Ostrvo Simi: Šta da vidite

Ostrvo Simi je bilo jedno od mesta koja sam morala da posetim kad sam bila na Rodosu. Ovo je više nego jednostavno, ako se uzme u obzir da agencija sa kojom ste došli, verovatno radi jednodnevne izlete do tamo, a možete i da uplatite turu preko Grka ili prosto kupite kartu za brod i sami istražujete ostrvo.

Pride, kad god bih usput pomenula Grcima u gradu da ću za koji dan posetiti ostrvo Simi, odmah bi požurili da kažu da će mi se sigurno dopasti. „Prelepo ostrvo, videćeš!“, govorili su uz onaj zamišljeni izraz lica. To je samo pojačalo moje nestrpljenje!

Vetrovita paluba

No, došao je i taj dan! Krenuli smo rano ujutro na velikom katamaranu, punom turista sa svih strana sveta. Iako je duvao vetar, jači nego što sam očekivala, ipak je bilo prijatnije da se sedi na palubi, nego unutra uz klimu. Vreme je, ipak, bilo prelepo, okolo se pružalo tamno plavo more uz odbljeske sunca, a mi smo plovili dalje u Egejsko more, severnozapadno od Rodosa, još bliže turskog obali.

(Grčko ostrvo Rodos udaljeno je svega devet kilometara od Turske, dok je ostrvo Simi još bliže – na oko 5,5. Između dva ostrva ima 21 nautička milja, ili ugrubo oko 39 kilometara.)

Bacila sam pogled na ostrvo Rodos koje je ostajalo iza nas, i eno zapadne obale kako ponosno štrči iz prelepog mora. Ovde sam bila pre par dana, vozila se uz stenovitu obalu, diveći se znamenitostima i bogatom istorijskom nasleđu ovog sjajnog ostrva u Grčkoj. A sad idem da vidim tragove još jednog nasleđa zbog kojeg je grčko ostrvo Simi izgledalo kao – italijansko?

Ostrvo Simi ili grčki Pozitano

Kako se katamaran približavao uvali, videle su se razbacane kućice sličnog oblika, u raznim bojama fasada. Kako se sve više kuća promaljalo iza okuke planine, tako je na palubi postajala sve veća gužva. Ulazili smo u luku grada Ano Simi. Oh, pljunuti Pozitano. Pogledajte samo!

Uvala je bila puna raznobojnih kuća koje su delovale kao da vise s brda i kao da su građene jedna povrh druge. Videlo se da grad nije naročito veliki, ali da je drugačije – verovatno ne bi mogao da stane u ovu uvalu. Oko luke se prostirao simpatičan kej pun prodavničica i restorančića, sa desne strane se promaljala Sat-kula, i pogledajte – eno i crkve iznad, dok je sama luka bila puna jahti i velikih brodova koji su izgledali kao da su veći od samog mesta. Kao da je brod iz 21. veka uplovio kroz vreme i u ovaj mali grad koji još nisu dokačila moderna dostignuća.

Sećate li se priče o vitezovima sa Rodosa? Red su u Jerusalimu osnovali trgovci poreklom iz italijanske Amalfi regije, koji su živeli u Svetoj zemlji. Svoje sedište su kroz vekove premeštali u Palestinu, na Kipar, a zatim i na Rodos (pa onda na Maltu). Nakon što su napravili uporište na Rodosu, osvajali su i okolna ostrva. Italijani su ovde bili prisutni i nakon što su Turci otišli u 19. veku. Otuda sličnost sa gradovima Amalfi obale.

Bez puteva i hotela

Prema mitologiji, bog Glaukos je oteo prelepu ćerku kralja Jalisosa na Rodosu i doveo je ovde. Njeno ime bilo je – Simi.

I istina je – ostrvo Simi je jedno od najživopisnijih ostrva iz grupe ostrva Dodekaneze, sa planinama koje kao da se stropoštavaju u more. Tradicionalna arhitektura, neoklasične kućice, podovi dvorišta u kamenu, impresivna slika koja većinom datira iz 19. veka.

Ovo malo ostrvo zauzima oko 68 kvadratnih kilometara, dok mu je obala dugačka oko 85. Ne postoji put duž obale, tako da od Ano Simija do suprotne strane ostrva može da se dođe putem koji ide kroz planine, i to je to, nema drugog puta na ostrvu. Do drugih uvala ide se brodom ili peške. Istina, zvuči prilično izolovano, ali ovde su ljudi od pamtiveka dobri pomorci, tako da ovo možda deluje komplikovano samo nekome ko je navikao na asfalt i auto, i dolazi „s kopna“ (meni, na primer).

Početkom 20. veka ostrvo Simi je imalo gotovo 30.000 stanovnika (za razliku od današnjih oko 2.600), i bio je glavno ostrvo u Dodekaneze grupi. Pride, ovo je bio najveći centar za „proizvodnju“ morskih sunđera u svetu. Jednostavan i bezbrižan život malo se promenio tokom prethodnih nekoliko decenija. No, kako se širi turizam, Simi se sve češće nalazi na mapi turista, što bi moglo da utiče i na svakodnevni život. Ovde je moguće iznajmiti stan ili sobu, na primer, pošto hoteli – ne postoje.

Strmo stepenište

Kažu da je na Simiju toplije nego na Rodosu, jer je vazduh suvlji. Ipak, nije bilo šanse da se krijem u nekakvom hladu, bilo toplo ili ne. Požurila sam na kej, jedva čekajući da šetnem okolo. Gde god da pogledam, neko stepenište je išlo uzbrdo. Nasmejala sam se u sebi setivši se kako je naš turistički vodič Ivana rekla da „žene ovde imaju lepe noge, jer svaki čas idu gore-dole“.

Šetalište Jialos oko luke je vrlo šarmantno. Simpatične tradicionalne grčke taverne, ljudi na skuterima i biciklima, male prodavnice suvenira. Skrenula sam u jednu usku uličicu, koja je vodila negde među šarene kuće. Sa obe strane je virilo još stepenica koje su nestajale iza ćoška, gore negde uzbrdo. Odozgo – lep pogled.

Panorama i plaža

Planirala sam da odem skroz do drugog kraja luke, da se popnem uz nekoliko stotina stepenika do grčke pravoslavne crkve (više se i ne sećam koliko ih je tačno bilo). Istina, bilo je izuzetno vruće, ali je zaista vredelo kad sam videla pogled odozgo. Delovalo je kao da nema nikog, crkva je bila zatvorena, ali sam bar prošetala okolo i fotografisala.

A kada pogledate prema moru, ukaže vam se ulaz u uvalu sa divnom tamno plavom bojom mora i obrisima ostrva u daljini. Da vam zastane dah. Dole ispod – eno gradske plaže. Posuli su obalu da bi se lakše ulazilo u vodu, tako da je ovo zapravo veštačka plaža, ali svejedno, ima ležaljki i suncobrana, restoran, tuš (koji tada, doduše, nije radio). Plaćaju se ležaljke ili ćete naručiti hranu i piće (cene su slične kao na Rodosu). Možete i samo da se bućnete i istuširate na plaži za 50 centi, to jest – ako tuš radi.

Kamenje od kojeg su napravili plićak je prilično oštro, ali kada se jednom bacite u vodu, zaboratićete na to, jer se onda ispred vas pruža dugoko more teget boje, hladnjikavo i sveže. (Do drugih, prirodnih plaža na ostrvu Simi moguće je doći vodenim taksijima, autobusom ili autom, ili peške.) Ovo je bila taman savršena pauza kako bih mogla da nastavim da šetam okolo.

I svakom sledećom stvari koju sam videla usput, bila sam još više oduševljena. „Vidi one travke!“, čovek je prodavao čajeve, deleći kesice „čaja vijagre“, „za svaki slučaj“, kako kaže. Prolazila sam pored ribarskih brodova koji su plutali na kristalno providnoj vodi, i prodavnica onih čuvenih sunđera. Bilo je dovoljno vremena da sednem na kafu i nešto pojedem, pre nego što smo nastavili dalje, do još jedne uvale na ostrvu.

Manastir Panoramitis

A tamo na najjužnijem špicu Simija stajao je poznati manastir Panoramitis. Posvećen je Arhangelu Mihajlu i ovo je drugi po važnosti manastir u čitavoj grupi Dodekaneza. Originalna crkva Svetog Mihajla izgrađena je oko 450. godine naše ere na mestu gde se nekada nalazio antički hram grčkom bogu Apolonu.

U manastiru ćete videti ikonu sveca urađenu u zlatu, lep zvonik, dva mala muzeja i neverovatan „hoklaki“ pod. Inače, Sveti Mihajlo je jedan od najpopularnijih svetaca u Grčkoj, zaštitnik je mornara i putnika (pandan srpskom Svetom Nikoli).

Očekuje se da ste propisno odeveni (dobićete odeću na ulazu), da ostavite mali prilog manastiru i ako hoćete da uđete u muzeje (ulaznica je 1,50 evra za oba). U prvom se nalaze srebrne ikone, brojni religiozni predmeti, suveniri, dok je u drugom izložba narodne kulture. Manastir takođe ima i biblioteku bogatu vizantijskim rukopisima religioznog, istorijskog i filozofskog sadržaja, od kojih neki datiraju iz 16. ili 18. veka.

Kada stanete ispred zlatne ikone, zamislite želju. Kažu da će je Sveti Mihajlo gotovo sigurno ispuniti.

Zbogom, zasad

I ovo je bila naša poslednja stanica na ostrvu Simi. Imajte na umu da ovde može da bude baš vrućina, posebno u julu i avgustu. Posle ovog celodnevnog izleta, ja sam se, boga mi, umorila. Ljudi su okolo čak dremali na katamaranu dok smo se vraćali na Rodos.

Posmatrala sam horizont i bacila još jedan pogled na obale Rodosa koje su se približavale. Kakvo je ovo čudesno ostrvo, toliko toga da se nauči! Za nekoliko dana odlazim, vreme je da se kaže zbogom.

„Bar zasad!“, čula sam sebe kako šapućem.

Kraj

Svi tekstovi SERIJE o ostrvu Rodos u Grčkoj