Na putu za Kapadokiju, naša prva stanica bila je Antalija grad u Turskoj, u podnožju Taurus planina sa lepom plažom i prijatnom marinom. Planirali smo da tamo provedemo nekoliko dana, ali ne samo na plaži, jer smo mnogo toga lepog već čuli o ovom malom gradu.
Antalija grad u Turskoj
Iz marine se vidi uzvišenje u stenama, dok se preko puta u daljini nazire i plaža. Negde sam pročitala da se između prostire Ataturkov park. Prvo smo se tamo i zaputili.
View this post on Instagram
Park se zaista proteže do suprotne strane uvale i prelep je pogled sa visokih stena. Uvek malo pirka vetar, pa nebo povremeno prošaraju raznobojni paraglajderi. Uredan drvored, puno zelenila, cveće raznih vrsta, nekoliko fontana i improvizovanih drvenih mostića.
Ako ste samo u prolazu kroz Antaliju grad u Turskoj i ovaj park, sedite na neku od klupa i ostavite sebi bar nekoliko minuta da uživate u pogledu na more. Ako vam je ambijent previše privlačan, a verujte da jeste – uvek možete da predahnete u jednoj od brojnih bašti restorana i kafića.
Seli smo u jednu takvu, naručili ručak, i čekali, čekali… Za to vreme mnogočlane turske familije su se đuture slivale u ove restorane na obali, premeštale i spajale stolove, bile bučne i raspoložene (očigledno na odmoru), a konobar nije mogao da postigne da bude na sve strane u isto vreme.
Antalija iskustva
Vreme je bilo sjajno, toplo, uz lagani vetrić, stolovi fino raspoređeni u hladovini borova. Nije bilo tiho zbog onih „grupnih ručkova“, ali ni to nije narušilo atmosferu. Zapravo, bilo je zabavno videti kako svi članovi porodice piju vreo čaj po onom vremenu, dok smo mi žudeli za bokalom ledene vode.
Konobar je konačno stigao i do našeg stola, doneo korpu s hlebom dok smo čekali da glavno jelo bude gotovo. Korpa je bila krcata, kao da je čitav ogroman hleb bio nasečen, da prehranite užu i širu familiju!
„Ne očekujemo više nikoga“, rekoh, pokazujući na prepunu korpu.
„A ne, to je samo za vas. Hleba nikad dosta!“, reče on.
Bacim pogled na druge stolove okolo – i da, sve korpe su bile natovarene! Da ne pominjem kako su izgledale one postavljene za velike turske familije…
Sledeći: U PODNOŽJU TAURUS PLANINE
Svi tekstovi iz SERIJE o Kapadokiji
