„Šta videti u Kapadokiji“ je tekst koji je ovoga puta vezan za oblast Zelve. Ako vas zanima bilo koji drugi detalj o Kapadokiji Turska i voleli biste da pročitate još putopisa iz prve ruke, samo kliknite na link i odaberite šta vam se sviđa iz serije tekstova.
Šta videti u Kapadokiji
Jer, Kapadokiju je zaista teško opisati. Srećom, postoje fotoaparati. Kako drugačije dočarati kućice koje to nisu, a koje su u stvari napravljene tako što je stanovništvo klesalo stene ka unutra i tako izrađivalo prostorije po potrebi.
Niske tavanice, nekoliko sobica izdeljenih stubićima, a spolja samo otvor – rupa.
Neke od ovakvih ulaza krase i ornamenti, uglavnom simboli hrišćanstva, plodnosti, prosperiteta. Napolju, kažu, ako nisu imali isklesano stepenište, a kuća im je bila visoko gore usred strme stene, stanovnici su imali merdevine koje su uveče, kada bi porodica krenula na počinak, lukavo uvlačili. Na taj način niko se nije mogao popeti, pa nisu morali da strepe od uljeza, neprijatelja ili divljih zveri.
Oblast Zelve
Jedno takvo naselje nalazi se u oblasti Zelve, koja kada pogledate sve te rupičaste stene, izgleda kao preteča modernih višespratnica.
Put kojim se kreću posetioci je obeležen i treba ga se pridržavati, naročito ako uzmete u obzir da se neke od ovih drevnih prostorija povremeno uruše pod pritiskom težeg kamena odozgo.
Neverovatan je osećaj šetati među „dimnjacima“, koji su fenomen prirode, a opet ste svesni da su tu donedavno živeli ljudi. Snašli su se da bi se zaštitili od opasnosti. Turske vlasti su imale problema da isele sve stanovnike ovih „dimnjaka“, koji su uporno do 1950-ih godina živeli u „rupama“ oblasti Zelve.
Problem je, naime, u tome što oni ovde više nisu bili bezbedni, uprkos činjenici što su se baš zbog bezbednosti nekada tu i naselili. Ovoga puta su morali da beže od erozije i urušavanja izdubljenih i „istačkanih“ stena.
Šta videti u Kapadokiji :: Stanovi „na spratu“
Put će vas povesti između „dimnjaka“, a stepeništem se možete popeti u jedan od „stanova“.
Spolja jedva dopire dnevna svetlost, unutra je prijatno, prohladno, ali pomalo vlažno. Kažu da put vode upravo jeste još jedan od razloga što su erozije sve češće.
U Zelvama ćete, takođe, naići na crkvice i manastire, a i ovde se mogu videti tragovi zajedničkog života hrišćana i muslimana. Tako se može videti i jedan minaret, koji je i danas dobro očuvan. Naime, nakon što su hrišćani napustili selo, ovde su se naselili Turci.
Zelve :: Sneg i minus 15
Ukoliko putujete zimi, treba napomenuti da sneg obično padne u decembru i januaru, te da su mraz i temperature do ispod 15 stepeni – prilično uobičajena pojava. Treba očekivati oko 30 do 40 santimetara snega, a turistički vodiči će vas mamiti da je prizor „fantastičan“, jer „sneg obično prekrije samo jednu stranu ‘dimnjaka’ i doline“.
I potpuno su u pravu!
Sledeći: KAD VUČETE ĆILIM PREKO POLA SVETA
Svi tekstovi SERIJE o Kapadokiji
