„Singapur vreme“ je prilično specifično i puno utiče na okruženje. Upravo zbog vlažne i tople klime ovde uspevaju svakojake tropske biljke. Ponosni na ovo svoje prirodno bogatstvo, Singapurci su pozamašni deo grada odvojili za ogromne bašte i uzgajališta.
Ono po čemu je ovaj grad na istoku naročito poznat, jesu polja različitih vrsta orhideja.
Botanički vrtovi se ukupno protežu na 52 hektara, nalaze se u blizini samog centra i kriju neke od vrlo retkih i cenjenih vrsta biljaka. Poznatiji među njima su Nacionalna bašta orhideja, „Vrt đumbira“ i „Bašta evolucije“.
Upravo sam se u Nacionalnoj bašta orhideja obrela kad je sunula takva kiša da mi je bilo džaba da držim kišobran. Srećom, u ovakvim situacijama, institucije koje posećujete obično nude kabanice ili bar kesice za mokre kišobrane, da ne ostavljate vlažan trag za sobom dok se krijete u nekom kafeu ili galeriji.
Dakle, još jednom da ponovim da su odeća koju imate na sebi (naročito obuća), esencijalni. Trudite se da ne nosite odeću koja će se natopiti ili se teško suši, jer će vam to samo odvlačiti pažnju od onoga zbog čega ste došli, a niste baš planirali da svako malo trčite do hotela na drugom kraju grada da se presvlačite!
Singapur vreme: Sunčano i vlažno
Singapur se nalazi blizu ekvatora i ima tipično tropsku klimu. Uvek je vlažno i toplo a vreme se deli na dve monsunske sezone. Singapur-vreme, dakle, čine severnoistočni monsun od decembra do marta, i jugozapadni od juna do septembra. Period od septembra do decembra je obično vlažniji nego do marta do maja. Česti su pljuskovi, ali i temperature oko 30 stepeni. Sunčani, mada vlažni Singapur.
Singapur – Bašta orhideja
Nacionalna bašta orhideja je zaista doživljaj, kako za stručnjake koji su zainteresovani za nove hibride, tako i za laike koji ne mogu da se načude da takav sklad boja i oblika može priroda da napravi. (Iako to za Singapur vreme nije nimalo neobično.)
Bašta je organizavana tako da se krećete stazom između baštica, koje su izdeljene prema vrsti orhideje, uredno obeležene, da bi vas put doveo do lepog letnjikovca u kojem se objašnjavaju načini na koje su neke vrste dobijene. Upravo ovde se nalazi i deo pod nazivom „VIP bašta orhideja“, gde vas podsećaju da vrste ovog cveća iz uzgajivačkog programa Singapurskih botaničkih bašti ovde stoje da bi promovisale dobru volju i odnose među nacijama.
Bašta orhideja u kojoj svaka vrsta nosi ime jedne od poznatih ličnosti iz sveta (među kojima su na primer princeza Dajana ili Nelson Mendela), kao takav ustanovljen je još 1957. godine. Mnogo puta je nagrađivan i predstavlja jednu od atrakcija ovog grada.
Vanda „gospođica Joakim“
Jedna vrsta orhideje se uzima kao nacionalni cvet Singapura, i to od 1981. Dobila je ime po Agnes Joakim iz čije je bašte originalno potekla. Danas se zove „Vanda gospođica Joakim“. Ova vrsta bila je prva iz Singapura čiji je opis ostao zapisan, a opisao ju je prvi direktor singapurskih botaničkih bašta još 1893. godine.
Osim orhideja, ovaj park je prepun jarko zelenog rastinja i paprati, harmonično ukomponovanih sa drvenim strehama, mostićima, fontanama. Jedan deo je i takozvani orhidarijum, gde su vrste predstavljene u što je bilo moguće prirodnijem okruženju u kojem rastu širom sveta.
U svakom slučaju, za turistu sa Starog kontinenta – izuzetno interesantno mesto. U maloj galeriji na ulazu moguće je kupiti i malu orhideju u smoli ili silikonu, koju možete kao uspomenu iz ovog vlažnog i bujnog dela sveta, poneti sa sobom. Pravi mali suvenir koji vas podseća na izdašno rastinje i Singapur-vreme.
Singapur ptice
Singapur grad će vam prirediti kako fantastičan pogled na faunu, tako i čitav spektar svakojakih ptica, koje, s obzirom na organizovanost ovog grada, pretpostavljate – možete naći u posebnom parku.
Reč je o Parku ptica „Džarong“ (koji je u međuvremenu premešten), u kojem je živelo više od 9.000 jedinki, oko 600 vrsta raznih boja, izgleda, veličina. Poseta parku obično je počinjala malim performansom za publiku, gde vam pred očima peva papagaj na tri jezika (engleskom, malajskom i kineskom) i perfektno broji do deset, albatros se gega, kakadu vas nadleće u krugovima.
Park je bio podeljen u nekoliko celina, pa tako ako ste zainteresovani za grabljivice, možete otići u, za njih, odvojen deo, zatim imate deo za afričke ptice, jedan koji je sav ispresecan povećom barom za bele, roze, crvene i narandžaste flamingose, pelikane, labudove, kao i poseban deo za pingvine svih vrsta.
Most iznad šume
Kroz park možete da se krećete peške, a usput i da se odmorite na klupicama i posmatrate čaplje (kojima ste poslednje na svetu u šta će da pogledaju), ili da idete malim vozovima čije šine se iznad rastinja i jezeraca protežu duž celog parka. Iako izgledaju pomalo „svemirski“, ne primetite ih dok vam neki ne prođe iznad glave, a i tada vrlo „nenametljivo“.
Kao i u novom prostoru gde je premešten, u ovom parku nijedna ptica nije bila zatvorena u mali kavez, već sve imaju prostora da se slobodno kreću i lete.
Deo posvećen malim papigama svih boja napravljen je tako da se posetioci kreću preko mostića, koji je sasvim iznad šumice ispod vaših nogu, iz koje samo izleću ptice i prave zaglušujuću buku. Tu ćete sresti turiste svih nacionalnosti, pa se nemojte iznenaditi ako vas čitava grupa Indijaca zamoli da se s njima slikate. Ali, kao i sami Singapurci, i turisti su obično vrlo ljubazni, pa uz prijatan smešak – ništa vam ne bude teško.
Najopasniji na svetu
Na jednom mestu ćete naići i na tipičan kavez, baš onakav kakav bismo mogli da vidimo u najvećem broju zooloških vrtova u svetu. Prazan je, a krasi ga natpis: „Najopasnije stvorenje na svetu – homo sapiens„.
Sledeći: DORUČAK SA ORANGUTANIMA (8)
Svi tekstovi SERIJE o Singapuru