Kragujevac Šta videti

Mnogi koji pročitaju „Kragujevac Šta videti“, odmah pomisle na Šumarice. A grad je mnogo više od toga! Zato vam ovde donosim jednu drugačiju priču o staroj prestonici Srbije, gradu šarmantne arhitekture u stilu secesije, gde ćete naučiti ne samo kako je živela gospoda u 19. veku, već i ko je napravio spomenik Nikoli Tesli u Njujorku. Možete da razvlačite kore za pitu, da probate vino u jednom od podruma, ali i liker od trava koji prave monahinje.

OD BEOGRADA: oko 140 km

OD NIŠA: oko 152 km

Za otprilike isto vreme stižete iz Beograda bilo da idete auto-putem do Batočine (odakle ima još oko 25 km do grada), ili preko Mladenovca i Topole. Za oko sat i po – dva već ste u živom gradu, gde vas čekaju traženje parking mesta i užurbani prolaznici.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

Grad Kragujevac

Ime grada prvi put se pominje 1476. u turskim spisima, koji se danas čuvaju u Arhivu vlade Turske u Istanbulu. U vreme duge turske vladavine, Kragujevac je dva puta padao u ruke Austrije. Turci su konačno napustili grad posle Drugog srpskog ustanka 1815.

Ipak, prekretnica za grad je 1818. godina, kada je 6. maja knez Miloš Obrenović Kragujevac proglasio za – prestonicu Srbije. Grad se zatim ubrzano razvija i širi, te uskoro postaje i industrijski centar države.

Pa, da krenemo redom. Bar smo tako išle turistički vodič gospođa Mara Radovanović i ja, obilazeći centar. Prvo što treba da vam bude na spisku „Kragujevac Šta videti“ jeste takozvani „Milošev venac“, koji uključuje zdanja iz vremena kada je Kragujevac bio glavni grad. Usput ćete naići na znamenite zgrade iz 19. veka koje i danas krase urbano jezgro.

Stara crkva u Kragujevcu

Crkvu je podigao Miloš Obrenović 1818. kada je u Kragujevac smestio prestonicu. Valja znati da je ovde u porti crkve zasedala skupština sve do izgradnje zgrade parlamenta 1859. Tako je 1835. u prisustvu ne samo oko 2.000 poslanika, već i 10.000 znatiželjnika koji su došli sa svih strana, ovde usvojen Prvi srpski ustav, poznatiji kao Sretenjski.

Zvonik je 1907. projektovao niko drugi do Jovan Ilkić, isti čovek koji je zaslužan za zdanje Skupštine Srbije u Beogradu.

Ovakva mesta vas nikad ne ostave ravnodušnim. Gazite istu popločanu stazu kojom je nekada prolazio Miloš Obrenović, kao i srpski velikani onog vremena. U crkvi i dalje stoji stolica na kojoj je knez sedeo, uz srpski grb i mali turski turban ugraviran u naslon.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

U dvorištu je još jedna značajna zgrada – prva srpska Skupština izgrađena 1859. Ne može da se uđe, a spolja ne deluje naročito reprezentativno. Ali ostanete otvorenih usta kad vam kažu da je, iako je prestonica 1841. preseljena u Beograd, parlament ovde nastavio da zaseda. Na jednoj takvoj sednici 1878. godine, Jovan Ristić, rođeni Kragujevčanin i veliki srpski diplomata, pročitao je odluku Berlinskog kongresa da Srbija postaje – samostalna država.

Ovaj grad je video zaista krupne momente srpske istorije!

Amidžin konak u Kragujevcu

Amidžin konak predstavlja jedinu sačuvanu zgradu iz kompleksa Miloševog dvora, a danas je deo Narodnog muzeja Kragujevca. Ovo je bio konak Sime Milosavljevića – Paštrmca, zvanog amidža ili ujak. Zvali su ga i „momački“, jer su tu bili smešteni pripadnici Miloševe garde.

Konak je zanimljiv, jer može da se stekne slika kako su izgledali i glavni delovi dvora – Milošev konak, koji je srušen tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, i Ljubičin ili Šareni konak, koji je izgoreo.

Mi smo ovuda prošetale van radnog vremena muzeja, pa smo obišle zdanje spolja, te tako videle i Mihailov konak. Mihailo je, inače, jedini Obrenović koji je rođen u Kragujevcu. Njegova zgrada više naginje austrougarskoj arhitekturi, za razliku od Amidžine koja je tipično balkansko-orijentalnog stila.

Miloš Obrenović je podsticao svoje plemstvo da grade kuće u širem delu grada, a ne samo tik uz dvor, pa je tako i sam Paštrmac sebi podigao privatno zdanje. Ova kuća je danas u privatnom vlasništvu, ali i dalje može da se vidi spolja.

No, ako ste baš radoznali da vidite kako su izgledale kuće 19. veka iznutra, u okviru Narodnog muzeja nalazi se i takozvana Protina kuća. Prota Miloje Barjaktarević bio je srpski radikal i levičar, koji je ovde na stan primio i Svetozara Markovića. Iako je kuća u balkansko-orijentalnom stilu, iz pokućstva se vidi da je srpsko stanovništvo u drugoj polovini 19. veka počelo da prihvata evropski način života.

Ovde su, kažu, stizali modni časopisi svakih 15 dana, a damama su se šile haljine sa prednjim ili kopčanjem pozadi u zavisnosti od poslednjih trendova. U kući mogu da se vide originalni delovi nameštaja, stari šporet, posuđe, ali i servis koji je koristio Marković.

Stara livnica

Muzej „Stara livnica“ smešten je u zgradi nekadašnje Topolivnice iz 1882. godine, i u sastavu je fabrike „Zastava oružje“. Ovo je najstariji sačuvani deo vojne fabrike, prve te vrste u kneževini Srbiji. Pojektant je verovatno bio fabrički inžinjer, koji se školovao u Nemačkoj. Muzejski fond obuhvata 5.500 predmeta.

Kažu da je u Kragujevcu još 1836. postojao Arsenal za popravku oružja, koji je kasnije prerastao u fabriku i nalazio se na mestu buduće Topolivnice. Ovde je bila i takozvana Čaurnica, gde je zasijala prva električna sijalica u Srbiji.

No, prostor pored muzeja danas često koriste i filmadžije, a ovde se u junu održava i poznati muzički festival „Arsenal fest“. Odavde izlazite na zgradu Vojno-tehničkog zavoda, koja je 1928. podignuta po nacrtima Belgijanaca. Sat na zgradi i dalje radi, a tu se i danas nalaze kancelarije uprave Zavoda.

Tik uz nju, most od armiranog betona. Jedan od dva, koji su 1923. i 1924. prvi put izgrađeni u Srbiji. Do tada su uglavnom bili od drveta i kamena. Most spaja obale reke Lepenice, koja je u Miloševo vreme bila plovna.

Kragujevačka gimnazija

Prva gimnazija u Srbiji osnovana je 1833, a svoju zgradu je dobila 1887, koja i danas može da se vidi. Mnoge poznate ličnosti su išle ovde u školu, poput Radomira Putnika i Jovana Ristića, dok je jedno vreme Đura Jakšić bio predavač.

Odavde su 21. oktobra 1941. Nemci izveli na streljanje veliki broj đaka i profesora, a jedna od prostorija u Gimnaziji pretvorena je u Spomen-učionicu.

Odmah se vidi da je Gimnazija bitno zdanje za grad, jer ne možete da je ne primetite. Dok mi gospođa Mara priča pojedinosti, čini mi se da mogu da zamislim kako su učenici i onomad ovako sedeli na stepeništu i ćaskali.

U neposrednoj blizini nalazi se još jedna bitna zgrada – kragujevačko pozorište. Naime, hatišerifom od 1830. i 1833. Srbija dobija autonomiju i pravo da otvara kulturno-prosvetne spomenike. Pošto je Kragujevac tada bio prestonica u kojoj se nalazio i Milošev dvor, ovde se otvaraju „Novine Serbske“ pod uredništvom političara i publiciste Dimitrija Davidovića, Gimnazija, Knjaževsko-srbski teatar, Knjaževsko-srpska banda koju osniva poznati kompozitor Jožef Šlezinger, muzej, biblioteka, Sud, apoteka…

Jedna od anegdota ide ovako: primeti Miloš Obrenović da ne sviraju svi u orkestru, pa pozove Šlezingera da mu kaže „da je on platio sve da sviraju, a ne da sede“. Šlezinger je, kažu, morao da napravi par kompozicija u kojima – svi sviraju u isto vreme!

Još nekoliko zgrada u svakom slučaju ulaze na spisak „Kragujevac Šta videti“, a to je Tržnica, koja je renovirana i koja je bila prva pokrivena pijaca u Evropi. Ovde je i Regentova kuća iz 1887, u kojoj je 1914. i 1915. boravio Aleksandar Karađorđević.

Ništa manje bitno jeste i zdanje prvog srpskog Suda, koji je sada smešten u zgradu iz 1904. Ispred se nalazi spomenik Radomiru Putniku, jer se u ovoj zgradi za vreme Prvog svetskog rata nalazila Vrhovna komanda srpske vojske. Kažu da je tu prvi put izveden i „Marš na Drinu“.

Obratite pažnju na Sabornu crkvu, na zgrade secesije na šetalištu, ali i na hotel „Zelengoru“ i kafanu „Balkan“. Ovaj hotel je jedan od najstarijih u Srbiji i datira još iz 1884. Tu sam i sama prespavala. Fin, udoban, odlična hrana, i sve vam je na dohvat ruke. S druge strane, u „Balkanu“ će vas dočekati tipični kafanski svirači, koji na harmonici udaraju taktove pesama, ni manje ni više nego – „Smaka“.

Nimalo neobično, pošto je i rok-grupa „Smak“ potekla iz ovog grada, kaže mi Bojan Pavlović, tada direktor Gradske turističke organizacije Kragujevac.

Legat Nikole Koke Jankovića

U jedinstvenom arhitektonskom zdanju otvoren je legat najvećem kragujevačkom vajaru, umetniku svetskog renomea, koji je sav svoj rad zaveštao rodnom gradu. U legatu se nalazi više od 1.700 Jankovićevih dela, dok je u stalnoj postavci izloženo više od 75 eksponata.

Nikola Janković bio je profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ovde ćete videti odlivke po kojima su rađeni spomenici u gradu, poput vojvode Radomira Putnika, kao i biste iz Jankovićevog ranijeg perioda. Dok naš domaćin, istoričar umetnosti Vladimir Marković objašnjava suštinu postavke u Legatu, meni pažnju odvlači spomenik Nikoli Tesli, koji sam videla ispred prve hidrocentrale rađene po Teslinim principima u Srbiji, u Užicu (pogledajte tekst Šta videti u Užicu i Požegi). Ova skulptura danas stoji i u Kruševcu, Beogradu – i Njujorku.

Odvojite malo vremena i za „Kuću Đure Jakšića“. Naime, ovaj srpski slikar i pesnik je neko vreme živeo i radio u Kragujevcu, pa je upravo ovde boravio. Danas se ovaj prostor koristi za izložbe, književne večeri, dok se u podrumu nalazi takozvani „Vinsko-rakijski hub“, gde mogu da se degustiraju pića iz okoline.

No, Jakšić je u jednom momentu premešten za predavača u jedno od okolnih sela, odakle potiču njegove pesme „Na Liparu“, „Ponoć“, i druge.

Manastir Voljavča

Ovaj manastir se nalazi na obroncima Rudnika, nedaleko od Stragara. Crkva je sagrađena početkom 15. veka. U Voljavči je održano prvo zasedanje Praviteljstvujušćeg sovjeta, odnosno srpske vlade, 1805. godine, na čelu sa protom Matijom Nenadovićem. Danas postoji spomen-soba posvećena ovoj sednici.

Pričaju mi kako su se Nenadović i Stanoje Glavaš žalili Karađorđu što ih je poslao „u ovakvu zabit“, ali se ispostavilo da je Karađorđe takvo mesto i tražio, da bude što nedostupnije Osmanlijama. Tek 1925. je do Voljavče napravljen put. Monahinja nas vodi kroz kompleks, a onda zaustavlja da probamo domaći liker od trava i voća.

Još jedan manastir treba obići ako vas put nanese na tu stranu. Nalazi se u selu Donja Sabanta, desetak kilometara od grada, i posvećen je Sv. Georgiju. Manastir Lipar se vezuje i za Jakšićeve pesme. (Pogledajte storije koje sam objavljivala na Instagramu dok sam boravila u Kragujevcu. Kliknite ovde da vidite šta sam još sve obišla.)

Spomen-park „Kragujevački oktobar“

Na ulazu u Spomen park nalazi se zgrada Muzeja „21. oktobar“, namerno projektovana bez prozora i vrata da bi pokazala svu tragediju i bezizlaznost nenaoružanih građana pred nemačkim vojnicima. Muzej čuva potresne dokumente vezane za ovaj datum 1941. godine, kada su Nemci streljali oko 3.000 građana, među kojima i mnogo dece, kao odmazdu za 10 stradalih nemačkih vojnika i 26 ranjenih u bici prethodnih dana. General Franc Beme je naredio da se strelja „100 za jednog“.

Spomenk-park ukupno zauzima 352 hektara i ima 30 masovnih humki.

Na spisak „Kragujevac Šta videti“ sigurno ste već stavili i Šumarice, odnosno Spomen-park „Kragujevački oktobar“. Ovo prosto ne može da se preskoči, baš zato što je u pitanju tragičan događaj koji je morao da se zabeleži da se nikad ne ponovi.

Obiđite poznati spomenik „V/3“ i neku od humki. Meni je bio zanimljiv i spomenik „Kameni spavač“.

U okviru parka se nalazi i jezero Šumarice, gde se možete osvežiti u letnje dane, popiti kafu u nekoj od bašti ili se zabaviti u „Avantura parku“.

Cicića vodenica

Ako idete do Voljavče, možete da skoknete i do „Cicića vodenice“. Iako smo došli pravo s doručka, gazda Miroslav nije hteo ni da čuje da se ne poslužimo. Dok mi je objašnjavao kako je vodenica u familiji „još otkad ju je čukundeda njegovog čukundede kupio“, uključio je točak da vidimo kako se melje.

Iako melje ražano, heljdino, pšenično, u maloprodaji mogu da se nađu samo njegova kukuruzna brašna.

Lepinja od tri vrste brašna s kajmakom bila je odlična – iako malo teška za stomak po onoj letnjoj žegi.

Kočin konak

Kragujevac je prvenstveno urbana sredina, ali ako vas privlači seoski turizam, i to je moguće organizovati. Elem, domaćinstvo „Kočin konak“ u selu Gornja Sabanta, na oko 12 kilometara od grada, nudi ne samo smeštaj, domaće proizvode (poput slatka od aronije), već i autentičan kućerak opremljen tradicionalnim predmetima.

Tu nam je gospođa Milanka, prijateljica vlasnika, u narodnoj nošnji pokazala kako se razvijaju kore za pitu. (Istu smo, naravno, ubrzo i probali.)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Travel Writer (@danijelas_glimpses)

Da ne zaboravim da pomenem da sam u Kragujevcu upoznala i Suzanu Gorjanac, koja od pre oko 15 godina tka odeću na razboju. Svoje šalove i ogrtače izlaže na sajmovima u zemlji i inostranstvu, a nedavno je dobila nagradu i u beogradskoj Skadarliji za najlepši tkani ženski šešir.

Podrum „Stari hrast“

Kad su mi rekli da Šumadija najviše podseća na italijansku Toskanu, nisam baš bila ubeđena. Bar dok nisam videla vinograd Podruma „Stari hrast“. Vinariju je lako naći, sve je lepo obeleženo, a onda će vas tamo dočekati vlasnici Zoran i Slavica, uvek raspoloženi da sa vama razmene po koju reč.

Tako se desilo da je u vreme naše posete, svratila i grupa mladih iz Republike Srpske. Dopao im se pejzaž: kućica zvana „trla“ pored stoletnog hrasta, a tik pored vinograda. Obim stabla je četiri metra, a visok je od 24 do 27 metara, i kako kažu domaćini, „oduvek je bio tu kao hrast-zapis“.

„Stari hrast“ ima 10 hektara pod vinogradom i 15 pod voćnjakom, a najbolje mesto da se probaju vino i rakija je upravo ovde, u hladu stoletnog drveta.

I još nešto za naš spisak „Kragujevac Šta videti“. U centru sam jela jedan od najboljih sladoleda u Srbiji, ali se nažalost ta poslastičarnica kasnije zatvorila. No, idućih nekoliko puta kad sam svraćala, snašla sam se za preukusne kolače. Dovoljno je samo da malo procunjate i svratite u male radnje. I tako šetajući, uvek nekako uđem i u pokoji lokalni butik i kući donesem, evo, još jednu letnju haljinu. Takvu u Beogradu sigurno niko nema, jer nije reč o velikim svetskim konfekcijskim lancima, već o malim simpatičnim porodičnim radnjama. Prošetajte, uverite se i sami!

S obzirom na to da je Kragujevac grad u pravom smislu te reči, ovde možete naći puno ponuda za apartmane u centru koji se izdaju na dan (kliknite ovde). I sama sam nekoliko puta bila smeštena uz pogled na Gimnaziju, na primer, ili s druge strane Lepenice. Uvek možete da se odlučite i za smeštaj izvan Kragujevca ili čak i bliže Topoli, pa tako možete da spojite i obižete još poneku znamenitost u široj okolini grada.

Sledeći iz rubrike: ZAPADNA SRBIJA, ATRAKCIJE

Svi tekstovi rubrike NAJLEPŠA MESTA U SRBIJI

AKO KORISTITE PINTERST, SAČUVAJTE PIN: