Evo nekoliko zanimljivosti o Singapuru.
Ovde se obično ide ili zbog šopinga, ili se tu zapravo preseda na putu za Australiju, Novi Zeland i druge destinacije. Ako dolazite iz onog prvog razloga, znajte da ćete pronaći sve svetske brendove čiju odeću žarko želite u svom ormaru, i da je sva roba znatno jeftinija nego u ostatku Azije jer je oslobođena poreza. Jedino na aerodromu neće baš imati razumevanja ako u povratku budete imali više od 20 kilograma prtljaga.
Za one koji su na proputovanju i koji ovde ostaju dan-dva, tek da pomenem da je zaista šteta provesti svo vreme u prodavnicama, jer u Singapuru ima svašta da se vidi. Neki delovi grada i znamenitosti nisu ni uvršteni među redovne izlete turističkih agencija, a lako ih je pronaći i biće vam puno srce kad se na takvom mestu nađete. Zato se unapred pripremite i obavestite o onome što treba videti, naročito ako ne ostajete dugo.
Što se mene tiče, Singapur bi svakako bio mesto gde bih menjala let, ali sam rešila da mu posvetim gotovo polovinu svog tadašnjeg odmora, a ne tek dan ili dva, pre nego što nastavim put za Bali. I nisam se pokajala!
Zanimljivosti o Singapuru
Zabranjeno izuvanje
Ako ste zainteresovani da vidite Singapur, budite spremni na sate i sate letenja (tačnije 12 sati od Frankfurta), preko raznoraznih zemalja i zemljinog reljefa dok konačno ne stignete u malenu zemlju, grad-državu maltene na samom ekvatoru. Spremite se i na to da, koliko god da dobro govorite engleski, nećete baš sve razumeti i tek tako „pohvatati“ tamošnji izgovor.
Gledajte da se nekako zabavite u avionu, pa recimo gledajte filmove (treba nekako “ubiti” tih 12 sati, naročito ako ste od onih koji ne mogu oka da sklope bilo kojim prevoznim sredstvom da putuju, a takav je slučaj sa mojom malenkošću).
Upozorenje na početku leta je bilo malo iznenađujuće, mada vam kasnije postane jasno… Stjuarti vas obaveštavaju o merama opreza i izlazima u slučaju nezgode, da isključite telefone i elektronsku opremu i slično. Ali, jedno od upozorenja jeste i da u toku poletanja i sletanja, pored sedišta koje treba da bude „podignuto“, ručnog prtljaga koji treba da je „propisno spakovan“, treba i da ostanete – „obuveni“?! U povratku se sve samo razjasnilo, jer su se svi poizuvali kako je isključeno obaveštenje da možete da odvežete pojas!
Bukiranje izleta
Aerodrom u Singapuru će vam se sigurno dopasti. Tačno se vidi da dolazite u bogatu zemlju, čistu, gde se pazi na svaki detalj. Malo je konfuzan u početku, jer je prilično veliki, ali ubrzo vidite da je sve vrlo jednostavno i lepo obeleženo.
U zavisnosti od toga kojom aviokompanijom dolazite, moguće je da ćete imati i prevoz do hotela, koji je uključen u cenu karte. Tako sam i ja pronašla pult avioprevoznika na aerodromu i dok sam čekala da stigne minibus, odmah su me „uhvatili u mrežu“. Naime, dok još nemate pojma kako menjate pare i u koju valutu, ponudiće vam sijaset izleta kako biste obišli grad, a koje organizuje upravo ogranak ove aviokompanije.
Činjenica je da su to bila vrlo prijatna iskustva kasnije, da se ispostavilo da sam sve što sam želela da obiđem „bukirala“ baš tada na licu mesta. Minibusevi su svakodnevno dolazili do hotela i odvodili me, zajedno sa još nekoliko turista, na najrazličitija mesta, sve lepša od lepših, koja velikim delom čine zanimljivosti o Singapuru. Obično dobijete piće ili ručak uz to, ljubazni su, pa vam ne bude žao što ste verovatno preplatili izlete “na prvu loptu”. Dobijete takozvane “stikere”, nalepnice, na kojima piše na koji izlet idete i samo uživajte, jer su Singapurci zaista dobro organizovani.
U okolini Orchard Road-a
Na aerodromu slobodno zamenite prvi novac. Zvanična valuta je singapurski dolar, a novčanice su simpatično dizajnirane i uvek mi se činilo da su nove-novcate, kao da su sad „ispod čekića“.
Inače, kada birate hotel, gledajte da to bude neki koji je bliži centru, odnosno Orchard Road-u, jer je to deo grada sa puno prodavnica svih svetskih imena (naročito ako ste zainteresovani za kupovinu), raznoraznih restorana i kafića, šoping centara, ali su vam i stanice metroa i autobusa blizu, i taksi je lako naći. Odatle je vrlo lako prebaciti se u bilo koji deo Singapura, a vožnja metroom ne traje duže od desetak minuta na koju god stranu da se uputite. Pride, ovaj deo grada je večito pun naroda, vrlo popularan među turistima.
Kišobran i “japanke”
Još jedna od zanimljvosti o Singapuru. Pošto se radi o vrlo vlažnoj klimi, gledajte da baš ne idete kad su im visoke temperature, jer je tada malo otežano disanje. Najbolje je zemlju posetiti pred kraj kišne sezone, u martu-aprilu (a ja sam bila krajem februara), kada temperatura ne prelazi 28 stepeni Celzijusa.
Tačno je da gotovo svakodnevno pada kiša, ali ništa simpatičnije nego kad vidite da su Singapurci lako obučeni (kratki rukavi, bermude, suknjice, “japanke”), i svi listom nose kišobrane. Nije ono na šta smo navikli kod kuće, gde se kiše obično vezuju za nižu temperaturu i topliju odeću.
No, brzo se u to uklopite. Ako kišobran ne ponesete, lako ga je kupiti u bilo kojoj prodavnici. Moguće su doduše i jake grmljavine, pa sam jednu takvu čula po prvi put u životu, kao da je nebo prslo u paramparčad i to tu negde, u neposrednoj blizini. Razrogačenih očiju, samo što nisam skiknula, onako ukopana u mestu!
A onda vidim da ljudi okolo to kao da nisu ni primetili, nastavili su da ćaskaju i šetaju pod svojim raznobojnim kišobranima. Brže-bolje se priberem i krenem sebe da tešim da je to očito uobičajeno, ponavljajući u sebi: „Biće sve u redu.“
Sve ovo zapravo ima svojih draži, to su stvari koje pamtite kada putujete. Jedino gledajte da ponesete obuću kojoj neće smetati da bude stalno kvašena, mada to možete i tamo da kupite.
Parkiranje se samo plaća
Evo još jedne zanimljivosti o Singapuru. Za ovaj grad važi slogan koji moram da prenesem na engleskom, jer gubi smisao u prevodu zbog igre reči: „In Singapore everything is fine!“
„Fine“, osim što znači „u redu“, „dobro“, može da se prevede i kao „kazna“. Pa tako, živa istina – „u Singapuru je sve u redu“, ali se i „za sve plaća kazna„.
View this post on Instagram
Dobar primer za to je parkiranje. Zna se tačno gde može da se ostavi bicikl, a gde auto. Po tamošnjem zakonu, svaki automobil mora da ima poseban uređaj, preko kojeg se locira gde ste auto ostavili, u kojoj zoni za parkiranje, da li ste prekoračili limite, a naplate vam se skidaju direktno sa bankovnog računa. (Kad se samo setim da sam ovo tamo prvi put videla još 2008!) Sve radi samo, vas niko ništa i ne pita. S obzirom na to da je čitav grad pod video nadzorom, nemoguće je izbeći kaznu ako ste napravili prekršaj.
Čik objasnite da ste ostavili bicikl „na dva minuta ispred prodavnice“ tek da biste utrčali i nešto kupili. Naravno, gledajte i da ne prelazite ulicu van pešačkog prelaza, taman posla. Ne samo što kršite pravila i rizikujete da budete kažnjeni, već će vas prolaznici gledati kao divljaka koji nikad nije čuo za „zelenog čiku“ na semaforu.
Kazna za uriniranje
Jedan od znakova mi je posebno skrenuo pažnju. Šetate, a onda na tabli stoji da je “zabranjeno uriniranje”. Prvo pomislite da niste dobro videli?
Znak sam videla u Maloj Indiji gde, kažu, „ne važe baš sva singapurska pravila“, ali je stanovništvo, ipak, više nego dobro “disciplinovano”. Kazna za ovaj prekršaj je oko 500 singapurskih dolara, što je tada bilo 250 evra (isti iznos kao i za pušače, ako kojim slučajem zapale cigaretu napolju, a ne pored za to predviđene kante).
No, verovatno delimično zahvaljujući i svim ovim zanimljivostima o Singapuru, u ovom slučaju kaznama i restrikcijama, ovaj grad deluje toliko dobro organizovan, i besprekorno čist. Sve je savremeno, novo, uz bujnu svetlo zelenu, tropsku vegetaciju, i sve je na dugme – sve kao da radi samo, a vi ste tu tek kao korisnici, ili posmatrači!
Sledeći: KAD SE LAV I SIRENA SPOJE (2)
Svi tekstovi SERIJE o Singapuru
