Moje prvo putovanje u Francusku

Kad god se setim mog prvog putovanja u Francusku, uvek se nasmejem, a i budem pomalo ponosna, da budem iskrena. Naravno da sam obišla sve ono što treba “obavezno videti u Francuskoj” i da sam se zaljubila u ovu zemlju, kao i mnogi pre i posle mene, ali sam takođe imala tako primamljiv “raspored” (sama sam ga napravila), da bih verovatno i danas uradila sve isto. Evo i nekoliko zanimljivosti.

Bila sam toliko uzbuđena i jurcala po Parizu tražeći stanove u kojima su živeli poznati francuski umetnici 19. veka, nalazila mesta koja je naslikao Vincent Van Gog u Arlu, pokušavala da izbegnem nezapamćenu vrućinu koja je tog leta zadesila Evropu, žureći s jednog kraja Azurne obale na drugu… Bila je 2003. godina, a kao da je bilo pre pola veka!

Mnogo stvari se desi i promeni za skoro deceniju i po, to je tačno. Međutim, ono što volim kad je u pitanju Evropa (za razliku od Dubaija ili Singapura, na primer), jeste upravo činjenica da postoje mesta koja predstavljaju značajnu baštinu (kakve su znamenitosti Francuske, na primer), i koja će kao takva sigurno ostati na svom mestu, ma kako i koliko da se sve okolo menja.

Glomazan aparat i filmovi

Što sam češće razmišljala o tome kako ću sada opisati svoje putovanje u Živerni ili Arl, to sam bila nestrpljivija, jer sam znala da će ova priča da bude pomalo specifična, originalna i “starinska”!

Pa, samo zamislite fotoaparat koji sam u to vreme koristila, koji je imao nekoliko kilograma i bio više nego glomazan. Imao je i poseban blic koji se stavljao i skidao po potrebi, i koji je takođe bio gabaritan i težak. Filmovi su se razvijali!

Dakle, većina fotografija je bila sjajna, ali je bilo i onih koje nisu baš bile reprezentativne nakon što ih pokupite iz foto-radnje – sa nekakvim žućkastim mrljama ili su prosto bile pomalo mutne. (Iz nekog razloga sam izgleda mnogo volela uspravne fotografije!) Ali, znate šta? Skeniraću ih i “postovati” uz ove tekstove! Tako će ovo biti jedno originalno putovanje vredno pamćenja, ne samo po Francuskoj, već i kroz vreme!

U Francuskoj sam tada provela gotovo mesec dana – u Parizu par nedelja, a onda ostatak vremena putovala ka severu i jugu sa prijateljicom – koja je na momente gubila strpljenje sa mnom, pa joj nije baš bilo do vožnje duž Azurne obale i izlaženja iz voza na svakoj stanici zbog “još jednog preslatkog mestašca na obali”, već me je radije čekala na plaži u San Tropeu. A ja prosto nisam mogla da propustim priliku! Samo zamislite: nalazite se na francuskoj Rivijeri, a u to vreme dnevna karta za voz je bila oko 10 evra i možete da izađete i vratite se u vagon koliko god puta želite, duž čitave Azurne obale.

“Ko zna kad ću opet biti ovde”, prolazilo mi je kroz glavu: “Najbolje je da sad obiđem – sve!” Ambiciozno, slažem se, ali vrlo moguće. Verujte, proverila sam!

Poetično i romantično

S obzirom na to da sam novinar, i o ovom putovanju sam pisala za domaće medije, stavljajući akcenat na to šta sam videla u Parizu, koliko sam bila oduševljena čuvenom Katedralom u Ruanu – istom onom koju je Klod Mone neumorno slikao iznova i iznova, ili šetnjom pored rimskih ruševina pored kojih je Van Gog svojevremeno verovatno svakodnevno prolazio.

Još čuvam te novinske članke, a ovde ću ih povremeno citirati. Biće to zabavan način da se piše o znamenitostima Francuske i ovako jednom putovanju, uz skenirane fotografije i citiranje – sopstvenih reči! I jedva čekam da vidim koliko će ova serija priča ispasti poetična, romantična, i “vintage”, što bi rekli Englezi!

Sledeći: TROPSKA VRUĆINA U PARIZU (2)

Svi tekstovi SERIJE o Francuskoj