, koliko je još s početka želeo da ga naplati.
„Kako ću ovo sad da dovučem do kuće?!“, prošlo mi je kroz glavu, imajući u vidu da je trebalo da nastavim put prema Bliskom istoku. No, pre nego što sam stigla da se zabrinem, osoblje radnje mi je već tako spakovalo ćilim, da je bio veličine ručne torbice.
I znate šta – upravo ga gledam, prostrt je na podu u radnoj sobi gde sedim i pišem ovaj putopis. Oni ornamenti nisu baš simetrični kako bi trebalo da budu, pojedini oblici su čak okrenuti naopako… Ali baš zbog toga ga i volim, što je ručno tkan i bojen, uz male nesavršenosti. I tako žive boje!
Sledeći: DOLINA LJUBAVI I SOBA SVETOG SIMEONA
Svi tekstovi SERIJE o Kapadokiji