Osunčano ostrvo Rodos

Čim zakoračite na ostrvo Rodos, odmah vam bude jasno zašto ga zovu „ostrvom sunca“. Vedro nebo, lepa boja mora u paleti od tirkizne do tamno plave, visoki talasi koji kao da vam poručuju da ste upravo došli na jedno živo mesto gde se priroda šepuri svom svojom lepotom i snagom. I, naravno, gotovo uvek je sunčano.

Ostrvo Rodos i Helios

No, nije ovo jedini razlog zašto je mesto poznato kao ostrvo sunca. U stvari, ovo je ostrvo – boga Sunca! (Pa, dobrodošli u Grčku!)

Priča ide ovako: kada je vrhovni bog Zevs, prema grčkoj mitologiji, porazio titane i postao gospodar Zemlje, odlučio je da je podeli među bogovima Olimpa. Pošto je to učinjeno tokom noći, Helios, bog Sunca, prirodno, nije bio prisutan, a niko se nije setio da i njega uključi u podelu. Tako je on ostao bez svoje teritorije.

Helios se vratio ujutru i bunio se kod Zevsa zbog ovakve nepravde. Pošto mu je bio jedan od miljenika, Zevs mu je obećao da će „prvo tle koje se pojavi iz mora“ pripasti njemu.

Dok je to govorio, iz duboke plave vode je izronilo prelepo ostrvo puno cveća.

Presrećan, Helios je okupao ostrvo svojim zracima i od njega napravio jedno od najlepših u Egejskom moru. Nedavno pre toga je ugledao i nimfu Rodos, ćerku boga Posejdona, i namah se zaljubio i doveo je na svoju zemlju. Otud, kažu, ime ostrva!

Oni su imali troje dece koja su ovde osnovala tri velika grada – Kameiros, Jalisos i Lindos.

Šumeći talasi

I sad samo zamislite da čitate ovako neki mit dok stižete na ostrvo Rodos. To je bio tako romantičan momenat! Izašla sam iz aviona pre oko nedelju dana i odmah potražila naočare za sunce, pošto je bog Sunca očito želeo odmah da me obavesti o svom prisustvu. Nasmejah se Heliosu i nastavih dalje.

Požurila sam da kupim neku knjigu-vodič, što uvek učinim kad putujem a to onda kasnije postane svojevrsni suvenir. (Treba da mi vidite policu s knjigama kod kuće!) Nije bilo vremena da to sve odmah iščitavam, već sam samo okrenula par stranica, bacila pogled na luku i Stari grad, i sebi obećala da neću čekati predugo, već ću krenuti u obilaske što pre.

Sada sam radije otišla u šetnju duž plaže, upijala ostrvo Rodos. A tamo sjajan prizor! Ogromni talasi tirkizno plave boje survavali su se na obalu, ostavljajući za sobom jak šum i najbelju penu koju sam videla, koja je klizila uz i niz plažu.

Čuveni skulptor

Hej, tada mi je palo na pamet, pa i boginja Afrodita je rođena iz morske pene. Jeste da se to desilo na Kipru, ali ipak – mora da je u pitanju bila baš ovakva pena, gusta i istinski bela, kao za bogove! U glavi su mi dalje kolale misli i setih se još jedne boginje, čija je statua zapravo postala poznatija od nje same.

U pitanju je Nike iz Samotrake, boginja pobede, koju svi znamo prema čuvenoj skulpturi bez glave i ruku, sa prelepim krilima, i koja se danas nalazi u pariskom muzeju Luvr. Sećam se da sam tamo pre mnogo godina pred njom stajala kao hipnotisana, opčinjena njenom lepotom.

Zašto vam to pričam? Pa, veruje se da je poznati skulptor iz Lindosa na Rodosu zapravo majstor čijih je Nike ruku delo!

Njegovo ime bilo je Pitokritos, a ja nisam časa časila, nego sam otišla da posetim njegov rodni grad pre tri dana (više o tome u budućim putopisima). Takođe, kada došetate do luke u glavnom gradu ostrva Rodos (obratite pažnju i nećete je promašiti) – ovde stoji još jedna Nike, ponosno podsećajući na čuvenog umetnika. Rodos ju je podigao da mu oda počast. S obzirom na to da je ranijeg datuma, glava i ruke su joj netaknuti.

Gle, nimfa!

Zanimljiv podatak, zar ne? Upravo su ovo te pričice (glimpses), koje najviše volim kada putujem. Čovek uvek nauči nešto novo i neprocenjivo ukoliko je za to otvoren i spreman da istražuje.

Onda čak i ovi talasi postaju nešto drugačije. Pogledajte, možda baš ona nimfa, ćerka boga Posejdona, upravo maše iz još jednog penušavog talasa!

Nasmejala sam se, pokušavajući da se izborim sa vodom koja se obrušavala prema meni, sa još jednim ogromnim talasom koji me je vukao sebi… Mislim da tog popodneva niko drugi nije bio u vodi – niko osim mene.

Nekoliko ljudi se sunčalo na ležaljkama, dok je ostatak plaže bio prazan. I niko nije plivao, jednostavno je bilo nemoguće, previše vetra. Inače, kažu da je na ovom mestu, na samoj ivici ostrva koja gleda prema Turskoj (odnosno na čitavoj zapadnoj strani ostrva Rodos), uvek vetrovito. Istočna obala je, međutim, savršena za sunčanje i kupanje.

Ali za mene je ta nimfa koja viri iz talasa bila previše primamljiva ideja, pa sam morala da se bućnem. Bar da pokušam.

I sjajno sam se provela!

Sledeći: PRAVO VREME ZA LETOVANJE

Svi tekstovi SERIJE o ostrvu Rodos u Grčkoj