Na ostrvu ima puno toga da se poseti, između ostalog i – Trinidad Kuba.
Iako je Havana svakako obavezna stanica i ono što mora da se vidi, to ipak nije jedini grad vredan pažnje. Jedan od razloga da se putuje na Kubu jeste svakako i nasleđe nekih prošlih vremena, pa i Če Gevare, čuvenog vođe gerilaca, koji je pomogao pokojnom predsedniku Fidelu Kastru da povede revoluciju.
Zato danas nećemo na plažu, već odosmo u Trinidad i Santa Klaru.
Sienfuegos Kuba
Ovaj obilazak je bio više nego praktičan. Zaputili smo se prema centralnom delu ostrva i jedna od prvih stanica je bio grad Sienfuegos. Osnovali su ga još 1819. godine katolički doseljenici iz bivših francuskih kolonija Haitija i Luisijane. Sam zaliv je zapravo otkrio niko drugi do Kristofer Kolumbo 1494.
Ovde se u parku „Marti“ nalazi jedina trijumfalna kapija na čitavoj Kubi, podignuta 1902. u slavu republike. Takođe, ne treba propustiti i Teatro Tomas Terry, pozorište koje je izgrađeno u 19. veku prema poslednjoj želji ovog vlasnika fabrike šećera.
Sa druge strane parka naići ćete na Muzej provincije. On se nalazi u zgradi u kojoj je nekada punom parom radio „Španski kazino“. Nameštaj, predmeti od mermera, kristala i porcelana svedoče o bogatstvu porodica 19. veka, koje su živele u ovom gradu.
Tu je i zgrada „Palacio Ferrer“ s početka 19. veka. Ovde je Enriko Karuzo odseo kada je gostovao na sceni Teatra Tomas Terry.
Trinidad Kuba
Grad za koji zaista može da se kaže da vas vodi kroz vreme, jeste Trinidad Kuba. Iako je sam grad osnovan još u 16. veku, mnogo ga je stanovnika napustilo u idućih nekoliko vekova zbog loših uslova života. Pride, ovaj grad je bio bukvalno izolovan, jer iako je ostrvo dugo imalo prugu, ona nije prolazila blizu Trinidada sve do 1919. Putevi prema Sienfuegosu i Sankti Spiritusu urađeni su tek tokom pedesetih godina 20. veka.
Upravo ovo je glavni razlog što je Trinidad Kuba ostao isti, kao zaustavljen u vremenu. UNESCO ga je 1988. uvrstio na listu svetske baštine. (Pogledajte i kada je Stara Havana upisana na ovu listu.)
I sad kad ovo znate, samo zamislite da šetate kaldrmisanim ulicama i prolazite pored pastelnih kuća. Naići ćete na Glavni trg, Plaza Mayor. Sa jedne strane trga – Muzej kolonijalne arhitekture u šarmantnoj restauriranoj vili.
Sa druge – Museo Romantico, sa kolekcijom nameštaja i predmeta iz davno prošlih vremena. Ovde je moguće ući, prošetati kroz luksuzne sobe, ali i izaći na prelepu terasu odakle se pruža sjajan pogled na čitav grad Trinidad Kuba.
Ne možete, a da ne primetite kako su specifični prozori i vrata u ovom gradu, bogato ukrašeni kovanim gvožđem, sa drvenim šalonima. Grad Trinidad je prepoznatljiv i po zvoniku Manastira Svetog Franciska (Franje). Lako je pronaći i barove sa lokalnim koktelima i male taverne sa živom muzikom, koje su na Kubi poznate kao „Casas de la Trova“.
Mauzolej Če Gevare
Još jedan nezaobilazan grad bio je deo našeg obilaska – Santa Klara. Grad je naročito poznat zbog događaja iz 1958. Ovde se, naime, odigrala poslednja bitka gerilaca koje je tada predvodio Če Gevara, zbog čega je poznat i kao „grad gerilca-heroja“.
Ono što ovde ne smete da propustite je Memorijal „Komandanta Ernesta Če Gevare“.
Spomenik Čeu je podignut u slavu 30. godišnjice bitke u Santa Klari, 1988. Kompleks se sastoji od muzeja i mauzoleja. Ovde mogu da se vide Čeove lične stvari – uniforma, sat, lula, posuda za čaj „mate“, beretka, jakna.
Njegovo telo je ovde prebačeno 1997, 30 godina nakon što je u Boliviji uhapšen i ubijen, u 39. godini života.
Ovaj Argentinac po rođenju, bio je centralna figura, pored Fidela Kastra, koji je obeležio kubansku Revoluciju. (Treba napomenuti i da je Kastrova urna smeštena u Čeov mauzolej krajem 2016.) Poznat kao uporan, obrazovan, duhovit, i dan-danas je idol mnogima širom sveta zbog svoje ideologije.
Dok ovde nisam kročila, nisam imala predstavu koliko Kubanci zaista poštuju Če Gevarinu zaostavštinu i ono što je on za njih predstavljao. Kada sam se vratila sa ostrva, pročitala sam sve što sam mogla da nađem o Ernestu Gevari, pogledala sve crno-bele fotografije, odslušala njegove stare intervjue koji su mogli da se nađu online… I danas mu se još više divim!
Sledeći: KAKO ME JE ERNESTO ZAOBIŠAO
Svi tekstovi SERIJE o Kubi
