Grad Avanos nalazi se na 15 kilometara od Nevšehira. Zna se da je u antičko doba nosio ime „Vanesa“, što na latinskom znači „grad na reci“. Ljudi su ovde poznati majstori za izradu keramičkih predmeta, krčaga, tanjira, velikih bokala i drugih predmeta za domaćinstvo. Lokalno stanovništvo je i danas nastavilo da se bavi ovim tradicionalnim zanatom, te je grad poznat po grnčariji.
Krenula sam sa grupom turista da obiđemo jednu od zanatskih radnji gde su se prozvodi od grnčarije prodavali, ali i ručno izrađivali. Prelepi tanjiri za voće, krčazi, bokali bili su poređani na policama u radnji, u svim nijansama plave boje. Šarmantni dizajn na njima dodavan je rukom. Uveli su nas u sporednu prostoriju gde se nalazio točak za glinu.
„Da li neko želi da pokuša da ga zavrti?“, pitao je momak iz radnje.
Pa što da ne, pomislila sam, nikada nisam probala. I bila sam u pravu – prepričavaću anegdote o Avanosu i grnčariji još puno puta kad se vratim kući!
Stvaranje „remek dela“
Ona glina se odmah razletela svuda okolo, prskala je malo na jednu, malo na drugu stranu, mada je dobijala nekakav oblik bokala na samom točku. Međutim, dok sam ja uspela da se obradujem „što sam ovo ja napravila, svojim rukama“, ono se već urušilo i pretvorilo u… Pa, recimo – činiju.
Bila sam zbunjena kada su mi dali široke šarene pantalone da navučem preko svoje odeće pre nego što sednem za točak, ali čim sam ga zavrtela bilo mi je jasno zašto – ta glina kao da je bila živa, delići su skakutali okolo po mojoj odeći i obući. Bilo kako bilo, napravila sam nešto što podseća na, neku vrstu, bokala, a momci iz radnje su mi obećali (kao verovatno i svakom drugom turisti), da će ga ubaciti u peć, tako da „remek delo“ ostane sačuvano.
„Simpatično iskustvo“, pomislih izlazeći iz radnje, kose pune komadića gline!
Sledeći: PRETEČA MODERNIH VIŠESPRATNICA (14)
Svi tekstovi SERIJE o Kapadokiji
