Obećala sam sebi da ovog popodneva neću žuriti, već da ću se „častiti“ laganom šetnjom niz poznatu ulicu La Rambla, šarmantno šetalište koje povezuje Trg Katalonije sa spomenikom Kristoferu Kolumbu u Port Vell-u, na obali. Čini mi se da sam prepoznala sve one fotografije koje sam videla iz La Ramble – s jedne strane štandovi sa cvećem, s druge ulični pantomimičari. Evo i pozorišta, ušla sam da kupim karte za veče flamenka, koje željno iščekujem.
Jedna od tezgi u „Bokeriji”
Oh, pijaca „Bokerija“! Nasmejala sam se samoj sebi – i dalje sam sva uzbuđena kao dete u igraonici. Gde god pogledam, čujem sebe kako mi se otme po jedno „oh“! Ali, kako da čovek reaguje kad vidi ovako šarenu tezgu sa voćem i ceđenim sokovima! Oh (evo još jednog), a vidi onu tezgu sa čokoladama i bombonama! Nezaobilazna atmosfera užurbanosti, žamora gomile koja ulazi i izlazi, kupuje, smeška se, ćaska.
Pronašla sam šarmantan restorančić preko puta, taman da probam „paelju“. Iz tepsije se pušilo kada je konobar doneo jelo. „Čašu domaćeg vina možda?“, pitao je. Oh (opet!), naravno, taman. „Paelja“ je bila sjajna, čak mislim da sam puhtala i duvala u svaki zalogaj, i da sam je pojela dok je još bila vrela.
Prizori u La Rambli
Onda ponovo u šetnju niz La Ramblu. Jeste malo „turističko“ okruženje, ali ipak vrlo prijatno. Puno različitih jezika se čuje okolo, zanimljiva arhitektura sa obe strane ulice. Uvek sam želela da naučim španski, čak sam i počinjala sa časovima svojevremeno. Kažu da ga je lako naučiti ako znate italijanski ili francuski, a poslednjim se jesam služila.
Oh (prestaću, obećavam!), miris „vafla“! Na ulici su tezge specijalizovane za ovaj slatkiš, uz različite dodatke koje možete uzeti. Odlučih se za čokoladu. Nastavila sam da hodam i pokušavala da uživam u „vaflu“, a da pride ne ostavim fleke od čokolade po odeći… Upravo se setih da je kod nas u to vreme išla neka španska tinejdžerska serija, sa gomilom klinaca koji su neprekidno ponavljali „’ola, čikitas“, i „’ola, čikos“. Eto, nije da ne znam baš nijednu reč španskog!
„’Ola, čikita! Hoćemo u grad večeras?“, čula sam iza leđa mladića koji mi se smeškao, i prasnula u smeh! Samo sam odmahnula, smejući se i, naravno, umazavši se čokoladom. Kao da je upravo išetao iz one serije!
Sledeći: GAUDI I SAGRADA FAMILIA (4)
Svi tekstovi SERIJE Barselona/Lisabon
