Park Guelj je obavezna stanica u Barseloni. U ovom tekstu ćete saznati zašto i šta sam ja sve videla tokom obilaska ove velike turističke atrakcije španskog grada.
Dakle, bio je moj prvi dan u Barseloni. Otvorila sam prozor da udahnem katalonskog vazduha, požurila na doručak, pa nazad da uzmem fotoaparat i knjigu koju sam kupila prethodne večeri. Antoni Gaudi, evo me, stižem!
Ušla sam u autobus, koji je išao uzbrdo, i uzbrdo… „Kad samo pomislim da mi je padalo na pamet da idem peške do Parka Guelj. Pa, ne bi me okrpio ni čitav dan, i to samo u jednom smeru!“, prošlo mi je kroz glavu.
Park Guelj u Barseloni
Inače, da li znate da je Antoni Gaudi obožavao da šeta? Upravo sam čitala o njemu, dok sam sedela u prevozu. Svakodnevno je išao u duge šetnje zbog svog zdravstvenog stanja, a tako se susreo i sa spektaklom prirode, motivom koji je obeležio njegov rad.
Zbog toga su njegovi projekti postali poznati kao „organske konstrukcije“.
Kada je imao 26 godina, 1878, Gaudi je upoznao Euebija Guelja, bogatog industrijalistu i pokrovitelja, koji će biti zaštitnik njegovog dela do kraja života.
Park Guelj, privatni posedi
Park Guelj je započet kao urbani projekat privatnih poseda (1900-1914), koji je Guelj dodelio Gaudiju, a po ugledu na stil tada široko popularan u Engleskoj. Ipak, samo dve parcele, od planiranih 62, su prodate, te je projekat doživeo neuspeh, i to uglavnom zato što se smatralo da je kompleks previše udaljen od centra grada, da je izolovan i „previše uzbrdo“.
View this post on Instagram
Ipak, Gaudi je svoj posao završio i danas zbog toga imamo ovo njegovo nasleđe, koje se ubraja među najpopularnija arhitektonska dostignuća. Čitava oblast je proglašena Umetničkim spomenikom 1962, dok je kasnije uvrštena i na listu UNESCO.
Jednu od dve pomenute kuće koje su bile prodate, kupio je sam Gaudi.
Ovde je živeo do 1925, kada se sasvim preselio u zdanje Sagrada Familije na kojem je intenzivno radio.
Danas je moguće ući u Gaudijevu kuću, koja je pretvorena u muzej i čuva kolekciju njegovih ličnih stvari i dizajniranog nameštaja.
Oblici koji imitiraju prirodu
Zadivljujuće je kako je Gaudi projektovao prolaze za pešake u Parku Guelj, neobične lukove od lokalnog kamena, tražeći oblike koji će ličiti na okolnu prirodu. Ovde se nalazi čuvena talasasta klupa na velikom trgu, koju podupiru visoki stubovi.
Odozdo se na tavanici između stubova nalaze prelepi kolaži od keramike, koje je radio Gaudijev učenik.
Ono što prvo upada u oči je da čitav Park Guelj obiluje talasastim i oblim linijama, ali i detaljima koji asociraju na zmaja, odnosno aždaju.
To je jedan od Gaudijevih omiljenih motiva – ogromna aždaja, i to ona koju je porazio Sveti Đorđe, svetac-zaštitnik Katalonije – uključujući tu i simboliku pobede dobra nad zlom. Odmah sam se setila svog putovanja u Kapadokiju i mesta gde se Sveti Đorđe i rodio.
Volim kad se kockice ovako slože!
Čuvena aždaja u Parku Guelj
U Parku ćete, dakle, naići na terasu koja podseća na čeljusti zmaja ili na prolaz koji liči na njegove ogromne zube, ali naravno, i na skulpturu zmaja-guštera prekrivenog mozaikom, jarkih boja, na samom ulazu, koji u stvari predstavlja prepoznatljivu fontanu.
View this post on Instagram
Iako mi se sama simbolika legende o aždaji donekle dopada, i iako moja porodica slavi Svetog Đorđa, ne mogu baš da kažem da sam neki naročiti ljubitelj zmajeva i guštera.
Ipak, nisam mogla da odolim šarmantnom kolažu od keramike i onim gušterčićima kakvim ih je pravio Gaudi. To je samo još jedno stvorenjce iz prirode, u svoj onoj (Gaudijevoj) kreativnosti. (Morala sam sebi uzeti jednog!)
View this post on Instagram
I tako danas imam šarenog guštera od keramike, koji se penje uz moju metalnu policu za knjige, ovde pored stola. Kažu, trebalo bi uvek da bude okrenut ka gore, za sreću i napredak. Malo Gaudijeve magije je ostalo sa mnom i dan-danas!
Sledeći: „ČIKITA“ U LA RAMBLI
Svi tekstovi SERIJE o Barseloni & Lisabonu
