Francuska rivijera mora da vam bude na spisku onoga što ćete obići u ovoj evropskoj zemlji.
Pre nego što sam sišla vozom iz Pariza, naravno da sam puno toga čula i pročitala o „poznatim imenima na plažama Francuske rivijere“, ekskluzivnim odmaralištima i francuskim letovalištima, holivudskim zvezdama koje su se nekada brčkale u plićacima Kana, Nice, San Tropea, o princezi Grejs, Pikasovom odmorištu. Stoga, morala sam i da se provozam vozom duž Francuske rivijere, iliti Azurne obale.
Filmski festival u Kanu ili čuveni Kazino u Monte Karlu neke su od stvari o kojima ne možete da ne čujete ama baš ništa tokom života, ali i čitava obala je upakovana u takvu glamuroznu reklamu da uvek pomislite kako to mora da je „najbolje mesto na svetu“, sa „najboljim morem“, „najlepšim plažama„, i najlepšim… svim ostalim! Sa pratećim cenama prikladnim okolnostima, naravno.
Međutim, razmislite još jednom, ili još bolje – spakujte se i idite sami da vidite ono o čemu ste toliko slušali.
Francuska rivijera
Naravno da je Francuska rivijera sva ljupka, odiše specifičnim šarmom koji i očekujete kada dođete u ovu zemlju, i svakako da je više nego zabavno kupati se negde gde znate da je i Brižit Bardo činila to isto, i jeste vrlo skupo ako želite da večerate u popularnim restoranima i spavate u poznatim hotelima.
Ali, imajte na umu da to nisu jedine opcije za ovaj deo sveta. Osim toga, plaže na Azurnoj obali jesu lepe, naročito u malim mestima duž obale, ali ako su vam plaža i more najvažniji kada birate mesto za odmor, ovo baš i ne bi trebalo da bude vaš prvi izbor. Ljudi ovde ipak dolaze zbog toga što je ovo Francuska rivijera, ne isključivo jer je „ronjenje najbolje na svetu„.
Meni je bilo veoma zabavno, išla sam od jednog kraja obale do drugog. No, da krenem od početka.
Bio je avgust 2003, vreme kada je Francuska bila pod udarom tropske vrućine. Već sam prethodno provela par nedelja u Parizu, tražila mesta gde su umetnici 19. veka provodili vreme, putovala u Ruan i Živerni da posetim kuću Klod Monea (više o tome u prethodnim tekstovima), i prijateljica i ja smo odlučile i da odemo na kupanje na nekoliko dana.
Vozom smo putovale od Pariza do Tulona, do luke koja se nalazi na samom početku Azurne obale. Iako je u pitanju vojna luka, i iako mesto nije bilo tako lepo kao susedni gradovi – većinom je bio naseljen migrantima u to vreme, te su i žene napolju posle određenog vremena predveče, bile prava retkost – ipak je bila mudra odluka da se ovde odsedne. Tulon je, sve u svemu, bio prijatan gradić i imao je sve što nam treba, i to po mnogo nižoj ceni nego da smo bile u gradu na samo pola sata odatle – u San Tropeu.
Pogled na San Trope
„Francuska rivijera se proteže od San Tropea s jedne, do Mentona s druge strane, koji se nalazi gotovo na samoj italijanskoj obali.
Ako krenete vozom, trebaće vam nešto malo više od dva sata da pređete čitavu obalu, i malo više od 10 evra… Kako ne biste svaki čas izlazili iz voza da biste videli još jedno prelepo malo francusko selo, i svaki put plaćali po četiri-pet evra za pojedinačne karte, postoji opcija da kupite jednodnevnu ‘Izabela’ kartu koja košta oko 10 evra i omogućava vam da se popnete u voz i siđete koliko god puta vam je zgodno. Na taj način, ništa vam zapravo neće biti daleko, bilo da je u pitanju Kazino u Monte Karlu, čuveno Englesko šetalište u Nici ili pogled na jahte u uvali San Tropea“, napisala sam tada, 2003, u reportaži za domaću štampu.
(Mislim da karta „Izabela“ sada košta oko 12 evra, ali to svakako možete da proverite pre nego što se uputite u Francusku na more.)
No, prvo mesto na Obali, šarmantni San Trope. Ovaj grad, inače, nema više od 10.000 stanovnika, krase ga uske uličice, boemski kafići, šarmantna arhitektura, ali tokom sezone postaje pretrpani mali grad koji ugosti po 100.000 ljudi!
Ne samo da vam Francuzi neće savetovati da ovde dođete na letovanje, zbog gužve i buke, kad već ima toliko prelepih malih mesta duž obale, već se meni desilo da sam na takvu „preporuku“ naišla i u knjizi-vodiču koji sam kupila kad sam stigla na more. Svejedno, kad već dođete ovde, ne možete a da ne virnete u San Trope, bar toliko! Uživaćete u šetnji kroz grad i kafi na obali, uz pogled na more.
Ako nastavite vozom još pola sata, doći ćete u San Rafael. Ovo je presladak mali grad sa peščanom plažom, tipičnim kafićima duž šetališta i simpatičnom crkvom iz 12. veka.
(Piće će vam ovde delovati kao džab-džabe u poređenju sa ostatkom ugostiteljske ponude na obali.)
Šetnja kroz Kan i Nicu
Još pola sata vozom, i eto vas na stanici u Kanu. Ono što je Promenada Engleza u Nici, to je ovde La Kroazet. Jedno dugačko šetalište duž obale Mediterana sa plažom s jedne, i bulevarom s druge strane.
Moram da priznam da sam malo žurila kroz ova dva grada, sva nestrpljiva da vidim što više onih malih i manje poznatih mesta na Francuskoj rivijeri. Ali jesam prošetala duž poznatih obala, zaplivala, procunjala kroz male ulice… I opet otišla na stanicu.
Ova dva grada su mi tada ostala u sećanju kao vrlo slična. Jedan hotel je dominirao centrom Kana, drugi centrom Nice, i činilo se da se oba nalaze na gotovo istim mestima, čak i sa sličnim kupolama…
U Nici ćete naći i staru tvrđavu koja nadgleda grad i sa koje se pruža prelep pogled na pučinu. S druge stane, Kan je ponosan na svoju Palatu za festivale i kongrese u kojoj se održava i nadaleko poznati Filmski festival. U oba grada ćete naići na par muzeja, uređene široke trgove koje krase fontane. Meni se dopao i stari grad u Nici, sa simpatičnom autentičnom arhitekturom, kao i „Pijaca cveća„.
Divite se uvali u Monaku
A šta kažete na Monte Karlo i Monako! Sve što ste čuli o ovom mestu – tačno je. Odmah se primeti da je u pitanju bogata mala država, rafiniranog stila i ukusa, sa prelepom uvalom, marinom, pogledom na brojne jahte, impozantnom kraljevskom palatom koja odozgo nadgleda grad, „udobno“ i prijatno mesto.
Princ Monaka Šarl Treći osnovao je Kazino u Monte Karlu polovinom 19. veka kada je grad zapao u finansijske teškoće. Nije želeo da nameće novi porez stanovništvu, te je došao na ideju da otvori kazino. Ovo je dovelo mnogo posetilaca u grad, a stanovništvo je uskoro naraslo sa 3.000 na više od 15.000, i nastavilo da raste. Italijanski prevod njegovog imena je Karlo, te je stoga i Kazino dobio ovo ime.
Zona oslobođena poreza privukla je puno kompanija, pa je posao počeo da cveta, nikli su prestižni sportski i golf klubovi, pokrenut je i popularni Gran pri, otvoreni brojni muzeji. Monarhija se okrenula turizmu, a postala je još popularnija kada se holivudska glumica Grejs Keli udala za princa Renijea Trećeg.
Možda će vam biti zanimljivo da čujete i da je prvi deo zgrade Kazina projektovao Šarl Garnije, čovek koji je zaslužan za izgled pariske Opere. U Monaku možete da obiđete kraljevsku palatu, privatnu monarhijsku kolekciju starih automobila, Okeanografski muzej, egzotični Vrt kaktusa… Sećam se da mi je bilo žao što sam propustila izložbu radova Endija Vorhola, koja je bila upriličena u Monaku samo mesec dana pre nego što sam došla na Azurnu obalu.
Sledeći: ŠARM GRADIĆA „NA MORU“
Svi tekstovi SERIJE o Francuskoj
