Moje prvo putovanje u Francusku

Putovanje u Francusku  je uvek zanimljivo a kada se setim svog prvog odlaska, uvek se nasmejem, ali budem i pomalo ponosna, da budem iskrena. Naravno da sam obišla sve ono što treba obavezno videti u Francuskoj i da sam se zaljubila u ovu zemlju, kao i mnogi pre i posle mene, ali sam takođe imala tako primamljiv „raspored“ (sama sam ga napravila), da bih verovatno i danas uradila sve isto. Evo i kako je izgledalo moje prvo putovanje u Francusku.

Bila sam toliko uzbuđena i jurcala tražeći zanimljivosti o Parizu i stanove u kojima su živeli poznati francuski umetnici 19. veka, nalazila mesta koja je naslikao Vincent Van Gog u Arlu, pokušavala da izbegnem nezapamćenu vrućinu koja je tog leta zadesila Evropu, žureći s jednog kraja Azurne obale na drugu… Bila je 2003. godina, a kao da je bilo pre pola veka!

Mnogo stvari se desi i promeni za ovoliko vremena, to je tačno. Međutim, ono što volim kad je u pitanju Evropa (za razliku od Dubaija ili Singapura, na primer), jeste upravo činjenica da postoje mesta koja predstavljaju značajnu baštinu (kakve su znamenitosti Francuske, na primer), i koja će kao takva sigurno ostati na istom mestu, ma kako i koliko da se sve okolo menja.

putovanje u francusku

Što sam češće razmišljala o tome kako ću sada opisati svoje putovanje u Francusku, odnosno Živerni ili Arl, to sam bila nestrpljivija, jer sam znala da će ova priča da bude pomalo specifična, originalna i „starinska“!

Pa, samo zamislite fotoaparat koji sam u to vreme koristila, koji je imao nekoliko kilograma i bio više nego glomazan. Imao je i poseban blic koji se stavljao i skidao po potrebi, i koji je takođe bio gabaritan i težak. I filmovi su se razvijali, hej!

Dakle, većina fotografija je bila sjajna, ali je bilo i onih koje nisu baš bile reprezentativne nakon što ih pokupite iz foto-radnje – sa nekakvim žućkastim mrljama, ili su prosto bile pomalo mutne. (Iz nekog razloga sam tada izgleda baš volela uspravne fotografije.) Ali, znate šta? Skeniraću ih i „postovati“ uz ove tekstove. Tako će ovo biti jedan originalan put vredan pamćenja, ne samo kao putovanje u Francusku – već i kroz vreme.

U Francuskoj sam tada provela gotovo mesec dana – u Parizu par nedelja, a onda ostatak vremena putovala ka severu i jugu sa prijateljicom (koja je na momente gubila strpljenje sa mnom, pa joj nije baš bilo do vožnje duž Azurne obale i izlaženja iz voza na svakoj stanici zbog „još jednog preslatkog mestašca na obali“, radije me je čekala na plaži u San Tropeu). A ja prosto nisam mogla da propustim priliku!

Pa, samo zamislite: nalazite se na francuskoj Rivijeri, a u to vreme dnevna karta za voz je bila oko 10 evra i možete da izađete i vratite se u vagon koliko god puta želite, duž čitave Azurne obale.

„Ko zna kad ću opet biti ovde“, prolazilo mi je kroz glavu: „Najbolje je da sad obiđem – sve!“ Ambiciozno, slažem se, ali vrlo moguće. Verujte, proverila sam.

Poetično i romantično

S obzirom na to da sam novinar, i o ovom putovanju sam pisala za domaće medije, stavljajući akcenat na to šta sam videla u Parizu, koliko sam bila oduševljena čuvenom Katedralom u Ruanu – istom onom koju je Klod Mone neumorno slikao iznova i iznova, ili šetnjom pored rimskih ruševina pored kojih je Van Gog svojevremeno verovatno svakodnevno prolazio.

Još čuvam te novinske članke, a ovde ću ih povremeno citirati. Biće to zabavan način da se piše o znamenitostima i putovanju u Francusku, uz skenirane fotografije i citiranje – sopstvenih reči. I jedva čekam da vidim koliko će ova serija putopisa ispasti poetična, romantična, i „vintage“, što bi rekli Englezi.

Sledeći: TROPSKA VRUĆINA U PARIZU

Svi tekstovi SERIJE o Francusko